Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: БЕОГРАДИЗАЦИЈА СРБИЈЕ

Како спречити одласке из мањих места

(Фото А. Васиљевић)

Ако знамо да се у скици за портрет интерног миграната, тј. особе која одлази из свог родног краја у друго место, налази неко ко има 35 година, шта држава може да уради како би спречила његов одлазак? Одговор на ово питање је релативно једноставан и гласи – разлика у квалитету живота, рада и образовања не сме да буде драстична између града и варошице, јер ће млади људи природно тежити средини у којој могу да планирају сопствену и будућност своје породице. Подаци изведени из најновијег извештаја о људском развоју за Србију 2022. године, који је израђен уз подршку Програма Уједињених нација за развој и Популационог фонда УН, говоре да, ако се наставе садашњи демографски трендови, пад броја становника погодиће целу земљу – али неће једнако погодити све њене делове. До половине века Београд ће изгубити 3,8 одсто становника, Војводина 19,4 процента, док ће региони Шумадије и Западне Србије изгубити 28,5 одсто, Јужна и источна Србија 33,4 процента, а југоисточна Србија преко 40 процената становништва.

„Број становника за сада расте у Београду, Новом Саду и Новом Пазару, док у свим осталим градовима и општинама Србије опада или у најбољем случају стагнира, а депопулацијом су посебно погођена сеоска и погранична подручја, односно јужна, источна и западна Србија. Позитиван салдо унутрашњих пресељавања има само пет области, чија су средишта највећи градови у земљи – Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Суботица. Основу њихове ’привлачне снаге’ чини податак да су они универзитетски, привредни, културни и административни центри. Нажалост, чињенице говоре да се структурни процеси који покрећу (интерне и екстерне) миграције нису променили. Наиме, постоји велика разлика у платама између малих и великих места за оне који су главни кандидати за миграције – младе људе нижег и средњег нивоа образовања. Њихова прва радна места су лошег квалитета, с малим платама и неповољним условима рада, врло често на неформалном тржишту рада, због чега немају могућност да планирају своју будућност и стварање породице. С платом од 30.000 или 40.000 коју добијате у неком мањем граду у Србији једноставно нисте у могућности да градите кућу, узмете кредит за стан, идете на летовање или зимовање и планирате школовање деце. Квалитет образовних, културних, спортских, забавних и остали садржаја једноставно није исти, а тренд развоја Србије је такав да се већина економских процеса пребацује у веће градове и ми када причамо о београдизацији Србије, заправо причамо о потреби за децентрализацијом већих места – као што су Београд, Нови Сад и Ниш”, истиче Данило Вуковић, уредник извештаја о људском развоју за Србију 2022. године, под називом „Људски развој као одговор на демографске промене”, који је израђен уз подршку Програма Уједињених нација за развој и Популационог фонда УН.

Он додаје да подаци из овог извештаја показују да је тржиште рада „непријатељски расположено” према младим родитељима – садашњим и будућим. Стопе незапослености међу младима су више, квалитет њихових радних места низак, а посебно је проблематичан положај жена на тржишту рада. Међу онима које су запослене, велики број ради привремене и повремене послове с ниским степеном радноправне заштите. Младе породице без социјалне подршке су главни кандидати за миграције. За високообразоване особе, додаје Вуковић, разлика у платама између Србије и Западне Европе није толико значајна да би некога определила за трајни одлазак из земље, али су зараде које добијају ниже и средње образовани драстичне у корист западне и централне Европе, односно већих градова Србије. Млади који се школују и најчешће остају у великим универзитетским центрима, као што су Београд, Нови Сад и Крушевац, јер су прилике које се пружају у великим градовима многобројне – чињеница је да не иду сви млади у биоскоп, позориште и на концерт, али имају свест о слободи избора.

„Квалитет радних места једноставно није на задовољавајућем нивоу у целој земљи јер је већ дуже време нагласак био на запошљавању, а не и на квалитету радног окружења. Нама је потребан другачији модел државе благостања – ученици треба да добију школске стипендије према социјалном статусу, а не само према успеху, јер је проценат деце из нижих социјалних слојева усмерених ка универзитетском образовању све нижи, па је узлазна социјална покретљивост најнижих слојева практично онемогућена. Ако немате политике које су пријатељски настројене према младима нижег образовања или младима из нижих социјалних слојева, који су најозбиљнији кандидати за интерне мигранте, ви успоравате демографски раст тих места”, објашњава наш саговорник.

Данило Вуковић додаје да су посебно важни градови средње величине, јер они представљају спону између сеоских средина с малим градовима и већих градова који имају регионални или међународни значај. У неким од тих градова долази до демографског пада, а све заједно их карактеришу ниже зараде, нижи локални приходи и ниже инвестиције у односу на државни просек, посебно у односу на Београд и Нови Сад.

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milojkovic Stojko čist poljoprivrednik
Боље речено како пољопривреду. Једино државно руководство може мора и обавезно да направи један пољопривредни преокрет. Да изшколује земљораднике како да обраде своје поседе. Дати земљораднику више хектара за производњу култура. Једни Културне Биљке други Сточарство, живинарство, свињарство. Ушорити села направити улице. Држава Србија када има жито та држава је богата. Каналисати све притоке и Реке исправити корито реке и дубоко каналисати да не полави. Друго усеве мора да се затите од града.
Бранко П.
Нови Кнежевац је општинско место.
Desa
..."Model drzave blagostanja"...???!!!
Zeljko
Nekada je u SFRJ postojala praksa da u manjim mestima "strateski" kadar (ne samo sa diplomaom fakulteta) dobija dodatno na platu iz firme pare iz "budzeta". Znam da je tako bilo u mestima na istoku Srbije sa "nacionalnim manjinama" i nije im falilo kadrova - dolazili su im cak inzinjeri, lekari sudije i sl iz drugih krajeva Srbije.
Pers
Nemojte da gasite u manjim gradovima radna mesta u državnoj upravi i dajte ljudima koji hoće da žive u nerazvijenim opštinama neke beneficije. Izmestite centrale nekih organa uprave u manje razvijene krajeve. U Švedskoj je tako.
Joca Švedska
Hoćete reći da je u Švedskoj nekada bilo tako. I u Švedskoj se danas svi sele u nekoliko gradova. Ostatak zemlje se prazni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.