Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Половина депресивних у Србији никада није затражила стручну помоћ

Свака трећа особа у нашој земљи може се сматрати психички угроженом, показује истраживање ПИН-а спроведено на репрезентативном узорку од хиљаду грађана Србије, узраста од 18 до 65 година
Чешће се посеже са лековима него за стручном помоћи (Фото Pixabay)

Свака друга особа у Србији која пати од депресије никада није потражила стручну помоћ, а петина оних у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли није се обратила психологу или психијатру. Основни разлози који наше суграђане спречавају да траже помоћ стручњака за душу јесу недовољна доступност бесплатних услуга заштите менталног здравља, неповољна финансијска ситуација и склоност да се тражење стручне помоћи доживи као лични неуспех у решавању душевних криза. То показује истраживање под називом „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке”, које је реализовала организација „Psychosocial Innovation Network” (ПИН). Мапирање доступних услуга заштите менталног здравља и психосоцијалне подршке у 15 јединица локалне самоуправе у нашој земљи, које је урађено у оквиру ове студије у периоду од октобра до децембра 2021. године, такође показује да овај вид услуге није у довољној мери доступан у свим локалним заједницама. Мапирање је обављено у Лајковцу, Мионици, Пландишту, Шиду, Ужицу, Руми, Крупњу, Лозници, Сремској Митровици, Ариљу, Косјерићу, Пријепољу, Сјеници, Прибоју и Пећинцима.

Истраживање ПИН-а које је спроведено на репрезентативном узорку од хиљаду грађана Србије, узраста од 18 до 65 година, такође показује да се свака трећа особа у нашој земљи може сматрати психички угроженом. Сваки седми суграђанин има присутне симптоме депресије, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, око три одсто наших суграђана извештава да су макар једном током живота били хоспитализовани због психичких тегоба, а осам процената њих каже да им је током живота постављена дијагноза менталног поремећаја. Свака осма особа извештава да је у последњих недељу дана користила лекове због психичких тегоба. Готово једна трећина наших суграђана изјављује да је у неком тренутку живота потражила стручну помоћ, a чак 6,3 одсто грађана признаје да се обратило стручњаку за душу у последњих месец дана. Резултати истраживања показују и да је најмање свака трећа особа имала блиско искуство са особом која има психичке тегобе, као и да у нашој земљи постоји изражена стигматизација особа с менталним поремећајима. На питање коме су се обратили због проблема са душевним здрављем, половина одговара да је помоћ тражила од психијатра, 40 одсто од психолога, четвртина од лекара опште праксе, а петина се обратила психотерапеуту.

Највећи број грађана изјављује да су живели у близини особе која има проблеме с менталним здрављем, око трећине њих извештава да имају или су некада имали пријатеља или су радили са особом с психолошким проблемима, док нешто више од петине испитаника има искуство суживота са особом која има или је имала тегобе с менталним здрављем. Ако у целини посматрамо, најмање свака трећа особа имала је блиско искуство са особом која има проблеме с менталним здрављем.

Упркос томе, подаци изведени из овог истраживања показују да у Србији постоји изражена стигматизација особа с психичким тегобама. Највећи број грађана не би био сагласан да особа која има проблеме с менталним здрављем постане члан њихове породице, а трећина не би била спремна да живи са особом која има менталне проблеме. Свака четврта особа не би била спремна да ради са особом која има душевне тегобе, док свака пета особа не би била спремна да живи у близини ове особе. Ипак, резултати ове студије говоре да су наши суграђани верни пријатељи – више од две трећине наставило би однос са особом која развије проблем с менталним здрављем. Занимљив је налаз да су људи из сеоских средина склонији томе да наставе пријатељски однос са особом која добије проблеме с менталним здрављем, али су мање спремни да ту особу прихвате као члана породице од особа из градских средина. У целини гледано, резултати показују да жене и млађе особе у просеку имају мању социјалну дистанцу према особама са проблемима с менталним здрављем.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Увек сам хтео да питам - шта када су разлози за депресивност и очај стварни, свакодневни и трајни (а не ирационални, на пример због нечега што се догодило у прошлости или се уопште и није догодило) ? Да ли у том случају смисао терапије и лекова постаје да особа научи како да се ирационално убеди да стварност није каква јесте ?
danas
ko nije depresivan,nije normalan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.