Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ због жита ублажава еколошке мере

За сада би пет ЕУ држава могло да добије одобрење за флексибилнија правила производње – Португалија, Пољска, Шпанија, Данска и Француска
(Фото EPA-EFE/Luciano Del Castillo)

Већина министара пољопривреде држава чланица ЕУ залаже се за даље ублажавање мера заштите животне средине у оквиру заједничке пољопривредне политике за 2023. годину, објавио је недавно портал „Агрархојт”. Према том плану, пољопривредници с обрадивом површином већом од 15 хектара морају да осигурају да најмање пет одсто њихове земље буде посвећено подручјима корисним за биодиверзитет.

Иако се Европска унија у начелу супротставља одступањем од ових еколошких захтева тензије око количина доступних житарица, у блиској будућности (а посебно пшенице) могле би привремено да поремете и успоре те планове. Наиме, како се наводи, привремена одступања од одређених еколошких захтева у програму ЕУ субвенција за пољопривреду највероватније ће бити дозвољена одређеним чланицама. Тако се помиње да би зелено светло могле да добију: Португалија, Пољска, Шпанија, Данска и Француска. Јасно је да је реч о земљама које су међу највећим произвођачима, а Јануш Војчеховски, комесар ЕК за пољопривреду, потврдио је да ће комисија покренути званични процес одобрења за сада за ових пет држава.

То би подразумевало продужење употребе пољопривредних површина издвојених за биодиверзитет у наредној години, а првенствено је реч о правилима за плодоред... Те државе ће добити зелено светло да поставе сопствене националне стратешке планове о томе како намеравају да испуне девет циљева нове реформе ЗПП-а.

– У 2023. години суочићемо се с несигурношћу у доступности и приступачности пшенице, чак и ако се украјински извоз преко морских лука настави – рекао је Војчеховски, а преноси „Агроклуб”. У подршци тој идеји био је опрезан и рекао да одлука јесте деликатна али да представља равнотежу између дугорочне одрживости и краткорочних потреба производње. Посебно када је у питању пшеница, али да проблем додатно појачава јака суша која смањује приносе у Европи. Истиче се такође да би њима могло да се придружи још толико чланица, како би њих 10 укупно поднело нову верзију пре летње паузе. Помиње се да би прве одлуке о усвајању могле да буду донете већ почетком септембра.

Још крајем марта, убрзо после почетка сукоба у Украјини почеле се ду стижу сугестије са свих страна (Словачка, Италија, Чешка) да би разговоре о неким еколошким захтевима требало привремено одложити јер је прехрамбена сигурност Европске уније на првом месту. Исти захтев имала су и најутицајнија удружења пољопривредника која су упозорила на зависност од руског ђубрива, хране, енергената и да би ЕУ више житарица морала да производи на својој територији те би ЕК морала да преиспита одлуке које је донела пре украјинске кризе. Ипак у јуну ове године и званично је прихваћен предлог закона па тако и један од главних циљева да се у ЕУ до 2030. године за 50 одсто смањи употреба пестицида. Ово су подржале потрошачке организације, будући да би то значило и здравију храну, док одређене групације сматрају да је без адекватне алтернативе за пестициде немогуће замислити савремену производњу хране.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Пусто фразирање. Шта, на пример, значи "флексибилнија правила производње"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.