Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијана Будисављевић није заборављена

Диана Будисављевић (Фото Википедија)

Подстакнут текстом Зорана Михајловића „Не смемо заборавити Дијану Будисављевић”, објављеним 21. јула у рубрици Међу нама, желим да подсетим да је, после 68 година заклетог ћутања о „највећем хуманитарном подухвату у Другом светском рату” (историчар Милан Кољанин), учињен први велики корак у враћању Дијане Будисављевић у наше памћење. Учинили су то новинар „Политике” Бошко Ломовић и Стево Ћосовић, главни уредник београдског издавача „Свет књиге”, 2013. године, објављивањем „Књиге о Дијани Будисављевић”, колико знам, прве у нас, и то на ћирилици и латиници. Убрзо су изашли и преводи на немачки и енглески, а Друштво београдских есперантиста објавило ју је и на есперанту. Изласку књиге претходио је и фељтон у 10 наставака објављен у листу „Политика”. Као професор историје, желео сам да је прочитам и купио сам је међу првима.

Дијана Будисављевић, рођена Обексер, Аустријанка из Инзбрука, спасла је из логора НДХ 15.536 малишана, од пелена до 14 година, од којих је, услед претрпљених мука, глади и болести, умрло око три хиљаде, а 12.282 детета су жива дочекала ослобођење. Наравно, није то могла сама, имала је више од стотину помагача; при крају књиге, именом и презименом, побројани су готово сви. Тако су и они сачувани од заборава. Међу њима је, осим Срба, било и припадника других народа, свакако људи чија свест и осећај хуманости нису поклекли пред библијским злоделима усташке државе. Навешћу неколицину: Камило Бреслер, начелник у Министарству социјалне скрби НДХ; Драгица Хабазин Мајка, болничарка Црвеног крижа; учитељица Јосипа Маринић; Владимир Броз, директор службе за Хрвате повратнике; Анте Думбовић, евидентичар у сисачком логору; Алберт фон Коцијан, немачки капетан; госпођа Вихлин, супруга шведског конзула у Загребу; др Салих Куловић, проначелник у Министарству удружбе; загребачке књижевнице Маја Кох и Вера Лукетић... Њих једанаесторо су своје учешће у Дијаниној акцији спасавања српске деце из логора платили животом.

Иначе, Дијана је, као „табу” личност током комунистичке власти, с мужем Јулијем, у време „маспока”, после 53 године живота у Загребу, морала да се одсели у родни Инзбрук. Обоје су се упокојили у дубокој старости: Дијана у 87, а Јулије у стотој години живота.

Бојан Цвитан

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan
Majka roditeljka spasiteljka.
Dragomir Olujić Oluja
Nije bilo „zakletog ćutanja“ o Diani Budisavljević – ima je u knjizi „Žene Hrvatske u NOB“ iz 1956, u zagrebačkom „Plavom vjesniku“ je 1971. izlazio feljton o njoj, spomnju je i Dragoje Lukić i Jovan Kesar u svojim radovima 70-ih i 80-ih, a Tito ju je odlikovao 1959. i priredio njoj i mužu joj Julijusu prijem na Pantovčaku...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.