Пример позитивне праксе у нашем здравству

Учестало се помињу разноврсни проблеми у нашем здравственом систему, делом условљени и недостатком стручног особља, због њиховог одлива у друге земље у потрази за бољом зарадом. Примарна здравствена заштита у појединим деловима наше земље, па и у Београду, у видној је несразмери с бројем ургентних здравствених проблема грађана, посебно старих лица. Предуго чекање на специјалистичке прегледе и интервенције је уобичајено, па често онај ко је у могућности приступа приватним здравственим установама, где чекања нема, али су и цене услуга позамашне.

Наведено се односи и на разноврсне учестале срчане болести, које су у самом врху узрочника смртности и код нас и у свету. Једна од тих срчаних болести, која посебно погађа старија лица, односи се на ослабљене срчане залиске. Ако се на време не отклоне сметње у вези с њиховом функцијом, то се завршава кобно. Добра вест је што је наше здравство од ове године омогућило да се решавање овог тешког проблема најмодернијом методом, без посебних трошкова (иначе је комерцијална цена била за већину пацијената недостижна), може остварити у нашим врхунским установама: Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, Клиничко-болничком центру Србије и Клиничко-болничком центру Сремска Каменица.

Ево и примера те позитивне праксе: Недавно су ми том новом модерном, тзв. ТАВИ процедуром, имплантирани срчани залисци (валвула) у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње. Све је функционисало ефикасно. Пажња, стручност и рад надлежних, углавном младих лекара и другог особља оставили са на мене снажан утисак. Посвећеност пацијенту и његовом здравственом проблему је на највишем нивоу, а припрема за оперативни захват и сама интервенција обављени су професионално. Ту је и рад бројних сестара, чији је допринос незаменљив у свим фазама преоперативног и постоперативног тока и неге.

Никоме не желим да му затребају медицинска помоћ и интервенција, али када су неопходне лепо је сазнање да постоји установа која може квалитетно да их обезбеди. Моје искуство из четвородневног боравка у институту то заиста потврђује. Отуда поштовање и захвалност, посебно др Бољевићу, др Добрићу, др Бошковићу, као и сваком учеснику и прегаоцу у овој врхунској здравственој установи, која нам је од животне важности.

Првослав Вучковић,
Београд