Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обновљен стари сјај фресака у Студеници

Посве дугог низа година коначно се може сагледати лепота првобитног изгледа фресака из доба Немањића
Величанствена фреска Распећа у Студеници (Фото Никола Тркља)

КРАЉЕВО - У манастиру Студеница и овог лета се вредно ради - почели су радови на спољашној обнови Краљеве цркве, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви је сада видљив, па се после дугог низа година, како каже ауторка пројекта и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе, Стојанка Самарџић, коначно може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба.

„Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за 4 године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. По први пут у задњих неколико година целине које смо рестаурирали повезујемо у једну која даје приближан утисак онога што је некада било, каже Самарџић за Танјуг.

Она подсећа да овај оригинални фрескопис из 1209. године пронађен током радова на поткуполном простору цркве 1953. године када је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства - ктиторски натпис исписан златним словима који говори о времену када је осликана црква, тачан датум и име ктитора. Сматра се да је текст осмислио Свети Сава, а управо је у манастиру Студеница по први пут коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Екипа Танјуга се захваљујући нашим домаћинима попела на скеле испод самог свода цркве где откривен фрескопис што је тада представљало велику сензацију и радост за истраживаче, јер је реч о највишем домету византијске уметности.

Међу најпознатијим фрескама тог периода су Распеће Исуса Христа тзв. Плаво распеће, најважнији део јединствено остварене уметничке целине у Богородичиној цркви и Успење Пресвете Богородице које су сада рестауриране и пред очима посетилаца манастира Студеница.

Самарџић истиче како су управо у току конзерваторско рестаураторски радови на фресци Успења Богородице, која је било тешко оштећена били најзахтевнији, јер када су 1863. године преко оригиналног фрескописа, јер је био оштећен, тадашњи мајстори осликавали нови и при томе користили чекић како би се малтер који је отпао залепио.

Тај слој фресака из 19. века је уклоњен, а било је потребан велики труд да се сва та оштећења колико је могуће „излече”, али и да се сачувају и накнадни слојеви који су нанети, због даљих истраживања, јер како каже Стојанка Самарџић у Студеници уз рестаураторски, траје и истраживачки рад.

„Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана, Обнављали су је монаси и народ,” каже наша саговорница.

Она скреће пажњу да посао на рестаурацији и конзервацији траје непрекидно, под будним оком Завода за заштиту споменика и да захтева значајна средства, а група рестауратора, међу којима је један број учествује у овом пројекту од почетка обнове фрескописа, скреће пажњу да је за овај посао потребно знање, стрпљење, издржљивост и наравно љубав.

"У нашој екипи раде искључиво конзерватори и рестауратори и сликари рестауратори. Долазе нам и студенти које полако уводимо у посао”, каже руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у манастиру Студеница Гордана Јаковљев и наглашава да се број рестауратора у екипи креће од десет до двадесет, а да их је у овом моменту петнаест.

Један од њих је и сликар рестауратор Лука Дедић који ради на овом пројекту од самог почетка.

"Радови константно напредују, али је потребно стално одржавати фреске” објашњава Дедић, накратко прекидајући рад на ретуширању једног дела фреске, односно како објашњава, тонирању оштећења које ће омогућити да се слика сагледа у целини колико је то могуће.

Зато каже „доброг конзерватора и рестауратора, поред знања одликује стрпљење и издржљивост, а пре свега љубав према позиву.

Али како овај посао има своје награде, он има и своја искушења, а за Дедића је то што одвојеност од породице, јер сваке године по 6 месеци проводи у манастиру.

За Весну Чанак, сликара конзерватора рестауратора велика је привилегија, како каже, радити у манастиру Студеница, у објекту од високог значаја који је увршћен на листу УНЕСКО.

„Сви се трудимо да достигнемо ниво мајстора који су осликавали манастир, али је данас остало мало људи који се баве фреско сликарством. Најпоноснија сам што смо вратили првобитни изглед композицији Успења Богородице”, каже она.

Њена колегиница Софија Ракечић је на предлог професорке дошла као студент у Студеницу и ту је већ десето лето.

„На факултету смо доста имали и теоријског и практичног рада, али овде све то применимо. Ја сам завршила и мастер студије у Италији, али ћу овде долазити сваке године, док год се радови не заврше. Овај посао носи велику одговорност, али доноси и задовољство, објашњава она.

Марија Пешановић је такође део екипе рестауратора која ради овде већ десет година и за њу све ове фреске причају своју причу и зато сматра да је за овај посао потребно и знање о династији Немањић.

Каже да је веома поносна на све урађено до сада на обнови Богородичине цркве и њеног фрескописа.

Манастир Студеница је градитељско уметнички врхунац у свом времену изграђен у периоду од 1183 и 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је манастир као место за свој вечни починак и подигнута као Немањин маузолеј, Богородичина црква постала је маузолеј и његових наследника.

Овде се налази цело прво колено Немањића, кустос манастира Студеница Давид.

Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе. Некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећено, па је из не зле намере и крајњих побуда одлучено да 1863. године преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се уопште у то време нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику, пиковања како би се малтер залепио и оштетили су првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је тако трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког Завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват, реконструкцију Богородичине цркве.

А посао и даље траје, јер како каже Стојанка Самарџић поред Богородичине ту су и Краљева и Никољичина црква са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и конзервација захтева дуготрајан рад и пре свега средства.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tripuli
Republicki zavod za zaštitu spomenika je na crkvi u Studenici 1970ih originalnu romanicku kupolu zamenio kupolom kasnijeg moravskog stila. Nadal se da freske neće uživati iste niske standarde restauracije.
Megido
Verni kralj Josija čija porodica vodi poreklo od Davidove loze, je bio revan za Božje ime. Pošto se narod iskvario idolopoklonstvom on je preduzeo akciju u ime tog živog Boga Jehove i po celom Jerusalimu i Judi počeo da uništava idole i ikone koje su sramotile Boga koji je zapovedio da se Izraelci klone idola i da im se ne klanjaju. Isus Hrist je takođe upozorio hrišćane da se čuvaju idola i da vrše svetu službu jedino njegovom Ocu i Bogu Jehovi. Pitajmo se da li Isus odobrava ovu restauraciju?!
Јован К.
Megido, Осликавање верски значајних догађаја, ликова светаца и поштовање њихових заслуга у развоју хришћанске вере не спада у идолопоклонство.
LineaBg
Ostavite se sektaških teorija. Kakvo idolopoklonstvo? Totemi i idoli ljudi i poštovanje imperatora kao bogova je bilo idolopoklonstvo starog Rima pre i posle. Pravoslavni hrišćani poštuju ikone,freske i mozaike kao izraz molitve i ljubavi ka Bogu i svetiteljima. Majka ne obožava sliku dece neko voli decu koja su na slikama. Otprilike tako i mi. Ikone su zato jako često čudotvorne.
Милош
Браво и хвала свима за труд.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.