Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Детуђицизација медијског простора

Хоћу да верујем да ће пропагандисти и разни аналитичари који себе титулишу као „маркетиншке стручњаке”, прво добро размислити о свом угледу и представљању у јавности, а да ће новинари, као припадници светске силе број један, предано радити на очувању изворног српског језика и писма
(Новица Коцић)

Миленијумска историја српскога, као ретко којег васељенског народа, представља праву ризницу знања и искуства, која су и данас жива. Уосталом, још у средњем веку наши преци су нам оставили аманет, односно завет: „Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио него си сам себе потуђио”, који се приписује сакупљачу српских земаља, оснивачу уједињене српске државе и родоначелнику дуге лозе Немањића, Стефану Немањи, Симеону Мироточивом.

У петак, 24. јуна 2022, мој камарат, међу рударима реч која значи више од брата, Драгослав Словић, носилац пет титула доктора наука и једне академика Руске академије, јавља да је електронском поштом упутио текст Нацрта Балканске конвенције о успостављању конфедералне заједнице између четири (по мишљењу иницијатора) суверене балканске државе, с намером да буде упућен Александру Вучићу, председнику Србије, као једне од држава потписница.

Одлучно сам изразио неслагање и окарактерисао предлог као супротан националним интересима, на шта је уследила реакција камарата: Можда је то маркетиншки трик у контексту пројекта „Отворени Балкан”.

Свега петнаестак дана од овог „немилог догађаја”, у недељу, 10. јула 2022, „Политика” у култној рубрици „Балкански евергрин” објављује колумну под насловом „’Бест оф’ патријарха Порфирија”, аутора Александра Апостоловског, новинара, јавног делатника и једног од уредника овог дневног листа.

Завршна реченица ове колумне са насловне странице листа гласи: „Ко год да мисли да је Порфирије, гостујући као музички уредник на Радио Београду 202, намеравао да се бави личним маркетингом, стављајући на себе одору модерног патријарха, тај не познаје Његову светост.”

Кап је прелила чашу када сам у „Политици”, 13. јула 2022, прочитао како је извесни директор Одсека за маркетинг и односе са јавношћу Универзитета „Мегатренд” поручио свима који критикују њихову оптужену рекламу: „Не знате ништа о маркетингу!”

Сва три примера указују на то да се термин „маркетинг” очигледно употребљава тамо где треба назначити: пропаганду, промоцију, рекламу, агитацију, што ћемо у наставку овог текста детаљније обрадити.

Ево још само једног карактеристичног примера који потврђује потребу укључивања ширих слојева друштва, а нарочито интелигенције која предњачи у ширењу англоманије и да се коначно приступи деанглицизацији, односно детуђицизацији српског језика, односно јавног медијског простора Србије и спасавању свега што се спасит може.

У рубрици „Међу нама”, „Политика” од 12. јула 2022, објављује текст под насловом: „У тем Сомбору, српски је на умору”, у којем поред осталог аутор Душан Крњачки констатује: „Ако неки од малобројних страних гостију прође главном улицом – Краља Петра Првог, неће имати утисак да се налази у Србији... више од 90 посто назива продавница исписано је на страним језицима...”

Нажалост, стање није много боље ни у осталим деловима Србије, па ни у Сенти, родном месту великана српског песништва Матије Бећковића, који је своје целокупно стваралачко дело окитио најизворнијим речима и изразима из богатог српског језика, неупотребивши притом баш ниједну „туђицу”, што га између осталог сврстава раме уз раме са славним Његошем. Крајње је време за акцију.

„Маркетинг” није реч већ кованица, термин, а термин је „израз који тачно означава нешто из науке” (лексикон, М. Вујаклија), а састоји се од речи „маркет” и суфикса „инг”. Реч „маркет” је севернофранцуског порекла, коју су Американци „позајмили” од Француза, као што су то урадили и са „америчким језиком”, који су такође „позајмили”, овога пута од Енглеза.

Кованица „маркетинг” је настала тако што се на реч „маркет”, која у изворном облику значи тржиште, место продаје, додаје суфикс „инг”, који означава акцију, процес, производ или резултат неке акције или процеса, нешто што се односи на неки специфичан концепт, односно концепцију. Сам термин „маркетинг” употребљен је први пут 1904. године (када је и „Политика” основана), у једном предавању на Универзитету у Пенсилванији, САД (извод из књиге „Организација маркетинга – теорија и примена”, Н. Бјелић, ИРП, Београд, 1988).

Сматрам себе познаваоцем изворног значења термина „маркетинг” и маркетинга као пословне филозофије, на чему сам магистрирао и разрадио тезе за докторску дисертацију под насловом „Теоријско-емпиријске детерминанте организовања маркетинга”, која је на седници Наставно-научног већа Економског факултета, прихваћена и одређен је ментор. У међувремену, преузимањем обавеза, из надлежности челника Рударско-металуршко-хемијског комбината „Трепча”, а које је тадашњи шеф државе оценио као: „задатак од националног интереса”, рад на докторату сам одложио за нека боља времена, тако да сам до данас остао на позицији докторанда.

Несхватљиво је, када се и данас, после тачно 118 година од прве појаве термина „маркетинг”, чује распрострањено и скоро општеприхваћено његово накарадно, ново значење које се буквално поистовећује, како смо већ нагласили, с пропагандом, промоцијом, рекламом, агитацијом, па нам остаје да се енергичније боримо против свих језичких деформација. Истина, да је пропаганда моћна и „она је за демократију исто што и маљ за тоталитарну државу” (А. Н. Чомски), али је неопходно да буде названа одговарајућом речју или термином.

Хоћу да верујем да ће након ових чињеница, пропагандисти и разни аналитичари који себе титулишу као „маркетиншке стручњаке”, прво добро размислити о свом угледу и представљању у јавности, а да ће новинари, као припадници светске силе број један, предано радити на очувању изворног српског језика и писма. Свакако да постоји како појединачна тако и колективна одговорност, одговорност институција и српске политичке, интелектуалне и културне елите, за досадашње ширење канцерогене епидемије у преименовању вишевековних топонима и коришћењу „туђица”. Најкарактеристичнији примери су: Косово, уместо Косово и Метохија, западни Балкан уместо централни и источни Балкан, прешевска уместо јужноморавичка долина, Санџак (назив из времена отоманске окупације) уместо Рашка област (из доба прве српске државе), као и многе, у свакодневном говору, бесмислице, као што су онлајн, спиновање, лајковање, брифинговање, инволвирање, девастирање и сијасет других туђица.

Свакако да припадници једног народа који тзв. западне, односно туђе „вредности” мећу испред обавеза које им по рођењу припадају: очување земље, народа и језика, чиме се исказује родољубље (по српском), односно патриотизам (по грчком), треба добро да размисле којем ће се „царству” приклонити.

Генерални директор „Трепче” током последње деценије 20. века

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Према речнику Мериам-Вебстер реч ''маркетинг'' је основном значењу ''трговање'' први пут употребљена 1561. године. Према томе њени ''творци'' нису Американци. Као друго и сам господин Бјелић у свом тексту користи доста туђица. Чак их има и у наслову докторске тезе: нпр. ''детерминанте'' - ''одреднице''. Туђице постоје у сваком језику, чак и реч ''камарат'' нам је дошла од Саса - Немаца које су наши средњевековни владари довели да рударе. Основни проблем је смањење фонда српских речи код свих.
Коста
Врло прикладан коментар. Неко као Бјелић би требало да примети и спозна да "детемринанте" нису прикладан израз за српски научни рад.
Дан
Кућа, мост, улица, ципела, мантија, литија, литургија, патријарх итд су стране речи, мађарске или грчке. да и њих укинемо ?! Сви европски језици су имају грдне грчке или латинске речи. На крају, Јеванђеље је грчка реч и свуда се користи од алфа до омега, такође грчки. Друго, грчки и латински су много старији језици. Треће, и сама реч Метохија је грчког порекла, која је српска ?
Дан
Коста, код Руса је и солдат, и друге несловенске речи. да не помињем Петерсбург, Катарариндург и остало ! Улица је мађарска реч !
Коста
И на руском се каже улица. Чија је то реч? Ако у слвеском језику није постојала реч за улицу онда је у реду да се прихвати туђа. Чему, међутим, уводити речи као "едукован" умето образован, кад већ постоји домаћи израз?! Често пута, туђица се може прихватити ако јој је значење за нијанску другачије од домаћег израза и кад треба да се та разлика обзнани. Да би се то све средило, потебно је неко да пробуди уснуле српске лингвисте да почну да се старају о језику.
Дан
Кућа, мост, улица, ципела, мантија, литија, литургија, патријарх итд су стране речи, мађарске или грчке. да и њих укинемо ?! Сви европски језици су имају грдне грчке или латинске речи. На крају, Јеванђеље је грчка реч и свуда се користи од алфа до омега, такође грчки. Друго, грчки и латински су много старији језици. Треће, и сама реч Метохија је грчког порекла, која је српска ?
Venera
Sve dok Politika bude ono što je oduvek bila i nastavi da objavljuje različita mišljenja, za mene će to biti najbolja srpska novina ikada nastala. Sa uživanjem sam čitala ovo viđenje gospodina Bjelića, potpuno se slažem sa njim. Situacija je kritična, nešto se mora promeniti po pitanju tuđica u srpskom jeziku, inače "ode mast u propast"!
Коста
То је врло лако, али треба неко да се потруди, што није лако за Балкан. Постоје (или би требало да постоје!) речници (ало, Матица српска!) синонима и антонима и с данашњом техником дигитализације је лако програмирати текстове да домаћи изрази имају првенство, као што ткз- spellcheck порправља правописне грешке. Нажалост, српска лингвиситка је ту сасвим пасивна и бави се слепим тремама, као на пример речником неког "српскохрватског" језика! Ето, то је тако кад је стагнација врхунац успеха!
Нева
Аутор критикује употребу речи “МАРКЕТИНГ”, која је прихваћена у целом свету. Зар она представља опасност за српски језик ? И сам аутор у наслову употребљава реч “МЕДИЈСКИ”

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.