Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ради оно што се од тебе не тражи и појави се тамо где те не очекују

Романи белгијских, словачких, британских, пољских аутора, упечатљивог дизајна корица, као лектира за лето
Нова издања спремна за кофер (Фото: М. В.)

Оно што се прво запажа на новим издањима новосадског „Прометеја” јесте упечатљив дизајн корица које су разнобојне, разигране, уметничке, летње, а сличних су и сижеа.

„Нисмо баш у јеку лета, мислим се, а кофер ми је прегломазан”, каже нараторка романа пољске књижевнице Барбаре Клицке у краткој и духовитој прози „Бања”, који је превела Милица Маркић. Одмах по доласку у бању, главна јунакиња упознаје ново друштво, али и прастари ентеријер хотела у који је смештена. Телесност је у првом плану на сваком кораку, масирана тела, болна тела којима је потребна помоћ. То су разлози да се враћа у прошлост, да се сећа слика детињства, ништа мање мучних.

Барбара Клицка (1981), пољска је песникиња, сценаристкиња и рецензент, она пише и текстове за музичке групе и бави се културном анимацијом. Њена поезија преведена је на више светских језика, а овај њен први роман „Бања” номинован је за неколико награда и такође је превођен.

„Човек који је схватио све” роман је британске драмске и прозне ауторке Дебре Леви, а превела га је Александра Ђуричић. Прво поглавље отварају збивања у Лондону 1988. године, када Саул Адлер доживи саобраћајну несрећу и заради безазлену посекотину. Тренутак непажње десио се због неиспаваности и ноћних припрема за предавање из психологије о диктаторима, које је започето причом о Стаљину. Диктатор је, наиме, флертовао са љубавницом добацујући јој комадиће хлеба преко стола. Саул Адлер самим собом повезује ту западну причу, љубав према „Битлсима” и једној Џенифер, са источнонемачком, јер он, поред осталог, истражује културу опозиције током успона фашизма тридесетих година 20. века у Немачкој, као и омладински покрет пацифиста „Борци рунолиста”. Ови омладинци били су противтежа Хитлерјугенду, а пре инвазије на Пољску певали су: „Наша песма је слобода, љубав и живот, ми смо Борци рунолиста.”

Жуан д’Утрмон (1954), романописац је и потомак угледне белгијске грофовске породице. Рођен је у Бриселу, где је студирао сликарство. Поред ликовне уметности, више од 30 година бави се књижевношћу, као и позориштем, писањем сценарија за анимиране филмове и текстова за музику. Предаје инсталацију и перформанс у Школи графичког истраживања. Његова два главна животна принципа су: ради оно што се од тебе не тражи и појави се тамо где те нико не очекује! Ова помало ексцентрична биографија аутора донекле је важна и за разумевање његовог романа „Јуда са дворишне стране”, у преводу са француског Љиљане Матић. Иронично, Јуда живи у Едену, рајском врту усред једног белгијског града, а његов однос са Свевишњим исписује странице једне нове Свете књиге, нових заповести...

Бала је уметничко име под којим пише словачки писац Владимир Бала (1967), чија проза „открива дубоки немир и страх од живота у свету апсурда и спољних непријатеља”. У роману „Велика љубав”, у преводу са словачког Зденке Валент Белић, Бала подсећа на Кафку. Његов главни јунак презива се Андрић, депресиван је и мрачан лик, толико уроњен у бесмисао, да је своје партнерке укључивао у круг пријатеља, чиме је доприносио заједници, али не и „великим љубавима”.

„Радите мало, али зашто бисте радили више? Ваш рад је бесмисленији од већине других послова. Ваша судбина зависи од спољашњих околности, од оног како ће на изборима одлучити изманипулисана маса. А масама више не манипулишу медији, у данашње време масама манипулишу идиотска мишљења дискутаната на дебилним форумима на интернету. Ништа више не зависи од историчара, политиколога, економиста, социолога...”, каже овај нихилиста.

„Тамо где постоји опасност, расте и оно што спасава”, Хелдерлинова је мисао као мото романа „Стотину дана без Лили”, белгијске књижевнице Алијенор Деброк (1983), који је са француског такође превела Љиљана Матић. Нараторка Линда читаоца води на једно путовање кроз Русију, Париз и Америку, она трага за изгубљеном сестром близнакињом Лили, постављајући питања о самој себи као жени и о правима која жени припадају.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.