Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тријумф српске „Ауроре” на европском небу

Тим студената ваздухопловства „Беоавија” решио је проблем такозваног ефекта бућкања у резервоарима и победио на такмичењу у Шпанији
Чланови тима „Беоавије” код града Тераса у Шпанији (Фото Беоавија)
„Аурора” полеће као ракета, слеће као једрилица

Мало је која област у свету последњих година толико напредовала као што је то случај с беспилотним летелицама. Дронови, који се користе пре свега за снимање, у широкој су употреби, али и они војни, великих димензија и долета, намењени извиђању у нападима из ваздуха на циљеве на земљи. И једни и други постоје у Србији, али је мање познато да наша земља школује генерације младих стручњака способних да конструишу и направе такве ваздухоплове.

Удружење студената ваздухопловства при Машинском факултету у Београду „Беоавиjа” постоји од 2017. године, а у раду им помажу и колеге с других факултета. Током минулих година постигли су више успеха на међународним такмичењима, а недавно су освојили и прво место на европском такмичењу које је, у сарадњи „Ербаса” и удружења које окупља студенте ваздухопловства Европе, одржано у шпанском граду Тераса, који се налази недалеко од Барселоне.

Поменути ваздухопловни гигант је наравно пред студенте поставио практичан задатак, да понуде своја решења која се односе на проблем такозваног ефекта бућкања, а у авијацији се односи пре свега на кретање горива у резервоарима током лета. Да би изазов био већи, од академаца је тражено да направе беспилотну летелицу опремљену ауто-пилотом која би полетала вертикално као ракета, а затим прелазила у хоризонтални лет и као једрилица се враћала на земљу носећи резервоар с течношћу у коме је, под тако великим променама лета, требало максимално ублажити „ефекат бућкања”.

„У такмичењу су учествовале 42 екипе, а у финале су се пробила три тима – италијански, хрватски и наш”, објашњава за „Политику” студент Машинског факултета Давид Цветковић, вођа тима „Беоавиjе”.

Његове колеге су на лицу места, у Шпанији, направиле беспилотну летелицу названу „Аурора”, коју бисмо могли описати као ракету с крилима. Успех студената је њен резервоар с течношћу, посебног облика и са неколико преграда, који је успешно спречио „ефекат бућкања”. Занимљив је и „ракетни” погон летелице – реч је о суду у коме су под притиском од десет бара компресовани кисеоник и вода. Отварањем вентила ствара се млаз, који покреће летелицу. Наравно, важни су и неки детаљи – да би се што боље искористила енергија вода треба да буде хладна и вентил је прилагођен том циљу.

„Наша летелица је достигла висину од 30 метара, после чега је једрењем прелетела 87 метара”, каже Цветковић.

У Шпанији су умеће будућих инжењера ваздухопловства представили Петар Марчетић, Ања Курилић, Лука Голубовић, Никола Петровић, Милан Ракић и Александар Грубић. Велики допринос овом успеху дао је и студент Војне академије Стефан Јанчић, који због обавеза није могао да отпутује у Терасу.

За ове младе стручњаке нема пуно времена за одмор после тријумфа међу европским колегама, у току су припреме за наредно такмичење које ће се у септембру одржати у Немачкој. У току је израда беспилотне летелице „Кос”, до сада најамбициознијег, па и најскупљег пројекта. Летелица има распон крила четири, а дужина трупа је два метра. Биће опремљена са четири мотора за вертикално полетање и са једним мотором који ће се користити током хоризонталног лета. Нема сумње, на помолу су нови успеси „Беоавије”.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ko je vlasnik rešenja?
Najvažnije nije spomenuto, a to je ko postaje vlasnik rešenja koja se kreiraju na takmičenju. Da li je to Erbas ili sami kreatori.
Dio
Bravo !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.