Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ПРОТЕКЛИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ

Рођено више беба, а умрло мање људи него лане

У периоду јануар–јун рођене су 29.334 бебе, односно 521 новорођенче више него у првом полугођу прошле године
Највише нових грађана на свет је дошло у марту (Фото А. Васиљевић)

Иако је у првих шест месеци ове године број преминулих у Србији дупло већи него број рођених, најновији подаци Републичког завода за статистику говоре да се рађа више беба, а умире мање људи него у истом периоду прошле године. Наиме, у периоду јануар–јун рођене су 29.334 бебе, односно 521 новорођенче више него у првом полугођу прошле године. Иако то у статистичком смислу значи повећање од само 1,8 одсто, након двогодишњег негативног демографског тренда, ипак се може видети светло на крају тунела. У првом полугођу ове године највише беба рођено је у марту. Још више разлога за умерени оптимизам даје нам статистика морталитета – број умрлих у Србији у периоду јануар–јун 2022. године износио је 60.346. У односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 65.817, бележи се пад од 5.471 особе, односно 8,3 одсто преминулих људи мање. Најмање умрлих регистровано је протеклог месеца.

Графикони националног статистичког завода сведоче да су роде највише слетале у регион Шумадије и западне Србије, у коме је рођено 419 беба више него у истом периоду претходне године, а потом у Београдски регион, у коме је 160 новорођенчади више дошло на свет него у првих шест месеци прошле године. И у региону Јужне и источне Србије уписано је 46 беба више него у првом полугођу 2021. године. Само су у Војводини рођене 104 бебе мање него у првих шест месеци лане.

У свим регионима Србије бележи се мањи морталитет у односу на прво полугође прошле године – у престоници су 2.262 мање преминула, у Шумадији и западној Србији број умрлих је за 2.287 мањи него у периоду од јануара до јула прошле године, у Војводини је број умрлих мањи за 847 у односу на претходну годину, док је региону Јужне и источне Србије број преминулих мањи за 85 у односу на исти период протекле године.

Да ли ће нови талас короне преокренути овај позитиван тренд, остаје да се види, с обзиром на то да поново почиње да расте број заражених и преминулих пацијената. Подсећања ради, у Србији су током прошле године умрле чак 136.622 особе, а рођено свега 62.160 беба, што значи да је наша земља само на основу негативног природног прираштаја „изгубила” град од 74.562 особе. Међутим, када се у ту рачуницу убаце и спољне миграције, долази се до закључка да смо за свега годину дана остали без готово 100.000 људи.

Бројке Републичког завода за статистику такође сведоче да су од „болести које могу да се доведу у везу с ковидом 19” преминуле чак 27.742 особе, што значи да је вирус корона постао други узрочник смртности у претходној години. Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – од њих је током протекле године умрло 56.610 особа, а трећи узрочник морталитета су тумори, од којих је лане преминуло 20.609 људи.

Витална статистика сведочи да је 2020. била година с најмање рођених беба у последњем веку, а 2021. је била друга година по реду у којој се бележи најмањи наталитет у Србији. И број општина с позитивним природним прираштајем драстично се смањује – док је 2020. године шест општина у нашој земљи имали позитиван природни прираштај, лане је само у Новом Пазару, Тутину и Прешеву регистрован већи број рођених од умрлих. Иако у Београду живи скоро трећина Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
„Витална статистика сведочи да је 2020. била година с најмање рођених беба у последњем веку." На различитим типовима обука новинара као и на основним студијама журналистике, увек се, као по правилу, провуче и она реченица: „Када мама каже да вас воли, проверите то из независног извора.” Само пазите да иза тог независног извора не стоји Сорош. Јер, мама више није мама, већ „родитељ број један".
Asda
Polako sam sve vise skeptican da ce bilo koje mere dati dugorocne efekte, jer Srbija zivi zapadni nacin zivota gde su deca satanizovana, gde se broji svaki dinar koji ce detetu trebati, da je to obaveza, investicija, i odgovornost i time se mladi plase da postanu roditelji. Zasto siromasne zemlje imaju dece, oa jer se ne razmislja kako cemo sutra nemamo nista, a ovde ce ti dete pojesti novac? Zalosno....
Иван Грозни
Не могу се демографски трендови посматрати само на нивоу једне године. Становништво Србије немогуће је обновити без неког већег досељавања.
rodoljub1
Postoji kontinuirano vrlo bitan "informativni nedostatak", a to je: Zašto Republički zavod za statistiku ne daje demografske podatke o broju rodjenih beba po etničkoj osnovi, kada se zna da je 6-7 decenija kod Srba vrlo izražena bela kuga? Ko donosi odluke da nema informacija po etničkoj osnovi? Zbog toga se i bela kuga, sa finansijskim podsticajem radjanja, generalizuje na celu Srbiju: nacionalni-manjinski entiteti sa velikim natalitetom dobijaju najveći finansijski podsticaj (po broju dece)
ivica
Bravo za rode.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.