Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црквена земља и даље остаје у поседу цркава

Новом неправоснажном пресудом Вишег суда у Суботици није укинута спорна одлука града из 2007. године да се трима црквама на бесплатно коришћење уступи 700 хектара ораница
(Фото Никола Тумбас)

Суботица – Око 700 хектара државних ораница, које је град још 2007. године без накнаде уступио трима хришћанских цркавама, за сада и даље остају у црквеним рукама.

Виши суд у Суботици донео је неправоснажну пресуду којом је одбијени тужбени захтев Министарства пољопривреде да се одлука Скупштине општине Суботице из 2007. године прогласи ништавном у делу који се односи на уступање пољопривредног земљишта верским заједницама: Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви и Евангелистичкој хришћанској цркви.

У образложењу пресуде судија Светлана Зелић је навела „да се у току поступка није могло на поуздан начин утврдити да ли су парцеле које су обухваћене одлуком Скупштине општине Суботица о уступању на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини институцијама, црквама и верским заједницама под бр. I-011-43/2007 од 17.07.2007. године, уједно и предмет захтева за реституцију које су умешачи поднели Агенцији за реституцију – Јединице за конфесионалну реституцију”.

Странке у овом поступку, суботичко одељење Државног правобранилиштава, Градско правобранилаштво у Суботици, као и умешач, заступник на страни три цркве, имају право жалбе Апелационом суду у Новом Саду.

Према незваничним најавама, у одељењу Државног правобранилаштва у Суботици нису задовољни оваквом пресудом и уложиће жалбу.

Скупштина општина Суботице је 2007. године донела одлуку да се Римокатоличкој цркви, Бискупији у Суботици и суботичкој црквеној општини Српске православне цркве додели нешто више од по 300 хектара обрадивог земљишта, а Евагенлистичкој хришћанској цркви око 70 хектара, свеукупно 700 хектара, без накнаде, а до окончања процеса реституције.

Ова политичка одлука постала је и предмет дуготрајног судског поступка који је започет још 2014. године, а о њему је свој став изнео Уставни суд, који се огласио ненадлежним, а потом све судске инстанце од Основног, преко Вишег суда у Суботици, Апелационог суда у Новом Саду те Врховног касационог суда, који је 2019. године поступак вратио на почетак пред Вишим судом у Суботици. На овом предмету промењено је четворо судија Вишег суда у Суботици, пред којима је извођен доказни поступак који је требао да утврди да ли је црквама враћена сва имовина коју су цркве тражиле у процесу реституције, те да ли је земља коју им је град доделио на бесплатно обрађивање била предмет реституције. Ни Агенција за реституцију, ни Републички геодетски завод на то нису могли да дају поуздане одговоре. Проблеми су настајали и због тога што су током историје катастарске парцеле мењале облик и бројеве под којим су заведене.

Паралелно са овим судским поступком, у одвојеном поступку стављена је и забрана на располагање државним земљиштем које обрађују цркве, тако да је ових 700 хектара изузето од издавања државног земљишта у закуп, а град због тога на годишњем нивоу губи, како се процењује, око 140 хиљада евра.

Такође, Скупштина града Суботице у међувремену је два пута на дневном реду имала тачку укидања своје одлуке из 2007. године, али ниједном за то није гласала већина.

По свему судећи, због ових 700 хектара, у јавности зване као „црквена земља” и даље ће бити предмет судског поступка у коме су на супротним странама република и град, а докази у рукама државних органа.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Laicka terminologija tesko da moze pomoci resavanju pravnih problema. Prvo pitanje je pravo raspolaganja opstine o svojini nekretnina in casu. Komunisticke otimacine tesko da mogu biti pravni osnov raspolaganja. Prethodno pitanje je ko je bio vlasnik ili drzaoc (drzavina) nekretnina posto je drzavina ''potpuna titula''. Onaj ko pretendira ''bolje pravo'' mora to pravo da DOKAZE. To je samo moguce pravom SVOJINE . To ce reci LEGITIMNE svojine. Vracanje svojine nekadasnjim vlasnicima to pokazuje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.