Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАЈПОЗНАТИЈА ИМЕНА ЗА КОЈИМА ЈЕ НАША ЗЕМЉА РАСПИСАЛА ПОТЕРНИЦУ

Звицер, Џони, Броз, Курак и Банана измичу Интерполу

Међународна полицијска организација не објављује информације о већини бегунаца, а незваничне процене показују да је више стотина српских држављана у бекству од правде

 

(Име Душка Шарића, брата Дарка Шарића, недавно се нашло на неславној листи особа за којима Србија трага. За њим је пре три дана расписана међународна Интерполова потерница због сумње да је припадник организоване криминалне групе свог брата, који се тренутно налази у притвору у Београду.

Име Душка Шарића ипак није видљиво на сајту Интерпола. Пракса Међународне полицијске организације је да не објављују информације о многим бегунцима. Зато је и непознат тачан број оптужених или осумњичених за којима су расписане потернице судова у Србији, али незваничне процене показују да више стотина особа измиче правди.

Интерпол не познаје институт „јавних” или „тајних” потерница, иако оне суштински то и јесу. Међународна полицијска организација и националне полиције то разврставају ознакама о томе које су потернице доступне свима и оне које то нису.

Најзвучније име за којим је Србија расписала потерницу, а није доступно на сајту Интерпола, је Радоје Звицер, осумњичени вођа „кавачког клана” из Котора и шеф Вељка Беливука.

Верује се да је Звицер учествовао у организацији најмање три убиства у Србији и региону и регрутовању нових чланова „кавачког клана” у Србији. Он је последњи пут виђен крајем јануара прошле године када су Беливук и његова „десна рука” Марко Миљковић отишли авионом за Тиват. Тамо их је дочекао Звицер и нису се крили. Тада су и приведени у Црној Гори на информативни разговор, а потом пуштени. Боравили су на приморју неколико дана, а онда су се Миљковић и Беливук авионом вратили у Београд, где су убрзо ухапшени у великој полицијској акцији.

Од тада се ништа више није чуло о Звицеровом кретању. У медијима се касније спекулисало да се крије у Јужној Америци, прецизније, негде на територији Бразила и Доминиканске Републике. Из Црне Горе је наводно побегао у Босну, па је одатле стигао до Шпаније, а потом је, како се сумња, отишао у Јужну Америку. Поред Србије, вођу „кавчана” потражује и Црна Гора.

Према оперативним подацима полиције, други Звицеров битан сарадник у Београду био је Никола Вушовић Џони, вођа „врачарског клана”. И за њим је расписана Интерполова потерница. После хапшења у Доминиканској Републици, Вушовић је на кратко био притворен у тој држави, али је успео да изађе на слободу. И даље није доступан нашим правосудним органима.

Право заобилажења изручења тренутно користи један од српских бегунаца са најдужим стажом – Добросав Гаврић.

Он је у Србији осуђен на 35 година затвора јер је 15. јануара 2000. године у хотелу „Интерконтинентал” убио Жељка Ражнатовића Аркана и његове пријатеље Миленка Мандића Манду и Драгана Гарића. Гаврић је, по потерници Србије, ухапшен 2011. у Јужноафричкој Републици и од тада се из притвора бори против изручења, користећи све могуће правне разлоге као и образложење да је политички осуђеник и да му у Србији прети убиство.

Горан Соковић, један од најближих сарадника Дарка Шарића у шверцу више тона кокаина, на потерници је већ 12 година и суди му се у одсуству. Био је ухапшен 2010. у родним Пљевљима, у време када између Црне Горе и Србије није било споразума о међусобном изручењу држављана. Црногорско тужилаштво тражило је тада да Србија достави доказе које има против Соковића, али је наше тужилаштво одбило, под образложењем да би тиме угрозило истрагу, па се врло брзо обрео на слободи. О Соковићевом кретању од тада нема званичних информација.

И Родољуб Радуловић, који је као члан Шарићевог клана у медијима добио надимак Миша Банана, на потерници је дуже од деценије. Као и Соковић, и он је избегао хапшење у акцији „Балкански ратник”, 2010. године, када је широм региона приведено више десетина припадника ове групе. Спекулише се да се, као и многи из нарко-бизниса, крије у Јужној Америци, док му се у Србији суди у одсуству. Тужилаштво га терети да је, као власник прекоокеанских бродова, у товарима банана, превозио тоне кокаина из Аргентине у Европу. Био је познат и по својим добрим везама у тадашњем руководству МУП-а, па му се судило и за одавање полицијских информација, где је правоснажно ослобођен. Недавно је његово име доспело у жижу јавности јер је откривено да је поседовао богатство на рачунима у швајцарској банци и да је новац од кокаина опрао, како би избегао истрагу америчких власти.

Бивши припадник Војнообавештајне агенције Саша Вујисић, један од оптужених за обезбеђивање плантаже дроге на „Јовањици”, нестао је у новембру 2019, неколико дана након што је ухапшен Предраг Колувија, власник овог имања. У предмету познатом као „Јовањица 2”, у којем се припадници српских безбедносних служби терете да су Колувији помагали да производња марихуане у Старој Пазови остане неоткривена, Вујисић је једини који је избегао хапшење. Док је бивши војни безбедњак на потерници и наводно се на друштвеним мрежама јавља из Америке, суђење његовим саучесницима, одлагано је више од десет пута и није почело ни после више од годину дана од потврђивања оптужнице.

Познато име са потернице Интерпола Србија је и Мирослав Курак, оптужен за убиство новинара Славка Ћурувије. Био је припадник и инструктор у специјалној полицијској јединици, а терети се да је са Ратком Ромићем, бившим припадником Државне безбедности 11. априла 1999. убио Ћурувију у хаустору зграде у којој је живео у Светогорској улици, са 14 хитаца из „шкорпиона”. За њим је расписана потерница 2014, када је покренут кривични поступак против челника ДБ, осумњичених да су Ћурувију ликвидирали због текстова које је објављивао. На Интерполовој листи Курак се нашао након што није нађен на адреси у Србији. Медији су дошли до сазнања да већ годинама живи у Африци и да се у Танзанији бави организацијом сафарија и ловом на ретку дивљач. У одсуству је осуђен на 20 година затвора, а пресуда чека другостепени епилог пред Апелационим судом.

Поред особа из света криминала и тајних служби, Интерполова потерница расписана је и за унуком некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Едвардом Брозом.

Србија трага за њим због казне од осам месеци затвора на коју је правоснажно осуђен у одсуству због изазивања саобраћајне несреће у августу 1992. у Земуну у којој је погинуо његов сапутник Г. П. Броз није доступан правосудним органима Србије јер је у бекству од 2008. године и верује се да живи у Хрватској.

Плејбој мисица на сајту Интерпола

На сајту Интерпола објављена су имена и слике 25 особа са српским држављанством које друге земље траже због најразличитијих злочина – од педофилије до убистава. Углавном је реч о мушкарцима, средњих година, али међу српским „уцењеним главама” је и једна жена. Слободанка Боба Тошић, некадашња „Плејбој” мисица, налази се на Интерполовој црвеној потерници, јер је осуђена да је као чланица групе Дарка Елеза помогла у покушају убиства Ђорђа Ждрала 2006. у насељу Врањеш у Лукавици код Сарајева. О њој неколико година не постоје никакве информације.

Тошићева, која има српско и босанско држављанство, ухапшена је у БиХ у полицијској акцији „Лутка”, заједно с Дарком Елезом. Мисица је оптужена да је у априлу 2006, по наговору Елеза, намамила вођу супарничког криминалног клана Ђорђа Ждрала, кога је Елез желео да ликвидира.

Нико није изручен Србији због ратног злочина

Српски судови расписали су на десетине потерница против оптужених за ратне злочине. Реч је о особама са Косова и Метохије, из Босне и Херцеговине, као и из Хрватске.

У појединим случајевима, осумњичени су хапшени на територијама других земаља, али су и пуштани на слободу. Није познато да је нека особа осумњичена за ратни злочин изручена Србији како би јој се судило у нашој земљи.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
Виђу јунаке, ником поникоше и у црну земљу пропадоше. Какво време такви и јунаци (Љермонтов...).
Misa
Zar Kurak nije u Tanzaniji?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.