Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Клизи ли Приштина ка „Отвореном Балкану”

Док Албин Курти екстремну политику темељи на сукобима и подизању тензија, опозиционе албанске партије схватају да је прикључење регионалној иницијативи најбољи начин за излазак из беде
Грађани на КиМ суочени су и са енергетским проблемима: детаљ са протеста у Приштини због несташице струје прошле зиме (EPa-EFE/V. Xhemaj)

Одлука Брисела да Албанији и Северној Македонији отвори преговоре за чланство у Европској унији у Приштини је јуче дочекана с одобравањем, али су тамошњи политичари поново морали да констатују да тзв. Косово још није добило визну либерализацију и да затраже од ЕУ да „хитно спроведе” ту меру. Упркос томе, када је реч о регионалној сарадњи, приштинске власти с премијером Албином Куртијем на челу остају упорне у свом изолационизму. Бесперспективност, недостатак посла и чињеница да је сваки други млади Албанац на Космету незапослен – разлози су зашто грађани своју будућност виде у селидби на Запад или у бар некаквом побољшању економских прилика. Можда због тога што визна либерализација никако да „наврати” у овај део Србије, тек житељи Космета, упркос ставовима власти, све више говоре о могућности да се прикључе пројекту „Отворени Балкан”. По истраживањима јавног мњења у Приштини, може се закључити да су млади уверени да ће на тај начин лакше доћи до посла били на Косову или у суседној Албанији и Северној Македонији.

И док премијер привремених приштинских институција Албин Курти своју екстремну политику темељи на сукобима и вештачком подизању тензија, остале албанске политичке партије схватају да је, бар у овом тренутку, најбољи начин да изађу из беде да се прикључе овом пројекту. Тако је је потпредседник косовске скупштине Енвер Хоџај изјавио да Косово треба да постане део иницијативе „Отворени Балкан” и оценио да ће на тај начин повећати сарадњу са земљама региона. Хоџај, лидер опозиционе Демократске партије Косова, рекао је за РТК да би Приштина требало да учествује у регионалним организацијама или иницијативама, тражећи подршку држава да постане део Партнерства за мир, Савета Европе и НАТО-а.

„Све док сам био на позицији министра спољних послова следили смо приступ који омогућава Косову да буде део сваке организације, у свакој регионалној иницијативи. ’Отворени Балкан’ није чак ни организација, то је неформална група држава, попут Г-7 или Г-20”, казао је Хоџај, који је у два мандата био министар иностраних послова тзв. Косова. По његовим речима, „не можете рећи не неформалној иницијативи за сарадњу у региону и тражити од партнера из различитих земаља да вас подрже, било у Стразбуру или у Бриселу”.

И шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ истакао је да чврсто верује да је приступање западног Балкана Европској унији у заједничком интересу и да ће геополитички оснажити и ЕУ и регион, додајући да је „Отворени Балкан” иницијатива од суштинског значаја која укључује читав регион западног Балкана. Борељ је, како преносе „Вијести”, нагласио да је приступање ЕУ процес заснован на заслугама и да је због тога тешко поставити временски оквир. На питање како гледа на иницијативу „Отворени Балкан”, Борељ наводи да је „посвећеност лидера регионалној сарадњи суштински елемент европске перспективе западног Балкана и саставни део процеса стабилизације и придруживања”.

„У потпуности разумем жељу да се крене напред. У исто време, процес који укључује читав регион западног Балкана од суштинског је значаја. У том контексту, важно је да регион напредује у успостављању заједничког регионалног тржишта, што је политичка обавеза коју је преузело шест лидера региона на самиту у Софији. Кроз Економско-инвестициони план, у регион доносимо значајне инвестиционе могућности. Сада је на региону да их добро искористи тако што ће остварити свој пуни економски потенцијал и успоставити заједничко регионално тржиште засновано на правилима ЕУ”, рекао је Борељ.

На друштвеним мрежама, у Приштини се изражава озбиљна забринутост због надолазеће економске и енергетске кризе и постоји страх да просечно домаћинство неће моћи да плати електричну енергију. Уз то, други страх је да ће инфлација бити толика да више од трећине становника неће моћи да приушти себи и својој породици основне животне намернице. Како је један од потписника на једном порталу навео, „наша власт ни да се почеше за кризу која нам следи”.

Да је био у праву, сведочи и то што је, док европске владе праве стратегију шта и како да најлакше изађу из кризе, премијер Албин Курти боравио у Грчкој десетак дана на обали Лагонисија у луксузном одмаралишту. Он је тамо био и прошле године с породицом, не прекидајући одмор, када је у општини Дечани проглашена ванредна ситуација због тровања преко 500 грађана. Потпредседница ДПК Вљора Читаку критиковала је Куртија и његов боравак у Грчкој, истакавши да би премијер на догађајима, попут симпозијума „Сими”, где је учествовао, требало да остане највише два дана, али да се тамо задржао дуже, док је Косовом, како је навела, управљао Бесник Бислими.

Бивши председник привредне коморе Косова Сафет Грџалију није желео да коментарише луксузирање косовских политичара, али је рекао да су земље региона и Европе предузеле мере за подршку грађанима и привреди услед финансијске кризе, док влада у Приштини не прихвата да је Косово дубоко у економској кризи, преноси „Коха”. Грџалију је навео да је Косово ушло у економску кризу, која производи негативне ефекте у економским и социјалним аспектима косовског друштва. Додао је да је време да косовска влада прихвати реалност.

„Многе земље света су у паници, сама чињеница да смо на Косову за месец мај имали стопу инфлације од 12,5 одсто је прва брига, куповна моћ евра на Косову је пала за скоро 50 одсто. Грађани знају да 100 евра које су добили не вреде ни 60 евра. Ово ствара велику забринутост, многе земље у региону анализирају модалитете и методе како да поступе према предузећима и грађанима, а на Косову се тако нешто не дешава. То је заиста велика брига”, закључио је он.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Moze otvoreni Balkan, naravno sa Kosovom, kao delom Srbije.
Maskeron
Moramo se suprotstavljati bilo kakvom pridruzivanju Kosova mimo Srbije, cak i kada je u pitanju stetni Otvoreni Balkan.
Sale
Open Balkan ne znam da li je Vučićeva ideja, ali isti je napravljen kao ekonomsko povezivanje Balkana u jednu celinu, da bi se kao takvi lakše dolazili do bolje ekonomije, bolje ponude stranim državama, organizacijama. To je ono što kažu javno. A ono što ne kažu je da Balkan nikad, ali nikad neće biti deo EU, niti će ući u isti, barem ne dok je EU ovakva. Čak sumnjam i da će biti IV klasa država koja će činiti EU. Ako ne možeš u EU, daj barem napravi pandam tome, pa trguj međusobno. Ne šteti!
Briselski sporazum - "baza" za nasilje nad Srbima na KiM
CEFTA SPORAZUM od 2008. reguliše ekonomsko povezivanje na Balkanu, ako nešto fali moglo je da se nadogradi. Otvoreni Balkan je iniciran u sklopu "normalizacije odnosa" BGD i PR i Balkana. I Albin Kurti nasiljem nad Srbima i diskriminacijom - podstiče "normalizaciju odnosa da se prizna Kosovo" (za članstvo u UN). Kurti demonstrira državnu silu Kosova - po čemu je država ako nije po Briselskom sporazumu! STOP Briselskom sporazumu -"bazu" za nasilje nad Srbima!
Lillah
Koji je status "Prištine"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.