Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кина упозорава Ненси Пелоси да не долази на Тајван

Посета председавајуће доњег дома Конгреса била би прва америчка посета на највишем нивоу у последњих 25 година
Хоће ­ли ­повући­ ризичан ­потез­ и ­отићи ­на­Тајван:­Ненси­Пелоси (EPA-EFE/Jim lo Scalzo)

Ако најмоћнија особа у америчком Капитолу посети Тајван, Пекинг ће предузети „одлучне и снажне мере да заштити државни суверенитет и територијални интегритет”, упозорила је кинеска влада.

Председавајућа Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси намерава да следећег месеца посети Тајван, јавио је „Фајненшел тајмс”. Чим се појавила ова вест, кинеско Министарство спољних послова саопштило је да би долазак америчке делегације имао „негативан утицај на односе између Кине и САД и да би послао погрешан сигнал сепаратистичким снагама које желе независност Тајвана”. Из Пекинга поручују да ће Америка бити „у потпуности одговорна за последице”.

Ненси Пелоси није ни потврдила ни одбацила наводе о посети Тајвану, као што није коментарисала ни кад су медији у априлу писали да је већ тада требало да посети Тајпеј, али да је одложила пут јер се заразила вирусом корона. Уколико отпутује, биће то прва америчка посета Тајвану на највишем нивоу у последњих 25 година. Бројни амерички званичници одлазили су тамо последњих година, али су то биле посете нижег ранга. Последњи пут је један тако високи амерички званичник отишао у сличну посету 1997, кад се на Тајвану обрео тадашњи председавајући доњег дома Капитола, републиканац Њут Гингрич.

Бела кућа је одбила да коментарише вест да ће најмоћнија особа у Конгресу ићи на Тајван, подсећајући да Вашингтон признаје кинески суверенитет над Тајваном, али и да одржава неформалне везе с тамошњом владом, посебно у сектору одбране.

Кинески државни лист на енглеском језику „Глобал тајмс” оцењује да би посета Ненси Пелоси Тајвану била једна од највећих провокација Вашингтона у историји сино-америчких односа. Ни званични Пекинг ни тамошњи медији не наводе како би могао да изгледа кинески одговор, али амерички медији предвиђају војне вежбе у близини Тајвана. Како преноси Си-Ен-Ен, Кина је послала ратне авионе у близину Тајвана и затражила да САД откажу уговор с Тајпејом о продаји оружја вредног 108 милиона долара.

Вашингтон није успоставио дипломатске односе с демократском владом у Тајпеју, али с њом има развијене трговинске везе. Постоји и закон који обавезује Америку да Тајван снабдева оружјем за самоодбрану. Иако Тајван сам собом управља, Кина га сматра својом територијом и не искључује могућност да га заузме силом ако би тамошња влада прогласила независност.

Америци је важно да одржава најбоље односе с Тајваном да би остала водећа сила у региону у којем се све отвореније такмичи с Кином. Тајван је значајан и због тога што производи половину светских микрочипова и полупроводника, без којих је немогуће замислити електронику или савремену војску.

Колико је далеко Америка спремна да иде кад је реч о Тајвану, питање је на које су све вашингтонске администрације намерно давале двосмислен одговор, па је остајало нејасно да ли ће САД бранити Тајван у случају кинеског напада. Вашингтон није желео да провоцира Пекинг нити да отвара све карте, али се у мају учинило да председник Џозеф Бајден мења такву амбивалентну политику. Шеф Беле куће је тада изјавио да ће САД бранити Тајван у случају кинеске инвазије. Бајден је привукао посебну пажњу због тога што је ово саопштио током посете Јапану, па се његова изјава тумачила као уверавање савезника попут Јапана и Јужне Кореје да је Америка и војно уз њих. Речи америчког лидера имале су додатну тежину и због тога што су изговорене у време кад се увелико водио рат у Украјини, па су многи тражили од Бајдена да разјасни да ли Вашингтон неће бранити Тајван као што не брани ни Украјину.

Поједини конгресмени и сенатори сматрали су да руски напад на Украјину охрабрује Пекинг и да председник Си Ђинпинг помно прати да ли ће Запад одустати од санкција и прихватити руска освајања у Украјини. И поред тога што многи верују да једино што би могло да заустави Кину да не крене војном силом на Тајван јесте обећање Вашингтона да ће и сам послати војску, Стејт департмент је одмах релативизовао Бајденову изјаву и истакао да САД и даље признају кинески суверенитет над Тајваном.

Бајден је и прошле године двапут најављивао да ће САД бранити Тајван, али је Бела кућа и тада појашњавала да Америка није променила званичну политику.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

AKI
Ako gospđa predsedavajućia donjeg doma Kongresa hoće da poseti Tajvan treba da pita Kinu, isto ,, KINEZ,, morao da pita Ameriku kad posećuje SAD, ako ne biće belaja.
Бранислав Станојловић
Она ће отићи у закониту и демократску Републику Кину на томе острву, 100%!
100%
Ona ce otici na Tajvan i nece pitati Kinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.