Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРАИСТОРИЈСКО НАСЕЉЕ У ВИНЧИ

Бело брдо – археолошки и туристички потенцијал

Влада усвојила документ који омогућава да се овај локалитет развија, да се на њему истражује, али да постане важан туристички центар
(Фото: „Србија ствара”)

Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи највеће је праисторијско насеље у Србији и један од најзначајнијих локалитета из неолитског периода у Европи. Годинама, овај археолошки бисер био је у запећку. Али, у последње време учињени су значајни кораци да би се спречила нелегална градња на локалитету, омогућила санација клизишта и кренуло у развој целог овог простора. Један од важних докумената који је недавно усвојила Влада Србије јесте Стратегијски мастер план за развој туризма за подручје Београд – Винча, Бело брдо.

– Стратегијски мастер план и Студија оправданости за проглашење туристичког простора су два кључна документа која ће обезбедити системску обнову и развој археолошког локалитета Винча Бело брдо и околине. Републички завод за заштиту споменика културе, као носилац капиталног пројекта, на иницијативу Кабинета председнице владе, убрзано је радио на припреми ова два документа која ће нам, по узору на Голубачку тврђаву, омогућити да формирамо управљачко тело – каже Бојана Вишекруна, саветница председнице владе за креативне индустрије и науку.

„Винча је жив локалитет, што је једна од његових највећих предности, али и изазова, и због тога је кључно да се омогући наставак археолошких ископавања и обављање истраживачке делатности засноване на налазима”

Задатак управљача биће да утиче на развој локалитета, али ће тај посао почивати на заштити културног наслеђа, туризму, истраживањима и науци.

– Винча је жив локалитет и то је једна од његових највећих предности, али и изазова. Због тога је кључно да се омогући наставак археолошких ископавања и обављање истраживачке делатности засноване на налазима, али да се истовремено сам локалитет развија и туристички. Даљи кораци с једне стране подразумевају улагање у пратећу туристичку инфраструктуру, као што је Центар за посетиоце и уређење Архео-парка са садржајима за децу и одрасле, а с друге стране ослобађање најуже зоне налазишта за археологе, постављање привремених објеката неопходних за њихов рад, као и изградњу научно-истраживачког центра за проучавање неолита. На овај начин, Бело брдо постаје центар мреже неолитских локалитета у Србији и незаобилазна станица на културно-туристичко-научној мапи Европе – регионално чвориште за иновације и интердисциплинарност у области археологије и заштите културног наслеђа – објашњава Вишекруна.

Стратегијски мастер план, између осталог, предвиђа и могућност развоја додатних туристичких атракција за које ће држава, како каже, покушати да пронађе приватна и донаторска средства. У њих спада ресторан на води, зелени лавиринт уз приобаље у наставку археолошког локалитета, неолитско село за смештај индивидуалних путника и дигиталних номада, затим архео-сафари на подручју пешчаре и друго.

– За даљи развој Винче најважнији су Винчанци. Уз подршку Ане Брнабић, председнице владе, држава ће обезбедити неопходно улагање у инфраструктуру да би створила основ за даљи развој локалитета. Желимо да оснажимо локално становништво да развије различите врсте услуга и производа. Под тим се подразумевају услуге смештаја, производња аутентичне хране, сувенира и других домаћих производа – рекла је она.

Уз подршку амбасаде САД, која кроз грант Амбасадоровог фонда за заштиту културне баштине делом финансира санацију клизишта на локалитету, недавно је одржана прва у низу радионица са локалним привредницима и представницима културно-образовних институција да би им се предочиле прилике за укључивање у развој пројекта.

– Свесни смо да на подручју локалитета, у све три зоне заштите, поједине породице живе и по дуже од 30 година. Врло пажљиво радимо са сваком појединачном породицом чију имовину експропришемо и пружамо им подршку приликом исељења. Ако се погледа Стратегијски мастер план и Студија оправданости, јасно се увиђа да је туристички развој локалитета усмерен ка рекама с циљем да се што већи број кућа у другој и трећој зони заштите очува. Желимо да становништво има користи од улагања у локалитет. Не само да добију уређено приобаље обе реке, Болечице и Дунава, са пешачко-бициклистичком стазом и зеленим површинама, већ и да имају бесплатан приступ свим садржајима на локалитету и различите врсте повластица – истиче Вишекруна.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Masovni turizam-jedna od vecih bolesti modernog drustva.
fensi denser
vinčansku kulturu su beše prodali nemcima, sada je dunavska zar ne? eno u zagrebu bila izložba o srednjeevropskoj prahvratskoj kulturi u vinči

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.