Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

-Хрватски бискупи негирају постојање дечјих логора у НДХ

За бискупе Загребачке црквене покрајине Јастребарско и Сисак су били „ратна прихватилишта” испуњена делима милосрђа. – Сама идеја да су деца одвојена од мајки и остављена без довољно хране, без лечења, да умиру, указује да је извршен злочин, каже историчар Предраг Марковић
Девојчице српске националности у логору Јастребарско

За највише црквено тело Српске православне цркве они су света деца мученици, а за хрватске бискупе сирочад која су преживела ратне страхоте захваљујући претежно католичкој бризи. Две хришћанске цркве, по ко зна који пут, показале су да имају гледишта која се међусобно искључују, а односе се на исте догађаје и личности из периода Другог светског рата, и да нема те мешовите комисије која би могла да те разлике ублажи.

Бискупи Загребачке црквене покрајине упутили су патријарху српском Порфирију отворено писмо, објављено јуче, „о неистинама у вези с децом у ратним прихватилиштима у Јастребарском и Сиску”, реагујући на одлуку Светог архијерејског сабора да у диптихе светих упише свету децу мученике јастребарске и сисачке.

Називање Јастребарско и Сисак дечјим логорима на територији НДХ, којима су управљале часне сестре из реда Светог Винка Паулског, и помињање Алојзија Степинца у овом контексту, за хрватске бискупе представљају „продужавање идеолошке пропаганде из времена југословенског комунистичког тоталитаризма”. И не само то, епископи српске цркве посредно се оптужују и за злоупотребу боли „усамљене деце”, јер „нико нема право прекрити својим уским интересима или покушајима да се трагедија деце искористи као средство за неке циљеве који су далеко од било каквог саосећања према деци и заузетости за праведност”.

Бискупи у отвореном писму наводе како, да би неко био мученик, треба да постоје и мучитељи, а из „Молбе Светом архијерејском синоду” Епархије горњокарловачке закључују да се ово друго одређење односи пре свега на часне сестре, али и надбискупа Степинца. Цитирају се делови молбе, коју иначе јуче није било могуће пронаћи на сајту Епархије горњокарловачке, у којима се говори о страшним и незапамћеним мучењима недужне деце у логору Јастребарско и часним сестрама које су деци ускраћивале храну, одећу, обућу, постељину, мучиле их испитивањима, терале да певају усташке песме, тукле их и учествовале у убиствима. Бискупи тврде да је било управо супротно: „Реч је о образованим особама које су посветиле свој живот Богу и људима у потреби, које су... с љубављу и поштовањем часно вршиле дело хришћанске љубави”, као што су и „лекари, медицинско особље, а највише часне сестре, као и многи доброчинитељи и удомитељи своје снаге и знање жртвовали у спасавање деце у Сиску и Јастребарском”. Они су показали „велику хришћанску љубав”, сличну оној Католичке цркве, на челу с надбискупом Степинцем, која се у НДХ истакла „узорним делима љубави према ближњима”.

Да ли ће СПЦ одговорити на ово писмо, јуче се није могло сазнати у Патријаршији српској у Београду. Подсећања ради, кад је Хрватска бискупска конференција крајем 2018. године упутила писмо патријарху Иринеју, износећи тешке оптужбе на његов рачун, замерајући му, између осталог, и ставове у вези с догађајима из Другог светског рата, одговор српске цркве, барем у јавности, није објављен, иако је било уверавања да ће Синод то свакако учинити и јавно објавити.

Католичка црква, с изузетком папе Фрање, одбија да се суочи с најмрачнијим делом своје новије историје, а то је Други светски рат, каже за „Политику” историчар др Предраг Марковић, директор Института за савремену историју, осврћући се на писмо хрватских бискупа.

– Оно што је највећи грех Католичке цркве јесте ћутање о тим страшним злочинима. Сама идеја да су деца одвојена од мајки и да су остављена без довољно хране, без икаквог лечења, да умиру, указује да је извршен злочин над том децом. Вероватно су неке од тих часних сестара покушавале да помогну тој деци, то није спорно. Али идеја да се деца отму мајкама и да се ставе у тако страшне услове злочиначка је и чудовишна. Уосталом, партизани су ослободили Јастребарско и имамо слике како су изгледала деца која су била смештена тамо. Има и фотографија на којима су малишани с капама са словом У, што већ само по себи делује као страшна ствар – каже Марковић.

Наш саговорник објашњава да и код нас постоји претеривање кад је реч о „часним сестрама из пакла” које су мучиле и убијале децу.

– Не верујем да је то био чест случај, али је то системски био страшан злочин – истиче Марковић.

Осврћући се на аргумент из писма бискупа да ниједној часној сестри није суђено после рата због злочина у Јастребарском и Сиску, Марковић наводи да су послератна суђења за злочине над цивилима у Другом светском рату иначе била ретка. Ни у овом писму, као ни у неким претходним објавама у вези с овом темом, хрватски бискупи нису поменули даљу судбину деце удомљене у хрватске породице.

– Уништена је, на пример, картотека Дијане Будисављевић, тако да се за неку децу изгубио траг. Није сасвим јасно зашто је то урађено, да ли случајно или из лоше намере. Јастребарско је било ствар импровизације, није било унапред одређеног плана, као и многе ствари у тој држави било је хаотично. Зато је и тешко рећи која је била крајња намера. Међутим, и сама чињеница да се благосиља режим који врши најстрашније злочине у име вере довољна је за осуду. Уз то, чињеница да Католичка црква у Хрватској толико сарађује с усташким режимом показује најмрачнију страну Католичке цркве у Хрватској. И они ту врсту одговорности потпуно одбијају – истиче Марковић.

 

 

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
Све то је забележено и налази се у катакомбама Ватикана. Нешто мало је процурело при покушају канонизације Степинца - стигло почившем Амфилохију, а нешто и у БГ...
Деда
Злочини НДХ су били дуго прећуткивани . ОВО ПИСМО доприноси да се о њима чује. У ОВОМ ПИСМУ хрватски бискупи износе нове или непознате чињенице и моле СПЦ да их узме у обзир пре доношења одлуке о канонизовању деце. Врло је важно чути обе стране, све чињенице и аргументе. ОВО ПИСМО представља дијалог између две сестре исте хришћанске цркве. Уместо да буде поздрављено, изазвало је бројне и неумесне реакције српских и хрватских званичника.
Dragomir Olujić Oluja
Kartoteka Diane Budisavljević nije uništena, kako tvrdi dr Marković – jedna od tri kopije je službeno preuzeta od Diane Budisavljević i predata odgovarajućim službama na dalje postupanje… I po njoj, ali i po drugim dokumentima, velika većina logorisane dece je pronađena… (Uzgred, za delovanje Diane Budisavljević Tito joj je 1959. Dodelio orden I priredio prijem za nju I njenog muža Julijusa na Pantovčaku)
Svemir Mirkovic
NDH je donela rasne zakone i o tome nije potrebno diskutovati.NDH je naredila i izgradnju sabirnih logora smrti za Srbe, Jevreje, Rome ali i logore za decu i zene .To je poznato svim istoricarima Sveta i cudno je da hrvatski biskupi negiraju istinite cinjenice.Glavni logori u NDH: Danica kod Koprivnice , Đakovo, Gospić, Jadovno, Jasenovac (I, II, III), Jastrebarsko, Kerestinec, Kruscica kod Viteza, Lepoglava, Sajmište kod Zemuna, Slano na otoku Pagu , Stara Gradiška (Jasenovac V), Tenja .
Verissa Djordjevic
Cudno? Ni najmanje nije cudno!
Мада
Црква не треба да даје историјске оцене у целини то треба препустити историчарима. Оно што може да се уради је да заједнички оцене дело ако не цркве а оно бар црквених лица. Знамо да постоји одговорност и врха римокатоличке цркве цркве и многих у оквиру ње, ипак не треба све фарбати истом фарбом и допустити да је било оних који су имали искрену намеру да помогну. Ово је важно и за било какав суживот у будућности иако добро знамо да ћемо се начекати за признање жалосне улоге католичке цркве.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.