Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гимназијалци радије на друштвеном смеру, најмање талентованих за физику

Ка­да је кон­ку­рен­ци­ја би­ла ја­ка, и свих 210 ђа­ка упи­са­них у оп­шти смер јед­не гим­на­зи­је има­ло је ви­ше од 95 бо­до­ва. – Упи­сни праг за 34 бо­да ни­жи у Чач­ку, док је у Обре­нов­цу за ско­ро 30 по­е­на ви­ши не­го ла­не
Не­где је за упис би­ло по­треб­но тек ма­ло ви­ше од 50 по­е­на (Фото Н. Марјановић)

Не­што ви­ше од 25 од­сто до­ју­че­ра­шњих осма­ка ко­ји су се до­мо­гли же­ље­них шко­ла би­ће – гим­на­зи­јал­ци. Ни у јед­ном од укуп­но 12 раз­ли­чи­тих гим­на­зиј­ских сме­ро­ва, три уоби­ча­је­на и де­вет спе­ци­ја­ли­зо­ва­них, у ко­је су упи­са­ни сад већ уче­ни­ци пр­вог раз­ре­да, ни­је по­пу­њен пла­ни­ран број ме­ста. Пла­ном упи­са пред­ви­ђе­но је 17.888 сто­ли­ца у гим­на­зиј­ским клу­па­ма, упи­са­но је 15.426 ђа­ка, пре­о­ста­ло је 2.426 сло­бод­них ме­ста. Оп­шти, при­род­ни и дру­штве­ни смер за­јед­но отво­ри­ли су вра­та за 14.686 ђа­ка, сви спе­ци­ја­ли­зо­ва­ни мо­гли су да при­ме укуп­но 3.202 уче­ни­ка, а упи­са­но је 12.568 гим­на­зи­ја­ла­ца у „обич­не” сме­ро­ве и 2.858 та­ле­на­та, по­ка­зу­је „По­ли­ти­ки­на” ана­ли­за зва­нич­них по­да­та­ка с пор­та­ла „Мо­ја сред­ња шко­ла” на­кон пр­вог упи­сног ро­ка.

Нај­ви­ше је гим­на­зи­ја­ла­ца у дру­штве­но-је­зич­ком сме­ру – 4.667, а нај­ма­ње та­лен­то­ва­них за фи­зи­ку – 40. Упи­сне кво­те, иако не са­свим по­пу­ње­не, ис­по­ста­вља се нај­ре­ал­ни­је су ис­пла­ни­ра­не у гим­на­зиј­ским оде­ље­њи­ма за би­о­ло­ги­ју и хе­ми­ју (кво­та: 80, упи­са­но: 78), за­тим за сцен­ске и аудио-ви­зу­ел­не умет­но­сти (кво­та: 140, упи­са­но: 134), спорт­ском (кво­та: 480, упи­са­но: 456), ИТ (кво­та: 1.160, упи­са­но: 1.100) и при­род­но-ма­те­ма­тич­ком сме­ру (кво­та: 4.966, упи­са­но: 4.532). Је­ди­но у тим сме­ро­ви­ма број пре­о­ста­лих сло­бод­них ме­ста не пре­ма­шу­је де­сет од­сто, ка­да се упо­ре­ди ко­ли­ко је би­ло по­ну­ђе­них, а ко­ли­ко је за­у­зе­тих. По истом прин­ци­пу, нај­ло­ши­ја про­це­на тво­ра­ца упи­сног пла­на огле­да се у ре­зул­та­ти­ма упи­са у би­лин­гвал­не сме­ро­ве (кво­та: , упи­са­но: 302), оп­шти тип гим­на­зи­је (кво­та: 4.380, упи­са­но: 3.369) и опет – оде­ље­ња спе­ци­ја­ли­зо­ва­на за фи­зи­ку (кво­та: 60, упи­са­но: 40).

У тек оформ­ље­ној ге­не­ра­ци­ји гим­на­зи­ја­ла­ца има и баш ло­ших ђа­ка, су­де­ћи по оства­ре­ном успе­ху еви­дент­ном на ранг-ли­ста­ма кан­ди­да­та. Ме­сто у гим­на­зиј­ској клу­пи, а гим­на­зи­је су ра­сад­ни­ци бу­ду­ћих сту­де­на­та, не­ки пр­ва­ци, за­вре­де­ли су са­ку­пив­ши тек 50,01 или 50,02 бо­да на осно­ву ре­зул­та­та с ма­ле ма­ту­ре и про­се­ка из основ­не шко­ле. Та­ко­ре­ћи, има­ли су за дла­ку ви­ше од 50 по­е­на, што је ми­ни­мум и услов ко­ји се мо­ра ис­пу­ни­ти да би уче­ник уоп­ште мо­гао да кон­ку­ри­ше за би­ло ко­ји че­тво­ро­го­ди­шњи сред­њо­школ­ски смер. С ма­ње од 51 це­лог по­е­на при­мље­ни су ђа­ци у оп­шти смер гим­на­зи­је „Скен­дер­беу” у Пре­ше­ву (50,01) и „Бран­ко Ра­ди­че­вић” у Ста­рој Па­зо­ви (50,24), у дру­штве­но-је­зич­ки смер гим­на­зи­ја у Ин­ђи­ји (50,07), Про­ку­пљу (50,22), Ла­за­рев­цу (50,61), у при­род­но-ма­те­ма­тич­ки смер је­ди­не Сред­ње шко­ле у Гроц­кој (50,02) и Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је (50,78).

Да се на­ђе на ли­сти че­тво­ро­го­ди­шњих шко­ла са из­у­зет­но ни­ским упи­сним пра­гом из­не­на­ђе­ње је за Гим­на­зи­ју у Чач­ку, од чи­јих је 120 уче­ни­ка упи­са­них на при­род­ни смер нај­ло­ши­ји ре­зул­тат 53,97 по­е­на. Пре­ма то­ме, бо­дов­ни праг за улаз у ову шко­лу дра­стич­но је пао – за 33,99 бо­до­ва, са 87,96 ко­ли­ко је из­но­сио про­шле го­ди­не. Ме­ђу­тим, ово­го­ди­шњи ми­ни­мал­ни скор за­пра­во ква­ри са­мо је­дан ђак, јер свих оста­лих 119 при­мље­них у при­род­но-ма­те­ма­тич­ки смер ча­чан­ске гим­на­зи­је има­ју ви­ше од 78 по­е­на.

Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји по­раст ми­ни­мал­ног бро­ја по­е­на за упис за­бе­ле­жен је у гим­на­зи­ји у Обре­нов­цу. Док је у пре­сто­нич­ким гим­на­зи­ја­ма углав­ном упи­сни праг за бод до два ни­жи, јед­нак или ко­ји по­ен ви­ши не­го про­шле го­ди­не, у обре­но­вач­кој је по­ве­ћан за го­то­во 30 бо­до­ва у при­род­ном, ско­ро 25 у оп­штем и не­што ви­ше од 20 бо­до­ва у дру­штве­ном сме­ру, а упи­сна кво­та по­пу­ње­на је у пр­вом кру­гу. То све­до­чи да се гим­на­зиј­ско обра­зо­ва­ње у Обре­нов­цу вра­ти­ло у фо­кус ма­лих ма­ту­ра­на­та на­кон ни­за го­ди­на у ко­ји­ма су опа­да­ли и ин­те­ре­со­ва­ње де­це и успех с ко­јим се сти­за­ло у ову шко­лу. Са­да је по ран­гу по­след­њи ђак, ко­ји се нај­сла­би­јим ре­зул­та­том из­бо­рио за ме­сто ме­ђу 30 пр­ва­ка, у јед­ном оде­ље­њу при­род­ног сме­ра ове гим­на­зи­је имао 91,05 бо­до­ва, а ла­не је за упис би­ло до­вољ­но 63,39.

Кад се зна да у исти при­род­но-ма­те­ма­тич­ки смер од свих гим­на­зи­ја у Ср­би­ји нај­ви­ше ђа­ка, по 180 пр­ва­ка, упи­су­ју пре­сто­нич­ке Пе­та и Три­на­е­ста, и да су, на при­мер, сви „при­род­ња­ци” упи­са­ни у шест оде­ље­ња Пе­те бе­о­град­ске има­ли ви­ше од 93 по­е­на, мо­же да се на­слу­ти ко­ли­ке су раз­ли­ке у кон­ку­рен­ци­ји од шко­ле до шко­ле. Чак де­вет оде­ље­ња оп­штег сме­ра у пр­вом кру­гу по­пу­ни­ла је но­во­сад­ска Гим­на­зи­ја „Све­то­зар Мар­ко­вић”, а раз­ли­ка у бо­до­ви­ма од пр­вог до 270. упи­са­ног ђа­ка бро­ји се на пр­сте обе ру­ке, при че­му је нај­ло­ши­је ран­ги­ра­ни уче­ник за­вре­део 91,56 по­е­на. Два оде­ље­ња ма­ње оп­ште гим­на­зи­је упи­са­ла је Де­се­та бе­о­град­ска „Ми­хај­ло Пу­пин” и ме­ђу ње­них 210 пр­ва­ка сви има­ју ви­ше од 95 бо­до­ва. Е ту је кон­ку­рен­ци­ја би­ла озбиљ­на, упр­кос ве­ли­кој упи­сној кво­ти. Са­свим су­прот­но, ка­да је реч о оп­штем сме­ру, би­ло је у 15 гим­на­зи­ја у ко­ји­ма су нај­ло­ши­је ран­ги­ра­ни ђа­ци за­вре­де­ли од 50 до 55 по­е­на, а кво­те ни­су по­пу­ње­не, а ме­ђу тим шко­ла­ма су гим­на­зи­је у За­је­ча­ру, Ива­њи­ци, Ћу­при­ји, „Сте­ван Пу­зић” у Ру­ми, „Ми­хај­ло Пу­пин” у Ко­ва­чи­ци, Кња­же­вач­ка, Сен­ћан­ка...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Željko
Ukinuti gimnazije. Ko završi gimnaziju ne zna ništa da radi. Pretvorite ih u stručne škole.
Земунац
Сви се грабе за гимназије. Када се погледа даље школовање цео систем је подређен гимназијалцима, али остаје само једно питање. Колико гимназијалаца има на бироу за запошљавање који нису отишли на даље школовање или су одустали у току студија? Шта са њима? Опште образовани, али одавно нема више посла државног чиновника на које су запошљавали свршене гимназијалце.
Бата
Да могу да се вратим, никада не бих ишао у школу. Да ме не схватите погрешно - био сам талентовано дете, успешан ђак. Имам ја и струку и каријеру. Али нисам волео школу, и када са одраслих тачака гледишта анализирам тај период живота, а има од тада већ много времена, увек долазим до закључка да је то углавном бачено време.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.