Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Банатски Двор” уско грло гасне безбедности

Тромост државе у реализацији овог инфраструктурног пројекта није била виђена као велики пропуст зато што су тржишне цене гаса биле релативно ниске
(фото З. Анастасијевић)

Министар финансија Синиша Мали изјавио је пре неколико дана да Србија од две мађарске компаније купује гас који се складишти у тој земљи за наше потребе и да смо већ уплатили аванс од 250 милиона евра.

Најавио је да ће договорених 500 милиона кубика гаса бити ускладиштено у Мађарској до 1. октобра и да ће нам онда бити на располагању по три милиона кубних метара тог гаса дневно у октобру, затим у новембру, децембру, јануару и фебруару по шест милиона кубика гаса дневно и у марту три милиона кубних метара.

Трошка од 250 милиона евра, међутим, не би било да су проширени капацитети подземног складишта „Банатски Двор”. Представници Фискалног савета (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе, наводе да је проширење капацитета овог складишта најављивано од тренутка кад је пуштено у рад 2011, јер је већ тада било препознато да је за потпуну безбедност у снабдевању гасом потребно веће складиште. Међутим, ти планови до данас нису реализовани и још имамо исте капацитете за складиштење гаса као пре 11 година. Резултати анализа недвосмислено показују да је тренутно једно од највећих инфраструктурних „уских грла” недовољан капацитет постојећег складишта гаса. Нити је могуће ускладиштити количине које су нам у основи потребне током зимске сезоне, нити нам техничке карактеристике складишта дозвољавају да на дневном нивоу из њега истиснемо довољно овог горива.

Према информацијама до којих је дошао ФС, најновији планови сугеришу да би прва фаза проширења складишта у „Банатском Двору” требало да се заврши до краја ове године. На тај начин добила би „магацин” укупног радног капацитета 750 милиона кубних метара гаса уз могућност да се из њега дневно истисне до 10 милиона кубних метара овог горива, што је у начелу довољно да се задовоље потребе земље у средњем року.

„Имајући у виду значај овог пројекта за целу земљу, влада би морала директно да се укључи у његову реализацију и осигура да се овај пут проширење гасног складишта заврши у предвиђеном року. Будући да нема званичних информација о томе да ли су радови на овом пројекту отпочели и у којој су фази, оцењујемо да је мало вероватно да би могли да добијемо проширено складиште пре званичног рока које би могло да буде у употреби током предстојеће грејне сезоне. Иако је то апсолутни приоритет, сматрамо да је добро то што влада у међувремену покушава да пронађе нека краткорочна решења, попут договора с Мађарском по ком ће Србија део гаса моћи да одлаже и чува у складиштима ове суседне земље”, наводе из ФС-а.

Додају да тромост државе и „Србијагаса” у реализацији овог за земљу изузетно важног инфраструктурног пројекта у претходним годинама није била виђена као велики пропуст зато што су тржишне цене гаса биле релативно ниске и стабилне, на нивоу који је био близак тарифи коју плаћамо за испоруке по дугорочном уговору с Русијом, па и кад је требало набављати додатне количине гаса на берзама то се није негативно одразило.

Када је реч о уговореним количинама из споразума са Русијом, Србија ће у наредне три године моћи да рачуна на испоруке исте количине гаса које је добијала по претходном дугорочном уговору – око 2,2 милијарде кубних метара годишње. Нова уговорна цена требало би као до сада да се утврђује по нафтној формули, то јест набавна цена гаса коју ће „Србијагас” плаћати зависиће од кретања тржишних цена нафте и нафтних деривата. Због тога што увозна цена гаса зависи од цена нафте и нафтних деривата које су биле актуелне девет месеци пре тренутка његове испоруке, грубо је већ сад могуће проценити колико ће „Србијагас” плаћати за уговорени руски гас до краја наредне грејне сезоне.

„Полазећи од цене гаса коју смо ’Гаспрому’ плаћали до сада (270 долара за 1.000 кубних метара, што је око 240 евра), и узимајући у обзир реализовано поскупљење нафте и нафтних деривата у протеклих девет месеци, наше рачунице показују да би просечна цена гаса по новом уговору до марта 2023. могла да буде нешто већа од 350 евра за 1.000 кубика. То значи да Србију очекује поскупљење гаса који набавља по дугорочном уговору с ’Гаспромом’ у просеку за скоро 50 одсто до краја следеће зиме, а након тога уговорна цена зависиће од даљих трендова на глобалном тржишту нафте и нафтних деривата. Међутим, мањкавост новог трогодишњег аранжмана је то што уговорена количина од 2,2 милијарде кубика гаса годишње није довољна да подмири тренутне потребе земље за овим горивом. По свему судећи, ’Србијагас’ ће ове недостајуће количине морати да набавља по условима који су блиски тржишним, што значи по цени од скоро 1.000 евра за 1.000 кубика или евентуално нешто јефтиније.

Ако сумирамо количине гаса и цене које ће ово предузеће плаћати за редован и додатни увоз, рачуница показује да ће просечна пондерисана набавна цена овог горива за Србију до краја следеће грејне сезоне бити знатно већа од уговорне и кретаће се у интервалу 490-530 евра за 1.000 кубика”, напомињу из ФС-а.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
По систему 'лакоћемо' и 'ма неће ваљда баш нас' политичари воде ову несрећну земљу у пропаст од средине 90-тих, без изузетка! Да зло буде веће своје незнање, нестручност и неодговорност су заштитили законима! Још је ДОС изменама закона и укидањем одређених кривичних дела, амнестирао политичаре од било какве кривичне и материјалне одговорности за погрешно чињење или пак нечињење на функцији! Чак су избрисали чин велеиздаје из Устава! Систем се неће променити сам од себе! Само кажем..
Gale
Odgovornost pocinje od ministra pa nadole i gore do presednika vlade. Ali treba sa podje, za to kod nas nema mehanizma osim a i to ide sporo da narod ustane protiv neodgovorne vlasti. Izbiri nisu opcija za kaznjavanje neodgovornih zbog zastrasujucih manipulacija koje prikrivaju istinu.
Првуљ Александар
Уколико Мађарима зафали гаса, биће још трошкова осим тих 250 милиона. Хоће ли икад ико за било какав политички пропоуст у Србији да сноси последице? Типа робија, конфискација имовине одузимање пасоша фамилији?
popchulle
Što ste svi sada udarili na Tadića? Što niste kad je bio neko i nešto, dok je bio na funkciji?
Боро
Када је радник на траци "тром" или добије премештај, или смањење доходка, или отказ. Шта ће добити држава Србија за своју "тромост"? И чему "сумириње" ако ми Срби кажемо сабирање?
Божидар Миленовић
Када су у питању основни енергенти и сировине не може се политика развоја базирати на информацијама о текућим потребама и тржишним цена, већ на процени будућих потреба и дугорочној стратегији развоја. Инвестиције у овим областима су превелике и морају бити започете десетак и више година унапред. Надобудни партијски кадрови са охолим незнањем не могу схватити ни решавати овакве проблеме који су пресудни за будући опстанак и развој земље.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.