Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНИМЉИВА ИСТОРИЈА ГЛАВНОГ ГРАДА

Први лифт у згради бившег Министарства саобраћаја

Не зна се зашто је баш данашње здање „Железница Србије” својевремено добило кабину за превоз путника на спратове
Први лифт инсталран у палати бившег Министарства саобраћаја на Хајдук Вељковом венцу, Такозвани патерностер са нанизаним кабинама које се непрекидно крећу (Фотографије Жељко Синобад)

Од око 25.000 лифтова који постоје у здањима Србије више од половине требало би да се замени новим, што би коштало 450 милиона евра. Ономад је у Привредној комори уприличено саветовање посвећено стању београдских лифтова. Иако би злобници у томе открили повлашћени положај житеља престонице, реч је заправо о истини да je Београд највећи и најнасељенији, да се над њим уздиже највише вишеспратница, па у њему има и сразмерно више тих „помагала”.

Први лифт је дело руског конструктора Ивана Кулина, а инсталирао га је – где би другде – у Зимском дворцу у Архангелску 1793. године, у време кад је остатак света тек откривао двокраке мердевине. Три деценије доцније „покретна соба” представљена је и житељима Лондона, који су дуго зазирали од те „ђавоље направе”. Тек 1852. године Елија Отис је конструисао заиста сигуран лифт по принципима који се примењују и данас.

Није сачуван податак када је први лифт стигао у Србију, али хроничари су установили да је најстарији који још ради уграђен у објекат у Вишњићевој улици број 3, непосредно по окончању Великог рата. Али и летимичним увидом у његово стање може се открити да му је у међувремену замењена кабина и бар неколико виталних делова, а та врста „лифтинга” овај лифт дисквалификује у сваком озбиљном надметању! Јер сличних, са старим кућиштима, у ужем центру има сијасет. Зато је изазов пронаћи најстарији лифт који је још у употреби, а исти је као и кад је уграђен.

И откривен је, а скривао се у палати бившег Министарства саобраћаја на Хајдук Вељковом венцу, коју данас користе „Железнице Србије”. Иначе, реч је о „Отисовом” патерностеру (елеватору са нанизаним кабинама које се непрекидно крећу), који је инсталирао инжењер Стефан Шович, највероватније наш човек који се понемчио, власник фабрике дизалица „Систем Шилерон” из Беча.

У време изградње ове палате, која је трајала од 1927. до 1931. године, инсталирана су два оваква система лифтова, али је један искључен, а делови коришћени за мање или веће поправке његовог „близанца”. Сумњу у старост реченог лифта може изазвати сва сила предратних и послератних двораца по престоници, али... Поуздано се зна да у београдским дворовима лифтови никада нису уграђивани или да се при реконструкцији Старог двора 1922. године, намењеном да буде „венчани поклон” краљу Александру и краљици Марији, са поносом истицао податак да је раскошно дрвено степениште, а не лифт, обновљено у духу замисли првог пројектанта, познатог српског архитекте Јована Илкића. Касније је збиља уграђен један приручни лифт, али тек након последњег светског рата и само за техничке потребе, а у време када је у њему столовао Президијум ФНРЈ.

Приликом посете лифту у згради „Железница Србије” види се месингана плочица „Упутства за употребу”, која је стара колико и патерностер. По дужини текста и количини углавном сувишних информација и упозорења може се закључити да је реч о преводу с немачког језика. Ако би се ико занео и пожелео да га изучи, утрошио би времена таман да се попне до последњег спрата, обави посао због којег је дошао и сиђе пешице степеништем.

Али, нема инжењера који и данас не би потписао исто такво или барем слично упутство: иако је реч о најстаријем „живом” београдском метузалему, током његовог деветодеценијског рада није забележена ниједна незгода.

Од љубазног портира сазнаје се да је у „Отисов” патерностер уграђено више различитих сигурносних система који предупређују било какву незгоду јер се приликом градње ове палате очигледно није штедело.

Одглављивање

Да ли се ико запитао шта ћемо с лифтовима, а тачније са затеченим путницима приликом престанка напајања електричном енергијом, што ће се, нажалост, догађати чешће него до сада због светске енергетске кризе? Да ли ће се у таквим ситуацијама народ спасавати на „о-рук” или какав другачији начин, али свакако да би и на то требало мислити. Долазе тешка времена, мада се ваља надати најбољем. Народ је посебно забринут приликом посете београдским небодерима, али инвеститори и надлежни органи тврде да су управо апарати у најновијим, „паметним” зградама и најбезбеднији.

(Фото М. Спасојевић)

„Ветеран” из Вишњићеве 3   

Прича се да је лифт у Вишњићевој број 3 у погон пуштен негде око 1935. године. Имао је широку кабину и врата од кованог гвожђа. Претпоставка је да су његови први корисници биле јеврејске породице трговаца које су населиле зграду. Времешнији житељи овог кварта се са носталгијом присећају његовог некадашњег изгледа који је морао да буде измењен из безбедносних разлога. Хроничари су забележили и да је поменута зграда међу првима у Београду имала и свог лифтбоја, задуженог за дочекивање и испраћање гостију и станара, баш таквог неког младића какве су у то време запошљавали хотели и станари најлуксузнијих зграда у центру.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Махалски гонич
Господине Лазићу, у лифтове се не разумем па не коментаришем, али, Стари двор је пројектовао Александар Бугарски.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.