Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кафка је стваран до нестварног

У јединственом издавачком подухвату „Сабраних дела Франца Кафке” први пут имамо све што је у свом кратком животу написао овај великан светске књижевности
Кафкини цртежи (Фотографије из књиге „Сабрани цртежи”)

Знате да сте велики писац онда када добијете придев, што би рекао творац духовитих уметничких биографија Роберт Шнакенберг. И ето, Кафка је свакако успео, живимо у кафкијанском свету, а и већина његових сижеа се изнова обистињује. Свакоме се бар једанпут десило да се једно јутро пробуди као велика буба, а да не зна како то да објасни фамилији. Или да буде оптужен за нешто о чему уопште нема сазнање и за тили час се нађе у извршитељском паклу парадоксалне бирократије без закона. Многи су бар једном маштали о Америци, или окусили пут који искључиво води до једног места, до ког се морало доћи, до замка...

Кафка је говорио да сме слободно животињи да погледа у очи зато што није јео њено месо

Обично необичан Кафкин живот у интензивној је спрези са његовим делом, још давно је запазио његов преводилац и познавалац Јовица Аћин. Он је сада приредио критичко издање Кафкиних сабраних дела у издању „Службеног гласника”. А пишчев живот, трагичан и комичан, забележен и у дневницима и преписци, почео је 1883. године у Прагу, од чешког, јеврејског и немачког наслеђа. Водио је свог протагонисту до доктора права, па у један осигуравајући завод. Завршио се прерано, када је Кафка имао само 40 година.

Писао је да би могао да живи. Због тога је живот толико личио на његово дело, мада су и снови били подједнако важни као и реалност, како сматра Аћин. Слично томе, један ранији преводилац Кафке Бранимир Живојиновић казао је да Кафкина проза представља чудан спој надреалистичких сновиђења са натуралистичким проседеом, а да то осећање истовремених могућности и немогућности, као нерешивих антиномија, означава нешто врло важно за Кафку. Колико год повучен и усамљен био, Кафка је припадао свом времену и грађанском и бирократском друштву Аустроугарске монархије, друштву „предатом нихилизму, анархистичким поривима, егзистенцијалном страху”, у ком је рат још био присутан (Кафка је пре свега читао Кјеркегора).

Пред нама је, дакле, прво коло од осам књига Кафкиних сабраних дела, међу којима су романи „Нестала особа” (који смо звали и „Америка”), затим „Процес” и „Замак”. Следе три књиге приповедака „Сабране приче 1, 2 и 3”, па посластица звана „Сабрани цртежи”, а онда и „Разговори са Кафком и о Кафки”. Књиге су у тврдoм повезу, начињене према недирнутим пишчевим рукописима и њиховим критичким издањима. Превод је урађен са ослонцем на факсимилна издања аутентичних рукописних изворника. Може се рећи да се Јовица Аћин подједнако дружио не само са Кафкиним духом, него и са верном душом његовог пријатеља Макса Брода, који не само да није послушао великог писца да после његове смрти спали три романа и већи део приповедака већ их је савесно објавио, учествујући у стварању једног придева...

Сада, у јединственом издавачком подухвату „Сабраних дела Франца Кафке”, у издању „Службеног гласника”, први пут имамо све што је, до последњег фрагмента, у свом кратком животу, написао овај великан светске књижевности. Ту су Кафкини романи, приповетке, цртежи, разговори. По речима уредника Петра Арбутине и Златице Ђокић Катанић, припреме другог кола почеће на јесен и изаћи ће следеће године.

– Ништа није мењано, додавано нити одузимано. Композиција и редослед поглавља у романима пренесени су у најверодостојнијој верзији. У корпусу свих прича и приповедних одломака и нацрта, необјављених за пишчевог живота, приличан је број до данас нама незнаних и код нас непревођених. У овој колекцији је и збирка свих Кафкиних цртежа, међу којима су и новооткривени. Најзад, приложен је и једини аутентичан разговор с писцем, као и сабрани записи Валтера Бенјамина о Кафки, који су од њиховог настанка до данас остали најподстицајнији увиди у тешко решиву и болну загонетку о моћном и универзалном смислу који је прашки књижевник уткао, као мало ко други, у своје незаборавно дело – кажу у „Гласнику”.

Такође, књиге су опремљене допунским објашњењима, подацима о тексту и његовим изворницима, хронологијом, књижевним коментарима цртежа, као и драгоценим поговорима, који потичу од Јовице Аћина, једног од наших најупућенијих познавалаца и вишедеценијског преводиоца дела Франца Кафке. Издавач указује и на то да су ова издања повратак извору, „јер и пишчево дело као да жели да нас са странпутица нашег времена врати изворима и избави из лавиринта у којем себе опасно залуђујемо. Са Кафком нам понешто у свету бива јасније, а онда није све изгубљено”.

Читајући Кафку, нећете погрешити ако ништа не занемарите, говорио је трагични јеврејско-немачки филозоф Валтер Бенјамин (иначе, један од јунака прозе Јовице Аћина), који је починио самоубиство 1940. године на француско-шпанској граници, у покушају бекства од нацизма. У разговору са Кафком, композитор Густав Јаноух, чији је отац такође радио у прашком осигуравајућем заводу радника од несрећних случајева и где је интервју и вођен, питао га је како објашњава успон национализма, а он је дао врло необичан одговор:

„Увек стремимо ономе што немамо. Технички напредак, заједнички свим народима, све већма их лишава њихових својстава као народа. Зато се национализују. Модерни национализам покрет је отпора бруталном захвату цивилизације. То се најбоље види код Јевреја. Ако би се осећали добро у свету и ако би у њему лако нашли своје место, не би било никаквог ционизма. Но притисак околног света тера нас да нађемо сопствено лице. Враћамо се себи, коренима (...) Око нас расте антисемитизам, али то је добро. Талмуд вели да су Јевреји попут маслина: дају најбоље од себе кад их ломе.”

Поводом послератног Друштва народа Кафка је запазио: „Друштво народа је организација задужена за локализовање битке. Рат се наставља, само се сада користе друга борбена средства. Дивизије војника бивају замењене банкама трговаца. На место ратне индустрије ступа борбена способност финансијера. Друштво народа није никакав савез, него само пијаца разних интересних група.”

Кафка је говорио да сме слободно животињи да погледа у очи зато што није јео њено месо. Није много марио за телесност, као да је журио да брзо постане апсолутни дух. У својим религиозним и мистичким промишљањима, написао је: „Само духовни свет постоји, а онај који називамо чулним, јесте зло у духовном.”

Многи познати писци, филозофи и редитељи били су фасцинирани овим великим ствараоцем. Федерико Фелини је поводом Кафкине „Нестале особе” рекао: „Живот је и у овом роману комбинација магије и резанаца. Резанце нарочито волим кад су домаћи. A магију кад је Кафкина.”

Поводом Кафкиних приповедака Хана Арент ипак укида моменат пророчког: „Упркос свему, Кафка не припада низу новијих предсказивача. Tо доказује и чињеница да нас приликом читања његових најјезивијих и најокрутнијих прича, које је стварност ипак испунила, чак их и премашила, још обузима осећање нестварног.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodna
Procitah Metamorfozu neki dan i dobih glavobolju.
Vrlo cudno
Deluje nestvarno , baš kafkijanski , objaviti Kafku u ovom smutnom vremenu. Pozdravljam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.