Постоје неки други светови

Лето је... Мислите да нам телевизија није потребна? Да никоме не смета суша на малим екранима? Да ли нам је телевизор заиста лети искључен, да додатно не диже већ превисоку температуру? Да штедимо струју за дуге зимске дане и претплату? Мислите ли да ТВ уредници заправо штеде наше ТВ апарате, да не прекувају на овим врућинама? Па нам зато не нуде премијере и квалитетан летњи програм. А када сви побегнемо у своје домове и сакријемо се под клима уређаје, да ли нам, ипак, на крају, између четири топла зида, остаје наш телевизор као стара добра сигурна забава, као уточиште, као једини и увек доступан пријатељ, да са њим поделимо летњу доколицу. И таман када се уз хладно пиво увалимо у наше фотеље и препустимо нашем коцкастом пријатељу, опечемо се, у секунди... Добијемо топлотни удар, сунчаницу... И то не од ужарене звезде која нас је ових дана добро пекла као на ражњу, да се и асфалт топио, него од успаничених водитеља временске прогнозе који су нас, као по старом добром обичају, застрашивали. Претили су нам црвеним метео алармом (ако уопште и знају шта он значи, осим што звучи „фенси”). дехидрирали смо и имали психичке сметње и пре него што смо изашли из својих домова. Јер, према њиховим речима, напољу је владала права катаклизма, као у авантуристичким филмовима... Због наших прогнозера, нисмо смели да мрднемо из куће као да је опсадно стање, рат... Крили смо се у својим собама као у бункерима. Јер, ако изађемо из куће, умиремо! Као да лета никада нису постојала, и пре сто или двеста година. Као да нисмо никада живели на високим температурама, и пре открића клима уређаја... Испод равних кровова наших соцреалистичих грађевина... Па смо преживели! Нисмо умрли! А што бисмо сада? Једино од страха и слутњи које нам стижу са малих екрана. Град није почео од јуче да гори, али ТВ јесте... Сензација се тражи и у оваквим садржајима, у временској прогнози... Кад већ немамо друге. Ваљда је тако најлакше попунити програм.

Лето је идеално време и да завиримо у комшијско двориште и да погледамо њихов телевизијски програм. Још ако сте на летовању, у кући на Црногорском приморју где преко рисивера хватате свега неколико канала, као преко аналогне антене, идеална је прилика за освешћивање, буђење, расхлађивање и едуковање. Заправо, за прави одмор. Не само за тело, већ и за душу, мозак. И док се на нашим каналима врте репризе домаћих серија, неки други јавни сервиси определи су се да у ударном, такозваном прајм тајму, емитују квалитетне документарце домаће и иностране продукције. И колико год то апсурдно звучало, такви програми држе пажњу лети, некад и већу од најбољег акционог филма, када одмарамо од тешких тема, од бриге за будућност, од неизвесне зиме. И веома пријају као предах у тропске дане... Одмарају вијуге и отварају очи за многе лепше светове... Јер, свет се ипак не окреће око нас, око звезда и звездица, естрадних личности и њихових тезги по приморју, око политичара и њихових представа. Има и оних других лепших светова... Нисмо сами на овој планети. Искористите лето да упознате свет у којем живите! Биће нам и лакше и лепше, и свежије!