Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КА­КО ШКО­ЛАР­ЦИ­МА БО­ЉЕ ПРИ­БЛИ­ЖИ­ТИ ИСТО­РИ­ЈУ

У му­зе­ју се лакше учи

Де­се­ти­не хи­ља­да ђа­ка го­ди­шње по­се­те Ко­нак кне­ги­ње Љубице, Му­зеј Иве Ан­дри­ћа, Род­ну ку­ћу вој­во­де Сте­пе Степановића, Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа, ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште у Вин­чи и дру­ге ло­ка­ли­те­те Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да. – Убе­дљи­во највише, чак 80.000, струч­но во­ђе­них раз­гле­да­ња Споменичког ком­плек­са Сте­фа­ну Не­ма­њи
(Фото Музеј града Београда)

Ђа­ци­ма нео­до­љи­ви школ­ски ча­со­ви ван кла­сич­них учи­о­ни­ца у аутен­тич­ном ам­би­јен­ту кул­тур­ног и исто­риј­ског на­сле­ђа део су тра­ди­ци­је и сва­ко­дне­ви­це у уста­но­ва­ма и на ло­ка­ли­те­ти­ма у са­ста­ву Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да. Ди­оп­три­јом му­зеј­ских и про­свет­них рад­ни­ка то се под­ра­зу­ме­ва, али из­ми­че из ви­до­кру­га јав­но­сти. По­гре­шан је ути­сак да је обра­зов­на де­лат­ност и са­рад­ња му­зе­ја са шко­ла­ма не­где на мар­ги­на­ма, да ђа­ци не до­ла­зе у му­зе­је, да та­мо не­ма за уче­ни­ке па­жљи­во осми­шље­них про­гра­ма ко­ји до­слов­но пра­те про­гра­ме на­ста­ве и уче­ња. Прак­са по­твр­ђу­је су­прот­но. Го­ди­шње му­зеј­ски пе­да­го­зи и ку­сто­си ре­а­ли­зу­ју ви­ше од 100.000 ин­ди­ви­ду­ал­них и груп­них оби­ла­за­ка, раз­гле­да­ња и пред­ста­вља­ња бла­га Му­зе­ја гра­да. Ме­ђу по­се­ти­о­ци­ма бу­ду де­се­ти­не хи­ља­да школ­ске де­це – ђа­ка на екс­кур­зи­ји у пре­сто­ни­ци и њи­хо­вих вр­шња­ка из бе­о­град­ских шко­ла ко­ји ра­до и ре­дов­но уче­ству­ју у обра­зов­ним ра­ди­о­ни­ца­ма ство­ре­ним да про­ши­ре лек­ци­је и про­ду­бе зна­ње из ве­ћи­не школ­ских пред­ме­та, по­чев­ши од срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, ли­ков­не умет­но­сти...

– Основ­ни по­сту­ла­ти му­зеј­ске де­лат­но­сти су за­шти­та, акви­зи­ци­ја, пре­зен­та­ци­ја и еду­ка­ци­ја, а на тим те­ме­љи­ма по­чи­ва и рад Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да од осни­ва­ња 1903. го­ди­не. Као ком­плек­сна уста­но­ва има­мо и Оде­ље­ње му­зеј­ске пе­да­го­ги­је и на све­о­бу­хва­тан на­чин тру­ди­мо се да до­ђе­мо до сва­ког по­је­дин­ца, а са­рад­ња с пред­школ­ским, школ­ским и уни­вер­зи­тет­ским обра­зо­ва­њем је на­ша днев­на прак­са. Ми смо од­у­век про­ши­ре­на учи­о­ни­ца свих шко­ла. У прет­ход­ној го­ди­ни у на­шим му­зе­ји­ма за­бе­ле­же­но је укуп­но 115.395 по­се­та, од то­га је са­мо у на­шим еду­ка­тив­ним ра­ди­о­ни­ца­ма уче­ство­ва­ло ви­ше од 11.000 де­це школ­ског уз­ра­ста. Убе­дљи­во нај­ви­ше по­се­ти­ла­ца бе­ле­жи Спо­ме­нич­ки ком­плекс Сте­фа­ну Не­ма­њи, где је сва­ко­днев­но ми­ли­он­ски про­ток љу­ди, што про­ла­зни­ка, што на­мер­них по­се­та. На­ши во­ди­чи су стал­но на том ло­ка­ли­те­ту, а про­шле го­ди­не су ре­а­ли­зо­ва­ли укуп­но 80.000 струч­но во­ђе­них оби­ла­за­ка, ме­ђу ко­ји­ма је би­ло и мно­го школ­ских гру­па нај­ви­ше из Вој­во­ди­не – пре­до­ча­ва за наш лист Је­ле­на Ме­да­ко­вић, ди­рек­тор Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да.

Под кро­вом ове ин­сти­ту­ци­је укуп­но је 20 му­зе­ја. Од то­га 11 ши­ром отво­ре­них вра­та до­че­ку­ју ре­дов­не по­се­те и го­то­во сви има­ју по учи­о­ни­цу, и то опре­мље­ну мо­дер­ним учи­ли­ма, ин­тер­ак­тив­ним та­бла­ма и та­бле­ти­ма по­мо­ћу ко­јих се вир­ту­ел­ним ту­ра­ма пу­ту­је кроз жи­вот и род­не ку­ће зна­ме­ни­тих ве­ли­ка­на на­у­ке и умет­но­сти. Ко­нак кне­ги­ње Љу­би­це, Му­зеј Иве Ан­дри­ћа, Род­на ку­ћа вој­во­де Сте­пе Сте­па­но­ви­ћа, Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа, За­ви­чај­ни му­зеј Жар­ко­ва, али и му­зе­ји под отво­ре­ним не­бом као што су ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште „Бе­ло Бр­до” у Вин­чи и Спо­ме­нич­ки ком­плекс Сте­фа­ну Не­ма­њи не­за­о­би­ла­зна су од­ре­ди­шта и оми­ље­на ме­ста за из­лет, сти­ца­ње и над­град­њу ђач­ког зна­ња ван школ­ских учи­о­ни­ца.

– На­ше ис­ку­ство по­ка­зу­је да се у му­зе­ју учи лак­ше. Го­то­во да не­ма на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти ко­ји ђа­ци­ма бе­о­град­ских шко­ла ни­је одр­жао час у Му­зе­ју Иве Ан­дри­ћа. Ту је 70 од­сто ђач­ких по­се­та. Ча­со­ви исто­ри­је се ре­дов­но ор­га­ни­зу­ју у на­шој спо­мен-ку­ћи вој­во­де Сте­пе, где су во­ждо­вач­ки ђа­ци нај­ре­дов­ни­ји го­сти. На­став­ни­ци ве­ро­на­у­ке ре­а­ли­зу­ју део сво­је на­ста­ве у Ле­га­ту ико­на Се­ку­лић. На хи­ља­де уче­ни­ка до­ла­зи у Ко­нак кне­ги­ње Љу­би­це и уче­ству­је у про­гра­ми­ма упо­зна­ва­ње с не­ма­те­ри­јал­ним кул­тур­ним на­сле­ђем. „На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це” де­ца са­зна­ју ви­ше о чу­ве­ној кне­ги­њи, пе­ри­о­ду вла­да­ви­не Обре­но­ви­ћа, а де­вој­чи­це во­ле и да обу­ку ре­пли­ку кне­ги­њи­не ха­љи­не, да на­крат­ко бу­ду ма­ле кне­ги­ње. Шко­лар­ци ра­до уче­ству­ју и у на­шем про­гра­му „Бу­ди гост на срп­ској сла­ви”. Ту за слав­ским сто­лом и тр­пе­зом као го­сти уче о 78 све­та­ца ко­је сла­ви­мо, шта је кр­сна сла­ва, и ве­о­ма им је за­ни­мљи­во да пу­ту­ју од слав­ског и сит­них ко­ла­ча до зна­ња. Кроз про­грам „Ми­раз” са­зна­ју шта је то зна­чи, упо­зна­је­мо их са ру­ко­тво­ри­на­ма, ве­зом, по­себ­ним књи­га­ма ре­це­па­та, на­сле­ђем и тра­ди­ци­јом из до­ме­на га­стро­но­ми­је, али и уре­ђе­ња ку­ће – до­ча­ра­ва ди­рек­тор­ка Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да.

У овом тре­нут­ку, ка­же, већ пе­ту не­де­љу за­ре­дом у Ко­на­ку кне­ги­ње Љу­би­це ре­а­ли­зу­ју се два еду­ка­тив­на про­гра­ма Му­зе­ја гра­да за шко­лар­це у ма­њим гру­па­ма. Је­дан је упо­зна­ње са зид­ним ли­ков­ним тех­ни­ка­ма и из­ра­дом мо­за­и­ка, а дру­ги су ра­ди­о­ни­це ар­хе­о­ло­ги­је у ко­ји­ма ђа­ци са­зна­ју шта се до­га­ђа с ма­те­ри­ја­лом од мо­мен­та ка­да се ис­ко­па до тре­нут­ка ка­да по­ста­не кул­тур­но до­бро у де­поу или на му­зеј­ској из­ло­жби. Од око 55.000 по­се­ти­ла­ца овог ко­на­ка го­ди­шње, нај­ма­ње тре­ћи­на су де­ца.

– На­ша оба­ве­за као уста­но­ве ко­ја ба­шти­ни ви­ше од 150.000 пред­ме­та у ста­ту­су кул­тур­ног до­бра, и мно­го ви­ше кроз сту­диј­ске збир­ке, је­сте упра­во у то­ме да сав наш ма­те­ри­јал бу­де на рас­по­ла­га­њу обра­зов­ном си­сте­му ка­ко би ин­фор­ма­ци­је из учи­о­ни­це мо­гле на за­ни­мљи­ви­ји и кре­а­тив­ни­ји на­чин да се на­у­че или до­пру до уче­ни­ка у аутен­тич­ном ам­би­јен­ту му­зе­ја кроз увид у и ин­тер­ак­ци­ју с ори­ги­нал­ним пред­ме­ти­ма. Ко­нак, му­зе­ји Ан­дри­ћа и Цви­ји­ћа, ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште у Вин­чи, ку­ћа вој­во­де Сте­пе не­пре­кид­но у то­ку го­ди­не на нај­бо­љи на­чин слу­же као ме­ста за ре­а­ли­за­ци­ју очи­глед­не на­ста­ве. Пре­по­ру­ка је про­свет­ног вр­ха да школ­ска де­ца оства­ру­ју део обра­зов­но-вас­пит­ног про­це­са у уста­но­ва­ма кул­ту­ре и на исто­риј­ским ло­ка­ли­те­ти­ма, а да та­ко и ра­ди­мо уве­рио се и ми­ни­стар про­све­те Бран­ко Ру­жић, ко­ји нам је не­ко­ли­ко пу­та до­ла­зио у по­се­ту – по­ја­шња­ва Је­ле­на Ме­да­ко­вић.

Она ис­ти­че да су му­зеј­ски пе­да­го­зи сте­кли ли­цен­це за рад с де­цом и да се кон­стант­но струч­но уса­вр­ша­ва­ју. На­во­ди при­мер да су ку­сто­си Му­зе­ја ба­њич­ког ло­го­ра про­шли еду­ка­тив­ни се­ми­нар Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра „Јад Ва­шем” с на­ме­ром да се обра­зов­ни про­гра­ми за ча­со­ве исто­ри­је о ге­но­ци­ду и Хо­ло­ка­у­сту ко­ји се већ ре­а­ли­зу­ју у му­зеј­ској учи­о­ни­ци још бо­ље осми­сле и при­ла­го­де ђа­ци­ма.

Спир­ти­на ку­ћа пред отва­ра­њем

За­ви­чај­ни му­зеј у Зе­му­ну, чу­ве­на Спир­ти­на ку­ћа, пред отва­ра­њем је, на­ја­вљу­је за наш лист ди­рек­тор­ка Му­зе­ја гра­да и от­кри­ва да је и ту је­дан про­стор опре­де­љен за мул­ти­функ­ци­о­нал­ну учи­о­ни­цу.

– Ве­ру­јем да ће од на­ред­не школ­ске го­ди­не упра­во Спир­ти­на ку­ћа би­ти нај­о­ми­ље­ни­ји про­стор за ча­со­ве исто­ри­је, кул­ту­ре, срп­ског је­зи­ка, а за уче­ни­ке умет­нич­ких шко­ла ме­сто оку­пља­ња и озбиљ­ни­јег ра­да и пр­вих ис­тра­жи­вач­ких ко­ра­ка. Она је за­вр­ше­на 1855. го­ди­не по про­јек­ту Хајн­ри­ха фон Фер­стла и пра­ви је ма­ли дво­рац. Све ре­ста­у­ра­тор­ске ра­до­ве смо из­ве­ли. То ће сту­ден­ти­ма умет­нич­ких фа­кул­те­та и ар­хи­тек­ту­ре, као и ђа­ци­ма умет­нич­ких шко­ла би­ти оми­ље­но ме­сто – оче­ку­је Ме­да­ко­ви­ће­ва.

Клуб љу­би­те­ља исто­ри­је и он­лајн

Му­зеј­ска еду­ка­ци­ја об­у­хва­та из­у­зет­но ши­рок спек­тар ак­тив­но­сти од пред­школ­ског до ви­со­ког обра­зо­ва­ња, на­по­ми­ње Је­ле­на Ме­да­ко­вић.

– Му­зеј по­себ­но слу­жи као ис­тра­жи­вач­ки цен­тар за сту­ден­те и пост­ди­плом­це, као и све на­уч­не рад­ни­ке. Кроз Ера­змус про­грам при­ма­мо и сту­ден­те из ино­стран­ства, та­ко да смо не­дав­но ис­пра­ти­ли грч­ке сту­ден­те ко­ји су че­ти­ри ме­се­ца про­ве­ли на еду­ка­ци­ји у Му­зе­ју гра­да. Још од 1960. го­ди­не има­мо Клуб љу­би­те­ља исто­ри­је, а от­ка­ко је сти­гла пан­де­ми­ја и у ди­ги­тал­ном фор­ма­ту има­мо исто­и­ме­ни пот­каст. Ту је збир­ка пре­да­ва­ња на раз­ли­чи­те те­ме с ку­сто­си­ма и про­фе­со­ри­ма уни­вер­зи­те­та. Упра­во за Клуб љу­би­те­ља исто­ри­је спре­ма­мо но­во пре­да­ва­ње о Хо­ло­ка­у­сту, Ста­ром сај­ми­шту и Ба­њич­ком ло­го­ру. Кроз еду­ка­тив­ни про­грам раз­ви­ли смо и апли­ка­ци­ју „Хо­ло­град”, по­мо­ћу ко­је ске­ни­ра­њем кју-ар ко­до­ва мо­же­те са­зна­ти ви­ше о кул­тур­ном на­сле­ђу на те­ри­то­ри­ји пре­сто­ни­це. На при­мер на те­мат­ској из­ло­жби „Му­зич­ко при­ја­тељ­ство – Да­во­рин Јен­ко и Сте­ван Сто­ја­но­вић Мо­кра­њац”, ко­ја је тре­нут­но у За­ви­чај­ном му­зе­ју Жар­ко­ва, очи­та­ва­њем кју-ар ко­до­ва мо­же­те да по­се­ти­те Мо­крањ­че­ву род­ну ку­ћу или да слу­ша­те де­ла ових ве­ли­ких ком­по­зи­то­ра – об­ја­шња­ва ди­рек­тор­ка Му­зе­ја гра­да.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
„Бравар" је, по налогу светских моћника, уништио елиту, ишчупао корене српског народа, форсирао „учење уз рад" да будући „интелектуалци” не би могли да конкуришу кадровима са Харварда и Оксфорда. Само неколико факултета у тадашњој Југославији стварали су стручњаке светског калибра, од којих су многи отишли у иностранство. Бесмислене, марксистичке студије на многим факултетима друштвених наука имале су за циљ да девалвирају високо школство у Југославији. А онда је стигао рачун...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.