Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Климатски активисти запосели европске музеје

Све је почело крајем јуна у Великој Британији, а акција лепљења руку на рамове и слике познатих уметника зарад скретања пажње на еколошке проблеме наставила се и у Италији
Активисти у Фиренци испред Ботичелијеве слике (Принтскрин)

Ово лето очигледно је резервисано за климатски активизам у европским музејима, појаву нову, а о чему извештавају страни медији у претходним данима.

Како пише „Гардијан”, све је почело крајем јуна, када су се активисти британске еколошке организације „Just stop oil” шакама прво залепили за рам једне од слика у једној од музејских институција у Глазгову, потом су исто учинили и са једним делом Винсента ван Гога у лондонској Корто галерији, да би након тога у Уметничкој галерији у Манчестеру избор пао на један рад Вилијама Тарнера.

На себе су мало озбиљније скренули пажњу у Силвертоуну 3. јула, када су се појавили на стази на старту трке за Велику награду Велике Британије, коју су покушали да прекину седењем на траси којом пролазе тркачки аутомобили. Дан касније осванули су и у Националној галерији у Лондону, залепљени за рам слике Џона Констабла „Кола са сеном”, а само дан потом у лондонским изложбеним просторијама Краљевске академије присталице истог покрета такође су се залепиле за рам копије Леонардове „Тајне вечере”. Овај својеврстан перформанс еколошки настројених организација који се збива унутар музејских кућа настављен је и крајем прошле недеље, овога пута у Италији – слика о којој је реч је Ботичелијево ремек-дело „Алегорија пролећа”, место дешавања је Галерија „Уфици” у Фиренци, а протагонисти акције припадају италијанској групи „Последња генерација”.

Осим што људе окупљене у овим покретима спаја брига за нашу планету, жеља да се спречи климатски колапс услед потрошње фосилних горива, а што не јењава упркос обећањима влада широм света да ће ићи у том правцу како би се зауставило глобално загревање, заједничко им је и то што је у свим случајевима њихова активност, мада у појединостима различита, била осмишљена тако да се ни на један начин не угрози само уметничко дело које је одабрано као посредник у преношењу поруке.

Двоје активиста који су могли бити виђени у Националној галерији прво су целу слику великог енглеског сликара из 1821. прекрили дистопијском верзијом оригиналне насликане сцене да би се онда суперлепком „закачили” за њен рам. Особље галерије било је принуђено да одмах испразни просторију, а двадесеттрогодишња Хана Хант из Брајтона, која је носила кошуљу са логом организације којој припада, рекла је накнадно за медије, а пре него што је приведена: „Била сам тамо јер наша влада планира да изда лиценце за 40 нових нафтних и гасних пројеката у наредних неколико година. Да, лепак се сада налази на раму слике, али се крв налази на рукама наше владе.”

„Гардијан” је испратио и моменте који су у вези са сликом старом пет стотина година, која је изложена у Краљевској академији, делом чије димензије по дужини износе готово три метра, које је приписано Леонардовом ученику Ђампетрину и које представља готово у пуној величини урађену репродукцију чувене фреске великог италијанског ренесансног мајстора. Држећи се теме слике – последње Христове вечере са апостолима – један од петоро протестаната рекао је да се влада понаша према будућим генерацијама слично као Јуда према Христу, док је млада историчарка уметности своје присуство објаснила речима: „У свету који нема будућност неће бити места ни за мене да се бавим својим позивом. Естаблишмент, чији је део и Краљевска академија, осудио је све нас младе људе на патњу.”

У случају једне од најлепших ренесансних слика, настале око 1480, која се чува у Галерији „Уфици”, шаке протестаната су биле прилепљене за стакло којим је дело прекривено, а испод је био развијен транспарент на којем је писало „Последња генерација, без гаса, без угља”. Њих троје – две жене и један мушкарац – платили су карте како би ушли у познати музеј, објаснили су да су се детаљно консултовали са рестаураторима на који начин да изведу свој план а да не нанесу штету слици. Удаљени су у пратњи полиције, а најављене су и нове активности у наредним месецима.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

deda
Ovo je ipak nešto novo. Uništavanje velikih umetničkih dela kako bi se skrenula pažnja na neki društveni problem. Društveni aktivizam? Globalna svesnost i odgovornost? Novi varvarizam?
Dragan Pik-lon
Aktivisti su stigli i do Vinceta van goga?!Nadam se da nece zbog ''popularnosti'' seci svoje usi?
Перагеније
Има ли ичега енглеског у енглеским музејима - осим оваквих фарси?
Бранислав Станојловић
La primavera! Хвала Богу видео сам је из близа у Уфици!
Перча Контраш
Раније су активисткиње и боркиње против разних друштвених проблема, скидале одећу на јавним местима, чак и пред важним државницима, а на голом телу су имале исписане кратке поруке. Тако су скретале пажњу на горуће проблеме. Данас се ови активисти из покрета „Последња генерација, без гаса, без угља”, лепе за слике у музејима и мисле да ће тиме променити свет. Додуше, нашао се руски председник Путин који је изашао у сусрет њиховим захтевима, нема гаса, али има угља.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.