Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАЈА ВУКИНА БОГОВИЋ, сликарка

Ликовна химна витализму

Сваке године путујемо у Србију и тако смо прошле години били на Златибору, реци Увац, у Београду и Новом Саду, а када сам тражила галерије које имају конкурсе наишла сам на Пирот и одмах се догодила нека повезаност
(Фото: лична архива)

Галерија „Чедомир Крстић” у Пироту, изложбом слика Маје Вукине Боговић из Хрватске (која је отворена 19. јула и траје до 2. августа), наставља да гради, овог пута и обнавља културне мостове са уметницима других земаља и култура. После гостовања бугарских и кинеских уметника, љубитељи ликовне уметности у Пироту у прилици су да се упознају са сликарством Маје Вукине Боговић (1977), дипломираног графичара и библиотекара из Хрватског загорја. Изложба у Пироту је прва Мајина изложба у Србији и она је и повод нашег разговора.

Први пут излажете своја уметничка дела у Србији. Зашто сте се одлучили да конкуришете за изложбу баш у пиротској галерији „Чедомир Крстић”?

Зато што сам желела да излажем у Србији, али уједно и да видим и упознам неке делове Србије које још нисам имала прилике да видим. Сваке године путујемо у Србију и тако смо прошле години били на Златибору, реци Увац, у Београду и Новом Саду, а када сам тражила галерије које имају конкурсе наишла сам на Пирот и одмах се догодила нека повезаност. Искрено нисам баш гајила наду, но имала сам велику жељу да излажем у Пироту. Још када сам видела како изгледа град, Стара планина, галерија, музеј, ћилими, храна... ко би одолео?

После затварања изложбе, са породицом ћете отићи на Стару планину. Да ли да потражите нове пејзаже за своје слике или се за лепоте Старе планине прочуло до вашег лепог Загорја зеленог?

Ја сам проучавала Стару планину и она ме је одушевила. Видела сам да има слапове и предиван пејзаж. Желела бих да је видим и свака таква природна лепота оставља дефинитивно траг на моје стваралаштво. Срећом учила сам ћирилицу, а мој супруг је такође зна, јер му је мајка била из Јаска поред Руме, а децу смо почели учити да се лакше сналазе када смо у Србији.

На вашим сликама све кипти од витализма и кондензоване енергије. У бику је снага мужјака да продужи себе кроз потомке, одбрани се од алфа нападача из крда или било ког напада на свој живот. Снага је у покрету, а линије вештог цртача истичу и снагу и витализма. Да ли ваше слике прво настану у боји у вама, а потом их нацртате да бисте их обојили, или их прво нацртате па обојите?

Углавном бикови су мени снага. Борба је оно што је и мене у животу држало и носило. Моје слике су увек прво цртеж којим сама себи објашњавам шта желим да прикажем, а касније крећем с наношењем лазурних тонова, те ако сликам на платну, слику градим пастама које сама радим од кварцног песка, разних материјала, папира и сл. како бих добила рељеф. У тај рељефни део интервенишем с дрвеним штапићима и шпахтлама како бих добила разне структуре којима желим да нагласим покрет, мишиће, кретање тела, нагиб дела пејзажа или шта већ цртам или сликам. Користим и металне фолије којима означавам игру светлости и на тај начин при кретању испред слике догађају се разне рефлексије, нешто попут замућеног огледала. Када се сви ти слојеви осуше крећем с цртањем, најчешће тврдим кредама којима још више дефинишем нацртано и на неки начин стављам оквире на плохе те тиме кроз кипарско размишљање стварам завршни део комбиновањем и слагањем плоха које омеђује цртеж.

Речју, линијама почиње, њима се и завршава слика?

Линије су увек присутне због љубави према цртежу и вештини цртања. То је почетак и крај свега. Цртеж.

Имате своју комбиновану ликовну технику, свој ликовни синкретизам боје и линије, слике и цртежа и то једнако присутне у сваком тематском циклусу. И на сликама бика, акта и пејзажа. Откуд ликовна химна баш биолошком витализму и унутрашњој енергији?

Једноставно сам изразито енергична особа која живот живи пуним плућима, јер не знам другачије. Моја духовност, потреба да сваки дан радим на себи у свим елементима које сте навели је константан процес, као и у стварању слика.

И када су само боје ликовно средство на сликама, нарочито пејзажа, свеједно континенталних или морских, онда ваши потези сликарским алатом, четкама, четкицама, пером – „цртају. На чему сте још захвални Загорју, Сутли, Јадранском мору?

Рођена сам близу Кумровца, ми смо испод Клањца, иначе сам дете Сутле. Битна ми је вода, море, река, језера. Битно ми је и све то зеленило, окружење. Пејзажи су за мене били најтежи мотив, јер у том пејзажу свакодневно живим и тешко је било пренети ту емоцију, препознати лепоту нечег што је свакодневица. Најтеже ми је било доживети маглу која ми није баш омиљена природна појава, али доста честа у Загорју. Но прихватила сам то као изазов те сам укомпоновала маглу као спајање неба (ваздуха) и земље, те воде. Тај део сликан и гребан стварно приказује линије које опет на крају чине цртеж, али суптилан и више попут вела који нежно обавија све елементе. Море је за мене најслободнији елемент и мотив, вода, њен проток, неухватљивост и енергија кретања. Море у свом плаветнилу, бљесковима рибљег кретања и рефлексијама сунца је најсавршеније стање мира и спокоја. Море сликам наношењем боје шпахтлама, цурењем боје на платно и најчешће море сликам на поду где могу мокром техником дочарати то савршенство.

Због чега су слике женских актова и портрета реалистичније од слика пејзажа који су на појединим сликама „побегли” или сажети у потпуну апстракцију? Да ли зато што су као „детаљи” природе ближи оку и мисли и уметничкој интуицији, него сама природа којој око и мисао, а нарочито не интуиција, нису довољни за спознају? Или сте оголили жену да бисте показали њену снагу

Актови и портрети су реалистичнији јер фасцинација људским телом, читањем стања ума, телесне боли, среће, те сваког тренутка који проживљавамо, код мене је заустављена у тренутку и одражава тај део емоције. Портрет и акт није површни приказ већ опет енергија која увек струји око нас попут ауре коју покушавам видети и приказати кроз линије и лазурну боју. То преклапање разних ликовних елемената на крају чини целину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.