Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Укинути плаћање подстицаја за мале хидроелектране

(Фото М. Дугалић)

Србија треба трајно да укине плаћање подстицаја за мале хидроелектране и тако спречи даље уништавање река и избегне додатне губитке за грађане, а средства од накнада за подстицаје усмери према друштвено корисним пројектима и заштити животне средине, саопштила је организација СФП Адриа, која је део Светског фонда за природу (World Wide Fund for Nature, WWF).

Како је наведено, грађани Србије ће од августа плаћати скоро двоструко већу накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, па уместо 0,437 динара по киловат часу (кWх), накнада од 1. августа износи 0,801 динара по киловат часу (кWх).

„Иако је почетком године Влада Србије донела одлуку да ће накнада коју плаћа крајњи потрошач за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије остати иста као и претходне године, крајем јула је, ипак, усвојила Уредбу о измени уредбе о висини посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ) у 2022. години”, наводе из СФП Адриа, преноси Танјуг.

У саопштењу се наводи да је месец дана раније објављен и извештај Агенције за енергетику, у коме се наводи да су на крају 2021. године на дистрибутивној мрежи биле прикључене 353 мале хидроелектране (МХЕ), укупне инсталиране снаге 247 МW, са 2,9 одсто учешћа у укупној производњи електричне енергије за прошлу годину.

„Самим тим, може се закључити да је до 2021. године у Србији неповратно уништено више од 300 километара река”, наводи СФП Адриа.

У Извештају се, такође, наводи да Агенција признаје да један од највећих трошкова представљају губици у дистрибутивној мрежи који су у 2021. години износили 11,73 одсто, готово идентично као 2019. године (11,75 одсто).

„То доказује да ништа није учињено да би се смањиле ове веома високе вредности у односу на технички оправдане. Из Светске организације за заштиту природе WWФ указују да би се смањењем дистрибутивних губитака од свега два одсто уштедело више електричне енергије него што је годишња производња свих МХЕ из система подстицаја за обновљиве изворе енергије”, кажу у СФП Адриа.

Додају да је једина добра вест ових дана стигла из Светске инвестиционе банке - ЕИБ, која је објавила документ у коме се налази листа искључених сектора и активности у којима се између осталих налазе рударство, хидроенергија и спаљивање отпада.

На томе су СФП, CEE Bankwatc h Network и Еколошко удружење Рзав радили годинама, а резултат је да комерцијалне банке више не могу да финансирају хидроенергетске пројекте, без да ЕИБ претходно не изврши детаљне провере пројеката, што значи да ће се преусмерити на пројекте нижег ризика, рекла је сарадница СФП Адриа на Програму очувања слатководних екосистема Наташа Миливојевић.

Како тврди СФП Адриа, јасно је да, осим директне штете по природу, поготово у контексту климатских промена и неповољних ситуација у погледу хидролошких прилика, мале хидроелектране производе и значајне финансијске губитке за целу државу.

Корист имају само повлашћени произвођачи електричне енергије из малих хидроелектрана, а ово увећање накнада за зелену енергију додатно ће утицати на рачуне грађана, наводи се у саопштењу.

Ове цене доводе до преусмеравања средстава из руку потрошача у руке власника капитала МХЕ, које у 2021. години износе 31.571.350 евра, навео је СФП Адриа.

Подсећа да је пре непуних месец дана у Федерацији БиХ донет Закон о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се забрањује изградња нових малих хидроелектрана.

„Постојећи пројекти ће бити настављени, али издавања дозвола за нове више неће бити. Исто би требало да уради и Република Србија”, наведено је у саопштењу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.