Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Профит српске привреде у 2021. години износи 679 милијарди динара

Фото А.Васиљевић

Привреда Србије остварила је у 2021. години профит од 679,1 милијарду динара који је 79,3 одсто већи у односу на претходну годину, објавила је данас ;Агенција за привредне регистре (АПР).

Нето добитак је износио је 945 милијарди динара и био је већи 42 одсто, док нето губитак износи 265 милијарди динара и мањи је 7,3 одсто.

„Профитабилно је пословао највећи број привредних друштава, њих 63.126 или 60,8 одсто, са нето губитком их је било 26.804, а нето резултат није исказало 13.833 друштава”, наведено је у саопштењу АПР.

Пословни добитак износио је 829 милијарди динара и повећан је за 43,6 одсто у поређењу са претходном годином, а остварен је уз пословне приходе од око 14.031 милијарде динара.

Пословни приходи који су порасли 17,9 одсто, како је наведено, брже су расли од расхода чији је раст био 16,5 одсто.

„С друге стране, из активности финансирања и осталих активности привредна друштва су исказала ;негативан резултат. Губитак из финансирања је увећан за 71,6 одсто и износио је 63 милијарде динара, при чему су финансијски приходи око 119 милијарди динара скоро непромењени у поређењу са ;претходном годином, а финансијски расходи су повећани за 16,4 одсто”, наведено је у саопштењу АПР о прелиминарним подацима о пословању правних лица и предузетника у 2021. години.

Негативан резултат из осталих ;активности од од 3,6 милијарди динара чини свега 4,8 одсто прошлогодишњег износа.

На крају ;2021. године пословна имовина је вредела око 18.769 милијарди динара и повећана је за 9,2 одсто у ;односу на претходну годину, док је капитал исказан у износу од 8.662 милијарди динара, већем за 7,8 одсто.

У структури пословне имовине највећи део чине улагања у сталну имовину од 11.062 милијарде динара, која су увећана за 8,9 одсто, од чега је највише инвестирано у некретнине, постројења и опрему’ 8.913 милијарди динара и у дугорочне финансијске пласмане и дугорочна потраживања’ ;1.318 милијарди динара.

Обртна имовина износи око 7.647 динара, што је за 9,9 одсто више него претходне године, с тим да се на залихе односи 2.609 милијарди динара, на потраживања по основу продаје 2.325 милијарди, ;а на готовину и готовинске еквиваленте око 1.168 милијарди динара.

Пословање привреде је, као и претходних година, претежно финансирано из позајмљених извора, при чему су укупне обавезе исказане у висини од око 11.640 милијарди динара порасле за 8,1 одсто на годишњем нивоу.

У оквиру укупних обавеза преовлађује задуживање на кратак рок, будући да је из краткорочних

резервисања и краткорочних обавеза обезбеђено 7.509 милијарди динара.

У структури краткорочних обавеза највећи удео имају обавезе из пословања, у износу од око 3.143 милијарди динара, већем за девет одсто, те су привредна друштва текуће пословање великим делом финансирала неуредним измиривањем обавеза према добављачима.

Истовремено, дугорочна резервисања и обавезе износе 3.598 милијарди динара, тако да дугорочни извори бележе интензивнији раст од краткорочних (8,9 одсто наспрам 3,1 одсто).

Значајан део позајмљеног капитала прибављен је уз повећану кредитну активност, те су укупни кредити исказани у износу од око 5.581 милијарду динара, порасли за 6,8 одсто у поређењу са претходном годином. Дугорочне обавезе су увећане за 8,1 одсто и исказане су у вредности од 3.259 милијарди динара, док су краткорочне финансијске обавезе повећане за 5,1 одсто, на износ од 2.322 милијарди динара.

Привредна друштва су на крају 2021. године кумулирала укупан губитак у вредности од 3.645 милијарди динара, који је за 3,7 одсто мањи од прошлогодишњег. ;Губитак је исказало 42.900 привредних друштава, а он је код њих 24.775 био већи од вредности капитала.

Педузетници у Србији су у прошлој години, уз раст пословне активности од 11,3 одсто и укупне приходе од око 1.088 милијарди динара, остварили позитиван нето резултат од 44 милијарде динара, који је за 30,6 одсто већи од прошлогодишњег.

Обрађени су подаци о пословању 112.678 предузетника који су запошљавали 224.855 радника, што је за 5.327 мење него претходне године.

Успешно су пословале и установе које обављају делатност ради стицања добити, које су са увећаним обимом укупне пословне активности (8,8 одсто) и укупним приходима од око 230 милијарди динара, реализовале добитак од 12 милијарди динара, који је за 13,6 одсто мањи од прошлогодишњег.

У 1.459 установа које су обухваћене прелиминарном збирном обрадом било је запослено 39.269 радника односно 1.493 радника више у поређењу са претходном годином.

Финансијске институције су показале отпорност током кризног периода и у 2021. години су пословале профитабилно, уз раст финансијских капацитета. Банке, које чине окосницу домаћег финансијског сектора, бележе увећан позитиван резултат периода за 19,4 одсто, са исказаних 49 милијарди ;динара, при чему је 20 банака пословало са добитком, а три са губитком.

Укупна актива ;банака је повећана за 9,7 одсто и вредела је око 5.048 милијарди милиона динара, а оне су запошљавале 21.709 ;радника (претходне године 26 банака са 22.960 радника).

Сектор осигурања је пословао са позитивним нето резултатом од 11 милијарди динара, који је мањи за 13,9 одсто од прошлогодишњег, при чему је свих 20 друштава за осигурање остварило нето добитак.

При томе, укупна актива је увећана за 6,3 одсто и износи 334 милијарде динара, а број запослених је порастао са 11.164 на 11.400.

Даваоци финансијског лизинга су скоро три пута повећали позитиван нето резултат у односу на претходну годину, те он износи 1,2 милијарде динара, с тим да је њих 11 са нето добитком, док су два пословала негативно. Располагали су укупном активом од 122.565 милиона динара, а запошљавали су 335 радника (332 у претходној години).

Учесници на тржишту капитала, с обзиром на његову недовољну развијеност, бележе знатно ниже резултате, тако да су брокерскодилерска друштва (15) остварила позитиван нето резултат од око 3,9 милијарди динара, мањи за 73,2 одсто од прошлогодишњег, док је укупан добитак друштава за управљање инвестиционим фондовима (шест) од 77 милиона динара нижи за петину.

Позитиван нето резултат друштава за управљање добровољним пензијским фондовима (четири) у износу од 231 милион динара бележи раст за 3,9 одсто, а пораст позитивног резултата на годишњем нивоу имали су и добровољни пензијски фондови и отворени инвестициони фондови са јавном понудом.

Боље резултате у односу на претходну годину исказале су непрофитне институције, које на укупном нивоу бележе нето вишак прихода над расходима од око три милијарде динара, већи за 60,3 одсто, преноси Бета.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.