Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дужина кинеске брзе железнице преко 40.000 километара – формиран план „осам вертикалних и осам хоризонталних”

Дана 20. јуна, „џенгју” брзи железнички воз саобраћа преко моста са двоструком линијом на реци Мејси у Фенгђеу, Чонгћинг (фотографија дроном). Новинска агенција „Синхуа” (фотографија Шу Пенг)

Након отварања 1.068 километара брзе железничке пруге Џенгџоу–Чонгћинг и брзе железничке деонице Пекинг–Гуангџоу, Пекинг–Вухан на којој возови достижу брзине и до 350 километара на сат, Хубеј је 1. јула отворио први специјални туристички воз године у Кини – „Шен Нонгђа”. У градском подручју постављена је брза железничка пруга Ђинан–Лаиву. У последње време, често читамо позитивне вести везане за кинеску брзу железницу и непрестана нова достигнућа од размера до брзине. Када је кинески председник Си Ђинпинг обишао брзу пругу Пекинг–Џангђакоу, истакао је да је брза железница успешан пример кинеске независне иновације. Иако је почела с развојем 40 година касније у односу на железнице појединих развијених земаља, откако је 2008. завршена и пуштена у рад прва међуградска пруга Пекинг–Тјенђин с пројектованом брзином од 350 километара на сат, изградња брзе железнице у Кини напредовала је великим корацима. Тренутно је Кина земља с најдужом радном километражом брзе железнице, највећим обимом у изградњи, највећим бројем ЕМУ-а у раду и најбржом комерцијалном радном брзином на свету.

Још 2008. године, кинеско „средњорочно и дугорочно планирање железничке мреже” предложило је изградњу „четири вертикалне и четири хоризонталне” намењене путничким линијама, с циљном брзином путничких аутомобила која би достигла више од 200 километара на сат. У 2016. години, на основу главног оквира „четири вертикалне и четири хоризонталне”, новоревидирани план је предложио формирање „осам вертикалних” канала као што су обални, Пекинг–Шангај и других „осам вертикалних” канала и копнени мост, дуж река и других „осам хоризонталних” канала. Железница је комплементарна мрежа великих брзина. Ан Лушенг, заменик директора Државне железничке администрације Кине, открио је 10. јуна на конференцији за новинаре да је Кина од 18. Националног конгреса Комунистичке партије Кине додала 31.000 километара брзих железница. Више од 93 процента од градова с више од 500.000 становника. Мрежа брзих пруга „четири вертикална и четири хоризонтална” је у потпуности завршена, а мрежа брзих пруга „осам вертикалних и осам хоризонталних” је шифрована и формирана.

У јулу 2017. године званично је отворена брза пруга Баолан, завршни рад мреже брзих пруга „четири вертикалне и четири хоризонталне”, чиме су повезане источна, централна и западна брза пруга. Уласком на Тибет, „фусинг” брзи воз је ушао у историју постигавши пуну покривеност 31 провинције, аутономне области и општине. Од „четири” до „осам”, како мрежа брзих железничких пруга постаје гушћа и шира, тако се и веза између градова повећава. Према новоревидираном „средњорочном и дугорочном планирању железничке мреже”, један од планских циљева изградње брзе железничке мреже је постизање 1–4 сата саобраћајног круга између суседних великих и средњих градова и пола сата до два сата саобраћајног круга у оквиру урбане зоне. Након завршетка изградње мреже брзих железница, раздаљина између Пекинг–Тјенђин–Хебеј, делте реке Јангце, делте Бисерне реке, Бохаи Рим и других урбаних зона биће додатно скраћена и играће већу улогу у промовисању регионалног економског развоја.

Промотивни текст

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.