Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

У рат­ним дра­ма­ма и кће­рке ин­ду­стри­јал­ца

Марија Поповић Осипо (Фото из књиге Знаменити професори Ужица)

О ужич­ком ин­ду­стри­јал­цу Мар­ку По­по­ви­ћу (1863–1928), чи­је је сто­лар­ско пред­у­зе­ће с уво­зним ма­ши­на­ма по­чет­ком 20. ве­ка пра­ви­ло про­из­во­де из­ла­га­не и на Свет­ској из­ло­жби у Бри­се­лу, има за­пи­са и исто­риј­ских се­ћа­ња. Али о ње­го­вим кће­ри­ма Цве­ти и Ма­ри­ји, рат­ним до­бро­вољ­ним бол­ни­чар­ка­ма, не­до­вољ­но се зна у овој ва­ро­ши. На њих, уз оста­ле, се­ћа књи­га „Зна­ме­ни­ти про­фе­со­ри Ужи­ца” ауто­ра Сло­бо­да­на Ра­до­ви­ћа.

У имућ­ној ви­шеч­ла­ној по­ро­ди­ци По­по­вић (са де­ве­то­ро де­це), вас­пи­та­њу и обра­зо­ва­њу по­том­ства при­да­ва­ла се по­себ­на па­жња. „Се­стре Цве­та (ро­ђе­на 1891) и Ма­ри­ја (ро­ђе­на 1898), у мла­до­сти пе­ва­ју у град­ском хо­ру ’Зла­ти­бор­ска ви­ла’, сви­ра­ју на ви­о­ли­ни ко­ја је би­ла породични ин­стру­мент, обла­че се ле­по, до­ста то­га ши­ју са­ме код ку­ће”, пи­ше Ра­до­вић.

Тај по­ро­дич­ни склад код По­по­ви­ћа на­гло ће по­ре­ме­ти­ти ра­то­ви ко­ји до­ла­зе, нај­пре бал­кан­ски, а он­да и Пр­ви свет­ски рат. Из ових во­је­ва­ња, ис­ти­че аутор, кћер­ке Мар­ка По­по­вић Цве­та и Ма­ри­ја по ху­ма­ном по­слу као до­бро­вољ­не бол­ни­чар­ке оста­ће упам­ће­не као ’срп­ске Фло­ренс Нај­тин­гел’, ко­ји­ма на ху­ма­ном ра­ду сти­жу вој­нич­ка пи­сма (са­чу­ва­на у по­ро­дич­ној ар­хи­ви): 

„Мла­ди­ћи из Цве­ти­ног дру­штва ја­ви­ли су се у сво­је је­ди­ни­це. Од њих су сти­за­ле ве­сти о кон­цен­тра­ци­ји тру­па на гра­ни­ци и пр­вим ус­пе­си­ма срп­ске вој­ске... Доб. С. Ра­ко­че­вић, ар­ти­ље­риј­ски по­руч­ник ја­вља се 24. ок­то­бра 1912. са по­ло­жа­ја пред Би­то­љем, по­чет­ком фе­бру­а­ра 1913. из При­зре­на, а но­вем­бра исте го­ди­не из Де­бра. У том дра­ма­тич­ном и слав­ном вре­ме­ну Цве­та од­ла­зи у рат као до­бро­вољ­на бол­ни­чар­ка.

По­сле по­бе­де над Тур­ци­ма на­ста­је кра­ће за­тиш­је и Цве­та је ме­ђу ра­ње­ни­ци­ма у Ар­ти­ље­риј­ској ка­сар­ни у Ужи­цу. Кра­јем ма­ја 1913. Цве­ти пише не­ки До­бра из Ве­ле­са, на­го­ве­шта­ва­ју­ћи но­ви рат са по­зи­вом да се спре­ми да по­но­во ра­ди као бол­ни­чар­ка.”

У ав­гу­сту исте го­ди­не Цве­та и Ма­ри­ја су као ис­ку­сне бол­ни­чар­ке у но­во­о­сло­бо­ђе­ним кра­је­ви­ма у При­бо­ју и По­ли­мљу. За за­слу­ге у бал­кан­ским ра­то­ви­ма, ука­зом кра­ља Пе­тра Пр­вог, у ок­то­бру 1913. до­бро­вољ­на бол­ни­чар­ка Цве­та М. По­по­вић од­ли­ко­ва­на је Кр­стом ми­ло­ср­ђа. 

Го­ди­ну да­на ка­сни­је по­чео је Ве­ли­ки рат, Ма­ри­ји и Цве­ти сти­жу но­ва вој­нич­ка пи­сма. Њих две се по­но­во ја­вља­ју као до­бро­вољ­не бол­ни­чар­ке. 

„Из ро­во­ва сти­жу вој­нич­ке до­пи­сни­це с по­здра­ви­ма. Ма­ри­ја је у вој­ном са­ни­те­ту н нај­мла­ђа до­бро­вољ­на рат­на бол­ни­чар­ка. Хра­бра де­вој­ка при­су­ству­је рат­ним дра­ма­ма ко­је се до­га­ђа­ју у бол­нич­ким со­ба­ма, у ша­то­ри­ма и на опе­ра­ци­о­ним сто­ло­ви­ма. Ка­та­ри­на Штур­це­не­гер из Швај­цар­ске за­пи­са­ла је у свом днев­ни­ку: ’Га­за це­ле зе­мље не­ће мо­ћи да пре­ви­је ми­ли­он­ске ра­не.’

Кад је по­сле Ко­лу­бар­ске бит­ке, по­ред ве­ли­ког бро­ја ра­ње­ни­ка Ср­би­ју за­де­си­ла и епи­де­ми­ја пе­га­вог ти­фу­са, бол­ни­ца је би­ла пре­пу­на ра­ње­ни­ка и бо­ле­сних: ’Ни­је­дан рат наш про­шли не пру­жа­ше нам то­ли­ко ја­да и стра­хо­те’, пи­са­ла је по­ро­ди­ци чу­ве­на сли­кар­ка На­де­жда Пе­тро­вић, ко­ја је до­бро­вољ­но по­ма­га­ла у рат­ној бол­ни­ци у Ва­ље­ву”, бе­ле­жи Сло­бо­дан Ра­до­вић.

Аутор да­ље опи­су­је жи­вот­ни пут Ма­ри­је По­по­вић, ко­ја је по за­вр­шет­ку Ве­ли­ког ра­та ски­ну­ла бе­ли ман­тил са зна­ком Цр­ве­ног кр­ста и упи­са­ла се на Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. Сту­ди­је ге­о­гра­фи­је ту ће за­вр­ши­ти на­кон че­ти­ри го­ди­не. У је­сен 1923. по­ста­вља­ју је за су­плен­та, а 1927. за про­фе­сор­ку зе­мљо­пи­са у ужич­кој гим­на­зи­ји. Те го­ди­не Ма­ри­ја се уда­је за ин­же­ње­ра Алек­сан­дра Оси­по­ва, Ру­са ко­ји је 1917. за­вр­шио тех­нич­ки фа­кул­тет у Пе­тро­гра­ду с на­ме­ром да гра­ди пу­те­ве и мо­сто­ве у род­ној зе­мљи, али је мо­рао да је на­пу­сти у ве­ли­ком та­ла­су „бе­ле еми­гра­ци­је”.

До­се­лио се у Ужи­це, пу­те­ве у овом кра­ју пра­вио. Ин­же­ње­ра Оси­по­ва у школ­ским из­ве­шта­ји­ма че­сто упи­су­ју као да­ро­дав­ца ужич­кој гим­на­зи­ји у ко­јој ра­ди ње­го­ва су­пру­га Ма­ри­ја (она ће, пра­те­ћи му­жа на град­њи пу­та, три­де­се­тих при­вре­ме­но ра­ди­ти у гим­на­зи­ји у Пље­вљи­ма, на­кон че­га се вра­ћа у Ужи­це). Има­ју си­на Ми­ха­и­ла, ко­ји ће за­вр­ши­ти Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет и ов­де ра­ди­ти као ле­кар.

А кад су се ве­ли­ке си­ле спре­ма­ле за но­ви свет­ски рат, Ма­ри­ја Оси­пов се жи­во се­ћа­ла тра­гич­них сли­ка ко­је је ви­де­ла у прет­ход­ним ра­то­ви­ма. За­то у ма­ју 1940. за­вр­ша­ва курс за до­бро­вољ­ну бол­ни­чар­ку, што из­да­том ле­ги­ти­ма­ци­јом по­твр­ђу­је Цр­ве­ни крст Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Ипак, у Дру­гом свет­ском ра­ту не­ће би­ти у при­ли­ци да ра­ди као до­бро­вољ­на бол­ни­чар­ка.

Ње­ног су­пру­га ин­же­ње­ра Оси­по­ва, за­то што је Рус, оку­па­тор де­кре­том от­пу­шта из др­жав­не слу­жбе, али по осло­бо­ђе­њу он ра­ди као вој­ни ин­же­њер. Ма­ри­ја на­кон 31 го­ди­не про­фе­сор­ског ста­жа, 1954. од­ла­зи у пен­зи­ју. Умр­ла је 1978. го­ди­не.  

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fidelio
odlican tekst
Molim,zbog dece...
Mozes li malo manje o ratu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.