Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Америка не схвата да Украјина није Авганистан

Свакодневица широм Украјине: рашчишћавање рушевина (Фото: EPA-EFE/Sergey Kozlov)

Вашингтон улаже огроман новац у Украјину, снабдевајући армију председника Володимира Зеленског најсавременијим наоружањем, али и кроз разне видове економске помоћи. Сетимо се, амерички Конгрес је још у мају месецу за те намене одредио позамашних 40 милијарди долара, што је многе, а поготово Европљане, натерало да се озбиљно забрину за будућност источног дела континента.

Али, како пише кинески „Глобал тајмс”, овакво понашање Американаца у великој мери подсећа на оно што је током две деценије рађено у Авганистану. Као да су грешке чињене у постојбини талибана, пре свега улагање огромних сума новаца, напречац заборављене, иако од слике америчке бежаније из ове земље до данас једва да нас дели годину дана. „Поновно ступање на исте грабуље” не чини се као добар потез, коментарише „Глобал тајмс”.

Логика Вашингтона на први поглед изгледа прихватљива: оштрим економским санкцијама зауставити развој руске државе, осиромашити је, одвојити је од остатка Европе, изазвати незадовољство тамошњег живља, потпомоћи понеки „народни покрет” и, једноставно, покупити плодове. Али у ери владавине медија таква тактика не доноси успех. Зато су се прва на удару забрана нашла управо она гласила (Спутњик, Раша тудеј) чија реч је допирала далеко изван руских граница, па добацивала и до америчких обала.

Оно на шта у Вашингтону нису рачунали јесте да Украјина није далеки Авганистан и да се све што се догађа у овој бившој совјетској републици и те како рефлектује на њене непосредне европске суседе. Драматична битка за омогућавање извоза украјинског жита преко лука у Црном мору најбоље сведочи о „неавганистанској” верзији актуелног рата на истоку континента. Ово је ипак нешто друго, нешто што се тиче великог дела света.

Други амерички проблем је упорно настојање да се у животу одржи либерални капитализам који је свакако допринео да САД постану најмоћнија сила на планети, која полако, али јасно показује своју истрошеност. Вера да би победа Украјине у рату против Русије могла да спречи, или барем успори, пропаст оваквог начина размишљања, очигледно, заснована је више на притајеним жељама, него на објективним параметрима.

Такође, у Вашингтону као да су заборавили да Украјина није само још једна земља изгубљена негде у Азији или на Блиском истоку већ да је реч о другој по величини држави на континенту. И то таквој која је прошла све могуће „вратоломије” два светска рата, деценије „обнове и изградње” и социјалистичког доба и да је тамошњем народу већ свега преко главе. Уосталом, то се видело недавном општом бежанијом Украјинаца у Европу.

Није лако објаснити ни зашто Американци још увек као свог највећег ривала виде баш Русију. Ако су у питању идеолошки разлози, онда су на западној страни Атлантика у далекој прошлости. Идеја социјализма руског типа утопила се онога тренутка када је нестало заједништва на истоку Европе, па и у самом Совјетском Савезу. Америци, објективно, више нико није претио. Барем не с те стране. Руски олигарси лако су се уклопили у западни начин размишљања и убрзо постали радо виђени гости у Њујорку, Лондону, Паризу...

Биће ипак да је вашингтонском естаблишменту спољни непријатељ потребан зарад пацификовања домаће јавности која, поготово њен „обојени” део, све гласније захтева да и сама ужива у „благодетима америчког начина живота”. А отворено се супротставити, на пример, Кини, која је свакако већа претња од Русије, носи са собом много непознатог. Уосталом милиони Кинеза су „домаћини” у САД и нико са сигурношћу не може да каже како би се они понашали у случају конкретнијег сукоба њихових двеју домовина.

С друге стране, Америци су животно неопходни Европа и НАТО. То су главне муштерије за прескупе америчке енергенте, за прескупо америчко наоружање и остале производе. А неопходно је оправдати и војни буџет који у огромној несразмери превисује сличне буџете противника, пре свих Русије и Кине. А данас мало ко производи борбене авионе или ракетне системе који су лошији од оних с ознаком „Made in USA”.

Већина посматрача слаже се у једном: Америка не може да добије рат у Украјини. Барем не онако како су то замислили у Пентагону. Нису га добили у Ираку, Сирији, Авганистану и тако даље, а овај украјински далеко је крупнији залогај. Наиме, овде више није у питању тек покоравање једне бивше совјетске државе, овде је реч о судбини целе Европе. Све с Русијом. Уосталом, већ и сама чињеница да економске санкције изречене Москви још болније погађају оне који су их изрекли, указује на то да Стари континент није ни по чему сличан ономе који је изашао из Другог светског рата. То више нису два одвојена света. Потреба за енергентима и житарицама спојила је неспојиво. У Вашингтону то као да још нису схватили.

А „грабуље” с почетка овог текста спремно чекају.

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

залупљена врата
Онога дана када Влада Србије службено призна руска освајања територија Украјине - залупила је сама себи врата уласка у ЕУ. Млади образовани Срби ће још више хрлити на Запад.
Срки
Ти заиста мислиш да,на шта год ми пристали,ћемо икада ући у еу? Пуне нам главу већ 20 година том причом а музу нас све време. Сећам се изјава из 2000их европских званичника,била јеприча да улазимо у еу 2010..па '15.,па '18...
Nikola
necemo
Dzordz Dzordz
Srbija je bila onomad opkoljena. Rusija nije. Jednostavno.
Лазар
Највише због терена, демографије и различите врсте рата као и циљева Русије.
BRIKSS
Kremlj je otvoreno rekao da ne priznaje Ukrajinu i Ukrajince. Srbija još nije na toj liniji, ali će joj to Kremlj kad-tad nametnuti. A to onda za Srbiju znači: ćao EU, Plan A je propao! Dakle, počnite na vreme učiti ruski i kineski jezik, gledajte njihove filmove, slušajte njihovu muziku. Dobra zabava! Radujte se budućnosti u BRIKSS-u!
Срки
Јок,ћу да се радујем уласку у распалу еу
Barjaktar
Rusija ima ogromnu sreću da Ukrajina nije naoružana kao Turska. A kada Turska kroz nekih deset godina postane nuklearna sila - Crno more će biti mišolovka za flotu Rusije! Strateško partnerstvo Rusije i Turske je i danas vrlo groteskno; budućnost ne donosi Rusiji sa Bosfora ništa dobro. U Jermeniji se moglo videti šta su Turci u stanju da za par dana urade. A šta su radili Rusi? Kontrolisali su povlačenje savezničkih snaga...
Realno
Sa inflacijom od 70% koju Turska trenutno ima ne postaje se nuklearna sila. Pre će biti da se šlepuje uz Rusiju da ne potone što trenutno i Rusima odgovara. Dokle? Videćemo.
stolek
Rusi nisu saveznici sa Jermenima jer jermeni imaju pro Nato vladu i standarde. O tome je bar pisano u politici zadnjih godina nije teško naći. Izgleda da je standardna procedura za sve buduće članice nato saveza da vas jači saveznik malo istuče , čisto da se zna gdje vam je mjesto.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.