Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинеске инвестиције опадају на путу свиле, али не и у Србији

Највиши обим изградње у првој половини 2022. забележен је на Филипинима у износу од 3,3 милијарде долара, затим у Србији 1,9 милијарди и у Ираку око 1,5 милијарди долара
(Фото EPA-EFE/Mark R. Cristino)

Финансирање и инвестиције кинеске иницијативе „Појас и пут” смањени су у првој половини године, без нових издатака за Русију, Шри Ланку и Египат, али у Србији остају на виском нивоу и у овој години постају наш највећи улагач. Највиши обим изградње у првој половини 2022. забележен је на Филипинима у износу од 3,3 милијарде долара, затим у Србији 1,9 милијарди и у Ираку око 1,5 милијарди долара.

Кинеске компаније у Србији граде најзначајније путеве и пруге. Оне су ангажоване на ауто-путу „Милош Велики” од Новог Београда до Сурчина и од Чачка до Пожеге, потом на обилазници око Београда, ауто-путу између Ваљева и Лајковца. Кинези граде и дунавски коридор од Пожаревца до Голупца, Фрушкогорски коридор, мост у Новом Саду, пругу од Новог Сада до Суботице…

Према подацима Народне банке Србије за прво тромесечје 2022, највећи прилив по основу страних инвестиција дошао је управо из Кине у износу од 219 милиона евра. То је чак више него у првом тромесечју 2021, када су кинеске инвестиције код нас износиле 201 милион евра. Током 2021. Кина је уложила 569,4 милиона евра, док је 2020. инвестирала 478,9 милиона евра у Србији. Финансирање и инвестиције у оквиру иницијативе „Појас и пут” износиле су 28,4 милијарде долара у првих шест месеци, што је за 10 милијарди мање у односу на прошлу годину, чиме је укупна потрошња на пројекту „Појас и пут” достигла 932 милијарде долара од 2013.

Износи за прву половину године били су 40 одсто нижи у поређењу са истим периодом 2019, наводи се у извештају Грин фајненс енд дивелопмент центра (ГФДЦ).

Око 11,8 милијарди долара отишло је за инвестиције, а 16,5 милијарди за грађевинске уговоре делимично финансиране кинеским зајмовима. Финансирање и инвестиције прошириле су се на 42 земље у првој половини 2022. године, са 15 земаља које су добиле инвестиције и 35 које су биле ангажоване у грађевинарству.

Када је реч о инвестицијама, Саудијска Арабија је била највећи појединачни прималац са око 5,5 милијарди америчких долара, а следе је Демократска Република Конго (600 милијарди) и Индонезија (око 560 милијарди). Ово смањење обима улагања у „Појас и пут” може се објаснити чињеницом да је ММФ знатно снизио своју ранију процену раста за Кину 2022 – на 3,3 процента, са 4,4 одсто пројектованих у априлу, наводећи као разлог избијање ковида 19 и широко распрострањено затварање у великим градовима који имају ограничену производњу и погоршавају поремећаје у глобалном ланцу снабдевања.

Кинески председник Си Ђинпинг покренуо је иницијативу „Појас и пут” 2013. године чији је циљ да финансијски и инфраструктурни потенцијал Кине упрегне у „изградњу велике заједнице која дели заједничке интересе” широм Азије, Африке и Латинске Америке. Овај пројекат је према писању Ројтерса, посустао због терета дуга који узрокује у земљама и других питања као што је деградација животне средине. Поједине државе почеле су поново преговоре о својим инвестиционим пројектима с Кином, наглашавајући дужничке ризике.

Ниједан нови пројекат угља није добио кинеско одобрење у првих шест месеци 2022. пошто је председник Си обећао на Генералној скупштини Уједињених нација прошлог септембра да ће ставити тачку на страна улагања у угаљ. Кина је наставила да пружа подршку другим пројектима фосилних горива у земљама „Појаса и пута”, при чему нафта и гас чине око 80 одсто кинеских енергетских инвестиција у иностранству и 66 процената њених грађевинских уговора, саопштено је из ГФДЦ-а. Аранжмани у гасне пројекте износили су 6,7 милијарди долара у првом полугодишту у односу на 9,5 милијарди долара током целе 2021, наводи се у истраживању.

Трансакције у секторима зелене енергије и хидроенергије пале су за 22 процента у односу на годину раније. Док су инвестиције порасле на 1,4 милијарде долара са 400 милиона долара, трошкови изградње у вези са зеленом енергијом пали су на 1,6 милијарди долара, на мање од половине у односу на ниво претходне године.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jonny
Mogli su kod nas da primene efikasniji sistem gradnje železničke infratrukture kao što to rade u svojoj zemlji. Ovde se relacija NS - BG gradila kao kod njih par hiljada km.
slobodan
Sve jasno.
Istok Zapad
Alternativa je US/nato inicijativa "opljackaj ih, isperi im mozgove".
slobodan
A po dosadasnjem iskustvu o "investicijama" Kine u Srbiji, Kina to ne radi?? Oni nama uvale kredit de se zida ono sto njima treba.
Talicni Opanak
Jel treba ovo da se vrati ili je to poklon ? Nadam se da oni ne postuju ekonomske zakonitosti, ili se varam?
Mile Rad
Varas se, lepo kaze da su ovo investicije! Poklona nema posto ovo sve rade privatne kompanije is Kine. Ali mislim da su uslovi finasiranja puno bolji nego kad bih se zaduzili od nekog drugog. Pozajmiti od MMF-a znaci da niko drugi nece da sa tobom rizikuje. Zato je najskuplli.
Čobanin
Ja se drzim one, ovca i prut,umesto pojas i put
Ivan Ivanovic
Zato i jeste cobanin kako vam nadimak kaze.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.