Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Модерна чудовишта су увек и једино људи

Романи познатих јапанских аутора пред нашим читаоцима

Роман „Нечовек”, чији је аутор Осаму Дазаи, један од најзначајнијих јапанских приповедача и романсијера 20. века, продат је код нас у више хиљада примерака, у издању београдског „Танесија” и у преводу са јапанског Матеје Матића. Ова књига и данас се налази међу пет најчитанијих јапанских романа свих времена.

Осаму Дазаи био је врло необична личност. Родио се 1909, а 13. јуна 1948. године, тешко болестан од туберкулозе, написао је тестамент и бацио се у реку, заједно са женом коју је случајно упознао у кафани. Њихова тела пронађена су на пишчев 39. рођендан – 19. јуна. Пре тога, Дазаи је два пута покушао да изврши самоубиство. Потиче из старе аристократске породице, а још као студент прикључио се комунистичком покрету, у који се брзо разочарао, издао је другове и предао се полицији. Осећај кривице због почињених грехова постаће доминантна тема његове књижевности, па и романа „Нечовек”, из последње године његовог живота.

Дазаијев јунак, нечовек, започиње своју исповест реченицом: „Провео сам живот пун срама”, док пролог приказује три фотографије из различитих периода његовог живота. У складу са мутацијама његове душе, и телесност овог (не)човека се мењала, од детета чији је осмех крио нешто језиво и неприродно, преко одраслог младића, лепог додуше, али прорачунатог и извештаченог осмеха до старије особе безизражајног лица које нико не би упамтио… Његова прича открива заправо човека који је престрављен од живота, који глуми у свакој прилици и расте у отуђењу, уништавајући део по део своје људскости.

Описује чак и кратку епизоду дружења са комунистима, којима га је привукла само мистичност илегале, али који су му у ствари били комични, као и покушај самоубиства са женом коју је случајно упознао. Дубина дехуманитета нечовека најбоље се увиђа кроз његова привидна пријатељства, у којима влада принцип узајамног самоуништења. Због овако необичног приступа, Дазаи је био проглашен весником новог сензибилитета у јапанској књижевности.

У издању „Танесија” објављен је и роман у причама „Освета” Јоко Огаве, која се сврстава међу најбоље савремене јапанске ауторке. Рођена је 1962. године и до сада је објавила више од двадесет фикционалних и нефикционалних дела, а према њеним романима снимљени су и филмови. Добитница је свих престижних књижевних награда у Јапану, између осталог, понела је Акутагавину награду за „Дневник трудноће”, као и чувену Танизакијеву награду за књигу „Минин марш”. Дела јој се преводе широм света, а у Јапану су међу најчитанијима.

У „Освети”, главна јунакиња је списатељица која се усељава у нови стан и открива да је њена газдарица убила мужа… Годинама касније, син чувеног писца размишља о својој маћехи и необичним причама које му је некада причала. Убице и ожалошћени, мајке и деца, љубавници и невини посматрачи – њихове судбине се сливају у мрачну и заводљиву мрежу...

„Тамна вода” је једно од најпознатијих дела Кођија Сузукија (1957), награђиваног јапанског писца хорора, фантастике и научне фантастике, чувеног по роману-трилогији „Круг”, по ком су снимљени филмови и серије у Јапану, а касније и у Америци. По једној од прича из ове књиге, такође је снимљен филм, назван по наслову ове збирке прича − „Тамна вода”. Ова књига састоји се од седам повезаних приповедака, а све истражују уклета и мистериозна својства воде. Приче обрађују различита окружења, а за протагонисте, било да су на копну било на мору, вода представља изолацију и заробљеност, често их физички одсецајући од сигурности.

Оцуићи је псеудоним Хиротаке Адаћија, рођеног 1978. у префектури Фукуока, који углавном пише кратке хорор приче, а опробао се и у филмској индустрији. Члан је Удружења „Писаца мистерија Јапана”. Дебитовао је романом „Лето, ватромет и мој леш”, који је написао док је похађао средњу школу. Дипломирао је на Индустријском факултету „Куруме” и Техничком Универзитету „Тојохаши” као еколошки инжењер.

Оцуићи је постао млада нада којој се смеши лепа књижевна каријера. Међу његовим највећим делима су роман „Готика”, који је 2003. године освојио Хонкаку награду за мистерију, као најбољи роман. Касније је адаптиран у стрип и серију играних филмова. (Готика: љубав према смрти). Већина његових дела преточена је у манге. Његова колекција кратких прича „Зоо”, у издању „Танесија”, такође је прерађена у играни филм, а збирка је 2004. године номинована за Награду „Јамамото Шугоро”.

Оцуићи је и аутентични глас модерног Јапана, представник мултикултуралности жанра хорора, који позајмљује мотиве и симболе из западњачке књижевности у истој мери у којој их и нуди писцима са Запада. Од чистог, непатвореног зла до оних који код читалаца буде дубоко сажаљење, Оцуићијева модерна чудовишта су увек и једино људи, са својим трагичним судбинама и са снажним осећајем сопствене фаличности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.