Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене на Балкану пратиле су моду и у античко доба

Оне су биле господарице куће, али и писарке, бабице, свештенице, чак и власнице рудника, истиче Јелена Анђелковић Грашар, ауторка књиге „Femina Antica Balcanica”
Сребрна огрлица са кутијом (лево), Камеја у златном оквиру, окачена на ланац, Бела Паланка, четврти век (Фотографије С. Гуцијан)

Како су изгледале жене у антици, како су се облачиле, какве су фризуре имале, који су им били модни узори, да ли су заиста биле само ограничене на кућу или су могле да се баве и јавним пословима – ово су само нека питања на које одговоре даје књига „Femina Antica Balcanica” Јелене Анђелковић Грашар у издању „Еволуте”. Ауторка је прошле недеље у Народном музеју у Београду сјајно водила изложбу о жени на Балкану у античко доба.

Посетиоци су могли да споје Јеленине речи с предметима изложеним у музеју и открију разне улоге које је жена имала у античком друштву, а које се нису ограничавале само на породично огњиште, како се најчешће мисли.

Жена јесте првенствено била господарица куће и мајка, али и лекарка, писарка, свештеница, уметница… Слободно рођене жене имале су право на свој посед, као и да учествују у добротворним акцијама, могле су да воде послове, да поседују своје радионице, чак и да имају свој рудник. О свему овоме сведоче и предмети које смо могли да видимо, попут медицинских инструмената или прибора за писање с краја првог и почетак другог века.

Ауторско вођење изложбе у Народном музеју у Београду

За лепши пол свакако је најинтересантнији део изложбе посвећен жени и моди. Да, и у античко доба жене су пратиле моду, са осмехом је објашњавала ауторка. Као што данас постављамо фотографије на друштвеним мрежама, улепшане уз помоћ разних филтера, и жене антике су се такође трудиле да себе представе у што репрезентативнијем издању, о чему сведоче статуе, цртежи, накит сачуван из тог доба.

– На примеру дна ове посуде из четвртог века, на којој су представљени супруга, муж и дете, жена је приказана с дијадемом на глави, са златовезом, крагном од драгог камења... Дакле имамо слику која је требало да покаже статус ове жене, њен углед у друштву... Уједно слика слави и вредности породичног живота – објаснила је Јелена Анђелковић Грашар.

По њеним речима, идеал који су опонашале чак и обичне жене, а то је био императив за оне из више класе, била је – царица, њен начин одевања и фризура... Јер, уз одећу је и коса, сређена на одређени начин, била статусни симбол.

– Довољно је само да погледате накит и оно што би данас назвали тоалетним прибором – чешљеве, палету у којој се дробила шминка, огледалца, чак и перике и уметке за косу, па да буде јасно до које мере су жене антике бринуле о свом изгледу. Накит се наслеђивао с мајке на ћерку, једино се није наслеђивало венчано прстење – објаснила је ауторка, показујући камеју у златном оквиру окачену на ланац (Бела Паланка, четврти век) и чешаљ (Ритопек, трећи век).

Други узор који се опонашао биле су – античке богиње. Уз идеал женске лепоте, оне су биле симболи честитости, узорног владања, скромности, племенитости...

Иако су жене доживљаване као пратиље очева и мужева, искључиво у вези с кућним пословима и пословима сопственог улепшавања, постоје докази да су се бавиле разним професијама ван окриља породице. Жене из нижег и средње сталежа најчешће су биле бабице, писарке, глумице, играчице... Јавне функције и политичко деловање женама је било забрањено, једини јавни посао којим су могле да се баве био је у домену религије, па су биле свештенице, чуварке светиња и обичаја. Лекарска професија је била резервисана за мушкарце, али према неким подацима, медицином су се бавиле и жене, пре свега као бабице.

Образовању деце жене су посвећивале велику пажњу – училе их писању, рачуну, преносиле теолошка сазнања, а по неким изворима, тако су биле и главни „кривци” за ширење хришћанства... У томе су им помагале и играчке које су сматране важним за едукацију деце, попут перли, привезака, шкољки.

Ако су вам ови редови заголицали машту, купите књигу и правац у Народни музеј. Изложба траје до 28. августа.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srboljub Tudej
Sve je to mnogo lepo. Ali, tada na Balkanu nije bilo Srpkinja!
Драган П.
Србољуб: Непотребна, глупа и злонамерна изјава познатог аутошовинисте, али и ако узмемо да је тачна, то само значи да тадашње становнице овог нашег дела Балкана нису биле лепе као данашње.
Земунац
Јесте ли 100% сигурни?
баба
Jedino ne napisaste kojeg etničkog porekla su bile žene! Sigurno nisu bile samo Rimljanke.
Дан
Појам Римљана је доста широк и они су доводили људе са свих страна империје, од Британије до Ирака !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.