Лобирање – легална, легитимна и етичка активност

Најава државне компаније „Телеком Србија” а. д. да ће отворити лобистичку канцеларију у Бриселу представља велики позитивни отклон ка схватању „лобирања” као значајног инструмента у пословању фирми, односно ка другачијем схватању тог појма од досадашње праксе, како у привреди, тако и у политици.

С појмом „лобирање” повезиван је пежоративни наратив, односно негативна перцепција кроз повезивање с коруптивним кривичним делима (давање и примање мита, трговина утицајем…).

Доношењем Закона о лобирању („Сл. гласник бр. 87 од 13. 11. 2018) и његовим ступањем на снагу 18. августа 2019, после доношења свих пратећих прописа, ова активност, као правни инструмент у борби против корупције, постала је легална, легитимна и етичка.

Закон о лобирању је дефинисао шта је лобирање (члан 2.) и шта није лобирање (члан 3.).

На основу Члана 2, лобирање је активност којом се врши утицај на органе Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, органе ималаца јавних овлашћења, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: орган власти), у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из надлежности тих органа власти, ради остваривања интереса корисника лобирања, у складу са законом.

На овај начин је ова активност позитивно одређена и сам појам „лобирање” убудуће треба, пре свега у медијима, употребљавати у складу с његовом законском дефиницијом.

Легитимност лобирања проистиче из законске регулативе која дефинише: учеснике лобирања (лобиста, лобирано лице и корисник лобирања), услове које морају да испуне да би учествовали у процесу лобирања (за лобисте: обука, полагање испита, регистрација у једном од регистара лобиста који се воде код Агенције за спречавање корупције), права и обавезе учесника лобирања, начин спровођења поступка лобирања, садржину Уговора о лобирању, вођење евиденција, подношење извештаја и мониторинг Агенције за спречавање корупције, као и казнене одредбе за неиспуњавање права и обавеза учесника у лобирању.

Етичка правила у лобирању проистичу из Кодекса понашања учесника у лобирању, донетог 11. јула 2019. године од стране директора агенције у циљу афирмације професије лобирања у борби против корупције. Сви учесници процеса лобирања дужни су да поступају у складу с начелом интегритета, које подразумева законитост, транспарентност и одговорност у раду, као и етичност у циљу очувања угледа саме професије лобирања и личног угледа сваког од учесника у лобирању.

Све учеснике лобистичког процеса, који треба да буде стратешки интересно одређен, оперативно разрађен и пројектно вођен, као светионик, треба да усмерава начело заштите јавног интереса. Зато су дужни да спрече било какав настанак штетних последица по јавни интерес, чим то уоче.

Закон о лобирању има и недостатака, који ће нужно морати да се отклањају током његове што шире примене у пракси ради побољшања његове ефикасности као инструмента у спречавању корупције.

На пример, чланом 24. закона предвиђено је да се у агенцији воде и регистри страних физичких и правних лица у које се иста могу уписати само с потврдом да су регистровани као лобисти у својој земљи. Међутим, није предвиђен ни гарантован реципроцитет за наше регистроване лобисте.

Због тога, враћам се на вест са почетка текста, у будућој лобистичкој канцеларији коју отвара „Телеком Србија” у Бриселу неће моћи да раде наши регистровани лобисти. Или ће се ангажовати страна физичка лица која су регистрована као лобисти у Регистру транспарентности у Бриселу, или ће наши регистровани лобисти, ако је то могуће, морати да се накнадно региструју у истом регистру у Бриселу по прописима и условима које предвиђа ЕУ. Или је најједноставније ангажовати лобистичку канцеларију која већ успешно ради, а у Бриселу их има мноштво.

Радослав Петровић,
регистровани лобиста