Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачка очајнички тражи раднике, потребно око 400.000 досељеника годишње

(EPA-EFE/CLAUS BECH )

Било да се ради о индустрији, болницама или занату, мањак радне снаге је све већи проблем у Немачкој, пише Дојче веле (ДW) и оцењује да прилив радника из иностранства не функционише као што се замишљало, преноси Танјуг.

„Имао бих сто за Вас” али нажалост нема ко да Вам кува”, рекао је власник једног ресторана у телефонском разговору, наводи немачки медиј уз опаску да није реч о шали, јер у целој Немачкој нема довољно кувара, куварских помоћника и конобара.

Радна снага, додаје даље, није проблем само у угоститељству.

„Возови се укидају, јер нема довољно машиновођа. На аеродромима се гомилају кофери, јер нема ко да их претоварује. На безбедносним контролама људи губе живце, јер због предугих редова не стижу до својих авиона. Обданишта повлаче своје потврде о пријему деце, јер нема довољно васпитача”, констатује ДW.

 (EPA-EFE/PHILIPP GUELLAND)

У анкети немачке Индустријске и трговинске коморе, која заступа интересе више милиона предузећа, 56 одсто фирми се жали да нема довољно радника и сматра да је то једна од највећих опасности за њихово пословање.

Немачка агенција за рад бележи недостатак радне снаге у 148 професија, а још 122 занимања су под посебном присмотром. У просеку прође осам месеци док неки старачки дом не нађе неговатеља. Грађевинске фирме просечно чекају пола године док не нађу раднике. Широм земље су расписани конкурси за више од 1,7 милиона слободних радних места, наводи ДW.

„Пре пет до десет година смо се оглашавали само у рекламама, да бисмо продали наше услуге. Данас плаћамо огласе у медијима свих врста да бисмо нашли раднике”, жали се Маркус Винтер, директор фирме ИДС у Баден-Виртембергу која изнајмљује раднике свих профила. Фирма има око 750 запослених и потребно јој је особље у више од 20 занимања, од бравара до молера, од возача виљушкара до возача комбија за испоруку пића.

Мањак радне снаге није искрсао изненада. „Сада смо у релативно драматичној ситуацији коју смо већ одавно предвидели”, каже Херберт Брикер, професор на Институту за тржиште рада и изучавање занимања у Нирнбергу. Према његовим запажањима, сада се јасно примећују демографске промене.

Немачка годишње изгуби око 350.000 припадника радно способне генерације. При томе ће демографски јаке генерације тек за неколико година отићи у пензију. Стручњаци попут Брикера рачунају да ће до 2035. године на тржишту рада владати мањак од седам милиона радника.

(EFE/VALDRIN XHEMAJ ATTENTION)

То је огромна рупа. Да би се она попунила, потребно је да у Немачку долази, и у њој остане, око 400.000 досељеника годишње. ДW предочава да се мисли на досељенике из земаља ван Европске уније. Стручњаци са академским образовањем од 2012. могу да долазе у Немачку захваљујући такозваној „плавој карти ЕУ”.

У тексту се напомиње да је 2020. на снагу ступио и Закон о досељавању стручне радне снаге (ФЕГ) којим нису обухваћени само академски образовани имигранти. Али, он не делује као што се очекивало.

Херберт Брикер говори о „разочарању” и подсећа да је 2020. у Немачку дошло 30.000 радника из иностранства, али да је тада земљу и напустило 20.000 радника.

Немачка влада сада хоће да реформише закон тако да се тржиште рада отвори и за раднике који немају потребну диплому или сведочанство – њима би требало пружити могућност да то добију у фирмама које их прихвате.

Немачка је раније много полагала на „једнаку вредност” диплома. То време је прошло - сада ће приликом запошљавања фирме слободно процењивати да ли је неко подесан или не, а диплома ће бити у другом плану.

Ствари ће се у пракси, међутим, и даље одвијати уз велике тешкоће. Чак и са радним уговором у џепу, и даље је тешко добити термин за вађење визе у немачкој амбасади, каже адвокатица Бетина Офер, која саветује предузећа која хоће да запосле раднике из иностранства, и додаје да провера захтева траје месецима.

„Власти стално гаје сумње да моји послодавци хоће некако да прошверцују странце у Немачку и неће да схвате да послодавци траже радну снагу. Још увек је потребно борити се против таквог става и потребна нам је промена парадигме. Сваки радник који нам дође је добитак за нашу земљу”, закључује Бетина Офер.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ognjan strekovic
ma biće.
dusan1
Ne znam ko je izjavio da će poslednji čistač cipela u Njujorku biti milijarder ali se nije prevario. Biće da u Nemačkoj vodoinstalater (kao her Žika) bude bogatiji od kolektora doktora nauka kao u EX YU seriji .
Ide novi val
Sad ce da krenu horde sa dalekog i bliskog istoka. Dajte granicarima placeni odmor, ionako nista ne rade da zastite nase granice, kao ni policija koja pusta da migranti vladaju nasim ulicama.
slavkoD
Vrlo je jednostavno...niko nece da radi za "gladnu platu". taj problem je poceo sa novom ekonomskom ideologijom 2007 godine. Svi rukovodeci nivoi dobijaju budzet za poboljsanje rada i povecanje sata rada,ali procenat na kraju godine od ne podeljenog budzeta je sladji.
jova
Plate su male a troškovi života visoki u Nemačkoj. Ako osoba dođe sama, nema nekih dobro plaćenih kvalifikacija i radi normalno radno vreme, teško da može opstati. Imaće bruto platu oko 2000 evra, neto oko 1300 evra, kada plati sve troškove života teško da nešto može ostati. O automobilu, putovanju, svom stanu... može samo sanjati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.