Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Политичка асимилација Шапића

Уласком у СНС Шапић је постао део напредњачког тима и више не постоји ризик да буде језичак на ваги који може помоћи неком другом да преузме власт у престоници. Тако и велики фудбалски клубови купују играче који не морају бити у првој постави, али тиме спречавају да их ривали купе

На нивоу политичког Београда су се пре неколико година десиле значајне ствари, пре свега у владајућој странци. Небојша Стефановић је отишао из странке, а контролисао је београдски СНС, док је у странку ушао Александар Шапић са својом екипом СПАС-а, са идејом да води Београд (али не за сада и странку у Београду). Изласком Стефановића, који није показао неке посебне квалитете у вођењу странке у Београду (а није ни био превише мотивисан јер се више бавио министарством и другим политичким активностима), и долазак Шапића „у прелазном року” отвара многа питања, а пре свега питање ко ће водити напредњаке у Београду.

Политички гледано, доласком Шапића у СНС он је изгубио већину свог бирачког тела (које је било умерено опозиционо). Гледано математички, СНС плус Шапић су на Новом Београду добили гласова колико на прошлим изборима сам СНС. Шапић је могао на изборима самостално да оствари прихватљив резултат и да се после избора појави као коалициони партнер. Па зашто је то Вучић урадио? Зато што је уласком у СНС Шапић постао део напредњачког тима и више не постоји ризик да буде језичак на ваги који може помоћи неком другом да преузме власт у престоници. Тако и велики фудбалски клубови купују играче који не морају бити у првој постави, али тиме спречавају да их ривали купе.

Политичка асимилација Шапића је имала цену – место градоначелника престонице. Шапић је добио оно што је желео – место првог човека Београда, а Вучић човека који му може бити користан. Место градоначелника служи као место за политичке игре јер владајуће странке, посебно популистичке, лоше стоје у престоницама и великим градовима. Тако је Орбан изгубио изборе у престоници, Ердоган изгубио власт у Истанбулу, а Путин губио у централним рејонима у Москви. Због слабијег рејтинга у Београду у односу на друге делове земље напредњаци су и на изборима ишли с „нестраначким кандидатима”.

Нова лица на претпрошлим изборима су били људи попут доктора Радојичића, Бранка Коцкице, Горана Грбовића и Раше Радовановића. Странка је добила око 45 одсто и због изборног цензуса од пет одсто, који неки нису прошли, добили су далеко преко потребних 50 процената одборничких места (63 од 110). То је био стицај околности за који је било тешко очекивати да ће се поновити. То је и разлог због ког је Вучић појачао свој тим Шапићем. Опозицији је преотео Шапића, који је једини био способан да озбиљније уђе у бирачко тело СНС-а у Београду.

Многи постављају питање због чега Вучић нуди опозицији нове изборе у Београду када то не мора и јер има власт коју нико озбиљно не оспорава. Он је тиме смањио тензије у престоници јер је опозиција, а пре свега прозападна и грађанска, уверена да може да победи Вучића. То изражава став Ђиласа, који је понављао да су рат у Украјини и председнички избори потпуно покрили њима најважније београдске изборе и подигли резултат СНС-а у престоници. То је само малим делом тачно – лош резултат опозиције је пре свега последица конфузије у редовима опозиције, као и хронични недостатак јединства и лидерства. Ко се још сећа Поноша? Чак и мањи део опозиције коју су чинили Ђилас и Јеремић (и шлаг на торти фантомски ДС) разишао се после избора.

Сад је питање како ће ко проћи на „поновљеним” изборима у Београду. Како су добро прошле странке патриотске и десне реторике (Двери, Заветници и бивши ДСС) на таласу русофилије на почетку рата у Украјини, очекује се да ће на локалу без великих националних тема знатно слабије проћи. Но питање је, уколико је то и тачно, где би ишли ти бирачи – сигурно не према грађанској опозицији и Ђиласу. Други адут опозиције је неизвесна ситуација поводом енергената (и поводом цена и поводом рестрикција), која доводи до забринутости грађана због питања колико ће коштати грејање и да ли ће га бити на зиму. Уколико се поводом тих питања власт не снађе и деси се шири европски енергетски и економски колапс, то је по опозицију добро. Барем се тако чини. Но, пракса показује да ако власт демонстрира способност и у невољама, она добија, а опозиција која утоне у критизерство и пасивно чекање „да јој победа падне у крило” сигурно губи.

Који су адути СНС-а на тим изборима који се очекују крајем ове или почетком следеће године? Очекивана је ниска излазност, а СНС има дисциплиновано бирачко тело и ефикасну организацију која бирачку армију изведе на биралишта. С друге стране, опозиција је и даље подељена, деморалисана поразима на председничким и парламентарним изборима. Готово је сигурно да неће ићи на једној листи. После тих будућих избора реално је да неко из опозиције уђе у градску власт. То на неки начин одговара Вучићу јер Западу показује да има толерантан однос према опозицији, да су и они на неком нивоу на власти. Опозиционим лидерима, а пре свега Ђиласу, треба било каква победа или „победа” да би одржао свој ауторитет у опозицији која се осипа. Стога је могуће да после „мартовских избора” Вучић понуди место градоначелника Ђиласу или место у влади. Тиме пацификује још једног опозиционара јер је он део „Вучићеве власти”.

Шта би било са Шапићем уколико неко из опозиције добије позицију градоначелника? Тешко је то у овом моменту рећи јер је он прилично импулсиван. Сада води кампању против бивше власти СНС-а у Београду – против Горана Весића, што збуњује бирачко тело напредњака. То наноси штету која још није толико значајна, али може бити уколико се таква или слична кампања настави. Проблем са Шапићем је што њега СНС не доживљава као свог човека, а ни он не чини напор да га прихвате као таквог. Можемо рећи да је Шапићева будућност у Шапићевим рукама или да зависи од његовог понашања до избора.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.