Издата грађевинска дозвола за станичну зграду на Прокопу

На Дан грађевинара Србије још једно градилиште у Београду могло би да буде отворено. Тог 8. августа по ко зна који пут мајстори ће стићи у „Београд центар”, познатији као Прокоп, да коначно заврше оно што се гради већ 45 година – главну железничку станицу. Њихов део посла биће да подигну оно што између ауто-пута и Улице Прокоп недостаје да би овај инфраструктурни пројекат био комплетан – станичну зграду.

Ако је до сада и било дилеме када почињу радови на плочи изнад железничких колосека који су првобитно најављени за јесен прошле године, све недоумице отклонио је пре два дана Александар Вучић, председник Србије. Он је казао да радови крећу од 8. августа и да ће главна железничка станица бити завршена пре краја 2023. године. Председник о овом пројекту није детаљисао. Инвеститор, односно финансијер, компанија „Рејлвеј сити”, партнер државе у том послу, јуче у писаним одговорима нашем листу није прецизирао датум отварања градилишта, али је навео да се „почиње са радовима на изградњи станичне зграде железничке станице Београд центар”.

– Према уговореном динамичком плану, зграда станичне зграде биће завршена до краја 2023. године након чега је предвиђено њено опремање и увођење у експлоатацију – наводи „Рејлвеј сити”.

Ова компанија јуче није одговорила на питање да ли је добила грађевинску дозволу и за коју фазу радова. Али, увидом у Централну евиденцију обједињених процедура за издавање грађевинских дозвола види се да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре пре 10 дана издало грађевинску дозволу за изградњу станичне зграде са паркингом, 88 места, укупне површине 5.650 квадратних метара са наткривеним излазима са перона један и шест чија је површина око 600 квадрата. У том документу пише да је предрачунска вредност радова 1,77 милијарди динара без ПДВ-а и да се инвеститор обавезује да пре почетка извођења радова пријави њихов почетак ресорном министарству, што је уобичајена процедура пре отварања сваког градилишта када се гради по закону.

Једна од главних препрека за почетак озбиљних грађевинских радова на плочи станице Прокоп било је њено комплетирање које је требало да буде првобитно завршено прошлог лета. Према последњим, незваничним информацијама датим нашем листу, радови у вези са плочом су у финалној фази, али свакако се не односе на део градилишта на коме почиње зидање станичне зграде. Завршетак плоче био је предуслов и за коначно уређење недостајућег првог и другог колосека на Прокопу које, како нам је речено, неће почети одмах по комплетирању плоче.

За путнике је свакако много важније да на Прокопу, који је пројектован и виђен као централна путничка станица савременог Београдског железничког чвора, што пре добију станичну зграду са чекаоницама и шалтерима.

Пословни брак државе и „Рејлвеј ситија” озваничен је у другој половини 2020. када је потписан уговор на основу позива Републике Србије из 2019. за партнерство у овом послу. Тај уговор предвидео је да држава уложи земљиште и омогући градњу на већ изграђеним објектима и свим парцелама у свом власништву на железничкој станици, а да приватни партнер (фирма чији је један од власника бизнисмен Бранислав Грујић) изгради станичну зграду, комерцијалне садржаје и паркинге. Уговор, који се убрзо нашао под лупом „Транспарентности Србија”, предвидео је фазну градњу и то да се у првој фази изгради управо станична зграда и део паркинг-простора. Партнер се обавезао и да финансира изградњу станичне зграде у складу са грађевинском дозволом, док ће изградња других објеката бити у складу са тржишном и пословном политиком партнера.

Откако је озваничено ово партнерство, најављиван је брзи почетак градње, али од тога није било ништа, па ни од најаве да ће први радови на плочи кренути у току јесени 2021. Одлагању почетка градње станичне зграде свакако је кумовало и померање рокова за завршетак саме плоче, чија носивост је у међувремену испитивана. Откако је представљено идејно решење за зграду шира јавност није била у прилици да се детаљније упозна са њеним будућим садржајима, али у незваничним разговорима са представницима железнице, упућеним у посао изградње овог станичног објекта, сазнали смо да је пројектантски и садржајно врло добро осмишљена.

Ако би требало да се сликовито представи колико се од првих радова до данас чекао почетак градње станичне зграде на Прокопу, централном железничком чворишту савременог престоничког железничког чвора, то би изгледало овако – Београд је формално променио четири државе чија је престоница био, у влади су се измењали бројни министри задужени за саобраћај и инфраструктуру, карте кондуктери више не оверавају него скенирају, а шине су увелико отишле из Савског амфитеатра где је почела историја српских железница...

 „Врата Србије” под Малешким брдом

Станица са свим пратећим објектима и инфраструктуром под именом „Врата Србије” представљаће модеран, функционалан и безбедан комплекс за опслуживање путника и транспорт робе, седиште домаћих и иностраних компанија и пријем посетилаца који већ данас показују интересовање за пројекат на који се чека више од пола века, наводе у „Рејлвеј ситију”.

– Овај за државу стратешки важан пројекат „Рејлвеј сити” реализује са Републиком Србијом, „Инфраструктуром железнице” и бројним другим субјектима, републичким и локалним институцијама, домаћим реномираним фирмама и иностраним ресурсима у који ће се уложити око 15 милиона евра – изричити су у овој компанији.

Део саобраћајница готов, део се још чека

Градња приступних веза до станице „Београд центар” из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића завршена је пре пет година. Радници „Штрабага” који су на терен код Прокопа изашли крајем августа 2016. уредили су саобраћајницу са по две коловозне траке за сваки смер, пешачко-бициклистичке стазе са заштитним оградама, паркинг и аутобуско стајалиште. Али, да би саобраћајна мрежа око Прокопа била комплетна, неопходно је да неимари „исплету” и важне саобраћајне нити које ће „Београд центар” повезати са нишким ауто-путем. Почетком 2021. држава је градњу тих приступних веза уврстила на листу капиталних приоритетних пројеката.

Како је замишљен савремени Београдски железнички чвор

4 равноправне путничке станице – Раковица, Земун, Нови Београд и Прокоп

3 теретне станице – Макиш, Земун-поље, Карабурма

2 станице за одржавање возила – Земун и Кијево

1 ранжирна станица за теретне возове – Макиш