Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТРАЖИВАЊЕ РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СТАТИСТИКУ

У Србији је прошле године пријављено 200 убистава

Правоснажно је осуђено 27.508 особа. Од тога, четвртину чине дела против имовине, петину трговина дрогом, а за породично насиље осуђено је 13,5 одсто свих осуђеника
(Фото А. Васиљевић)

Најстрожа кривична санкција по нашем закону – доживотни затвор, у прошлој години, изречена је правоснажно двојици најтежих злочинаца, док је на издржавање казне од 30 до 40 година затвора упућено осам убица. Кривичне пријаве због убиства поднете су против 110 особа, а тешко убиство стављено је на терет 89 осумњичених.

Правоснажно је осуђено 27.508 особа, што је за осам одсто више у односу на претходну годину. Од тога, четвртину чине кривична дела против имовине, а петину против здравља људи, односно трговина наркотицима, док је за разне облике породичног насиља осуђено 13,5 одсто од укупног броја осуђеника, показује истраживање Републичког завода за статистику.

Више од половине, односно 52,7 процената свих правоснажно осуђених грађана у Србији, добило је условну казну затвора. Затим следи новчана – 12,5 одсто, па безусловне санкције. Од шест до 12 месеци иза решетака чини 5,9 процената свих досуђених казни, од годину до две их је 4,2 одсто и затим је све мање осуђеника, што је дужа казна. Од 15 до 20 година у затвору проводи 0,1 проценат свих осуђеника, а оних који су још строже кажњени укупно је 10.

Прошле године је због убиства осуђено 75 особа. За тешко убиство затворске казне изречене су 31 окривљеном, док је за тешке телесне повреде осуђено 546 људи. Заводске санкције изречене су починиоцима 25 силовања. Због насиља у породици, 589 особа кажњено је затворским казнама, 13 новчано, 1.388 условно, у кућном затвору их је 214, а радом у јавном интересу санкционисано их је 17.

Према подацима статистике правосуђа за прошлу годину, кривична дела најчешће чине особе од 30 до 39 година. У 2021. правоснажно је осуђено 7.417 особа тог узраста, од чега 777 жена. У свакој следећој декади, грађани су, судећи према правоснажним пресудама, све мање склони да крше закон. Исти подаци показују да у сукоб са прописима најређе долазе девојке од 18 до 20 година – свега 5,5 одсто популације свих осуђених. Скоро двоструко је више жена старијих од 60 година које су чиниле кривична дела.

У 2021. поднето је 2.513 кривичних пријава против малолетника. Већу за изрицање кривичних санкција поднето је 1.749 предлога, док је број особа млађих од 18 година, којима су изречене кривичне санкције, 1.383 – што је за 12 одсто више у односу на претходну, 2020.

Више од половине свих кривичних дела која чине млади узраста између 14 и 18 година су имовински деликти. У 2021, судећи према броју пријава, забележена су 1.263 таква кривична дела, а одмах после крађа и разбојништава следе дела против живота и тела којих је било 349, односно 13,9 одсто. Исти број таквих случајева насиља у којима су учествовали малолетници забележен је и 2020., а у 2021. регистрована су и 264 кршења јавног реда и мира, што је 10,5 одсто малолетничког криминалитета у тој години.

Када је реч о казнама, крађе и разбојништва разлог су због којег су 2021. кривично санкционисана 635 малолетника. Због кривичних дела против здравља људи, у шта спада и трговина дрогом, кажњено је њих 229, док је за разне случајеве насиља санкционисан 181 малолетник.

Статистика, и када је реч о малолетницима, потврђује да законе у далеко већем броју крше младићи него девојке. У прошлој години, од укупно 1.383 малолетника, 121 девојка суочила се са кривичном санкцијом, а највише њих – 36, имале су 16 година, док је мање оних незнатно млађих или старијих.

Од 2018. до 2021. у паду је број малолетника којима је изречен малолетнички затвор. Занимљиво је да су у 2017. четворица малолетника кажњена затворском казном од пет до 10 година затвора, док у каснијем периоду тако строгих казни није било. Малолетнички затвор, као најстрожа казна која се може изрећи особама млађим од 18 година, изречена је у 2021. тројици малолетника, али у трајању од шест месеци до две године, показује истраживање.

У неславну статистику малолетничког криминалитета улазе и три кривичне пријаве које су у 2021. поднете због убистава и 55 – за наношење тешких телесних повреда. Лаких телесних повреда у малолетничким обрачунима било је пет пута више – 260. Забележено је и шест случајева силовања, девет обљуба са дететом и исто толико случајева полног узнемиравања. Дрога је нађена код 151 малолетника, док их је 28 ухваћено у продаји наркотика.

Најтежи злочини и најстроже казне

Међу најтежим злочинцима који су у 2021. осуђени на најстроже казне правоснажним одлукама судова широм Србије су недавно преминули Нинослав Јовановић, звани Малчански берберин, вишеструки силоватељ малолетница и Дејан Дабовић који је из освете убио бившу девојку. Њима су изречене правоснажне казне доживотног затвора.

Више деценија у затвору провешће и Зоран Албић, који је до смрти тукао двогодишње дете и Душан Петронијевић, који је са 39 убода ножем усмртио бившу девојку.

Радовановић: Забрињава пораст насилног криминала одраслих

Малолетнички криминал је у паду, али веома забрињава пораст кривичних дела са елементима насиља која чине одрасли, сексуални криминал, корупција и слично, каже за „Политику” криминолог Добривоје Радовановић.

– Број од око 200 убистава годишње висок је за Србију. До распада СФРЈ Србија је имала 110 до 120 убистава годишње, а затим је тај број почео да расте и достигао чак 360. Већ дуже време имамо 200 пријава сваке године. Убиства су метод рада организованог криминала и зато је дошло до пораста. Како се организовани криминал стабилизује, пада број убистава. Број расте само када се криминалне организације боре између себе или кад држава крене у акције – наводи Радовановић.

Податак да 13,5 одсто свих пресуда чине оне које се односе на породично насиље такође је веома велики. Слика је још суморнија када се зна да је стварни број много већи него што се статистички бележи због високог процента непријављених кривичних дела и тешких судских процеса.

И када је реч о злоупотребама и промету наркотика, разлика између броја извршених кривичних дела и изречених пресуда веома је велика па је број пресуда увек много мањи од стварног стања.

– Стопа од 20 одсто је јако висока али је у односу на стварно стање ниска – оцењује наш саговорник и указује да има много недостатака у статистици криминала:

– На полицијској академији је пре неколико година саопштен податак из реферата тројице полицијских начелника да је проценат откривених кривичних дела у односу на број пријављених свега 53 одсто. Систем награђивања у полицији је кривац за то. Полиција награђује расветљена кривична дела. У пракси се дешава, на пример, да неко украде два точка аутомобила, а полицајац то не открије већ остави у фиоци. Он тако приказује већи проценат откривених кривичних дела да би добио стимулацију.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сивошевић
што значи да смо отприлике на 3.1 убиства на 100000 становника. није добро али није ни толико лоше колико медији пакују

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.