Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Онлајн тржиште и даље извор опасних производа

Игнорише се чињеница да продавци користе платформе за продају робе која је доказано небезбедана, кажу у БЕУЦ-у.
(EPA-EFE/H.Tyagi)

Највеће европско удружења потрошача ‒ БЕУЦ изнова и изнова открива и упозорава да су онлајн продавнице извор опасних производа.

‒ Запањујуће је то што се ово питање не решава упркос томе што је јасно да „оно што је нелегално ван мреже требало би да буде нелегално и на мрежи”. Овај принцип се сада једноставно не поштује – наводи се у најновијем саопштењу ове организације.

Како се истиче, доносиоци одлука решили су да игноришу чињеницу да продавци користе онлајн радње за продају робе која је доказано небезбедна или није усклађена са стандардима. Онлајн платформе истовремено не сматрају да су одговорне за безбедност потрошача, док истовремено остварују велике профите, напомиње се.

– И државе чланице ЕУ и Европски парламент пребацују питање опасних производа који се продају на мрежи, попут врућег кромпира између реформи е-трговине, безбедности производа и закона о одговорности за производе, без икаквих озбиљних напора да их реше – изјавила је Моник Гојан, директорка БЕУЦ-а.

Такав недостатак амбиције да се проблеми решавају довешће до раста издвајања из националних буџета и ангажовање већег броја људи који ће морати да ураде више како би сапречили поплаву непоштовања потрошачких права. У отвореном писму се наводи да су се времена променила и да људи више не купују само у радњама у главним улицама већ једним притиском на дугме свог паметног телефона купују одећу, обућу, играчке, техничке уређаје и хиљаде других артикала који им директно стижу са најудаљенијих дестинација.

‒ Како ћете се носити са свим овим изазовима и наставити да штитите права потрошача ‒ питају у БЕУЦ-у и подсећају да се и Директива о општој безбедности производа, водећи закон ЕУ који штити потрошаче од небезбедних производа, примењује још од јануара 2002, као и да је тренутно у фази ревизије, али упозоравају да неке лобистичке групе покушавају да наруше њене темеље. Подсећамо, када је Француска преузела председавање ЕУ почетком ове године, најавила је да ће током шестомесечног мандата помоћи да се побољша положај купаца на заједничком тржишту због већег ризика од куповине неквалитетних производа на онлајн платформама Очигледно да је мало тога урађено. Европски парламент је у међувремену одобрио извештај о безбеднијим играчкама, а то значи да следи ревизија постојећих прописа. Моник Гојан тада је позвала Европску комисију да започне ревизију Закона о безбедности играчака и да је осим препорука за бољу безбедност важно да ЕУ ојача правила о забрани употребе хемикалија које могу да наруше здравље.

Како је „Политика” већ објавила, на листи опасних и небезбедних производа, коју објављује Европски систем за брзо упозоравање „Рапекс”, већ годинама се на првом месту налазе играчке. Од укупног броја пријава и упозорења чак трећина се односи на производе за децу. Већина пријава усмерена је на опасне и за децу високоризичне хемикалије које се налазе у таквим производима.

Тржиште е-трговине у ЕУ порасло је за 13 процената прошле године, на 718 милијарди евра. Европски извештај о е-трговини за 2022. показао је како је стопа раста онлајн трговине остала стабилна, уз незнатан пораст у односу на 2020, чак и упркос ублажавању ограничења због ковида. Примећује се да су потрошачи опрезнији у потрошњи због инфлације, последица сукоба у Украјини, поремећаја ланца снабдевања и општег осећаја неизвесности.

У извештају се ипак наглашава да је продаја е-трговине до сада доживела само мали пад. То показује да је сектор дигиталне трговине постао незамењив и врло отпоран, пише „ЕСМ магазин”.

Сектор малопродаје и велепродаје значајно се мења како би постао дигиталнији, а стручњаци који су спровели студију процењују да ће компаније морати да удвоструче своја улагања до 2030. како би успешно оствариле ову трансформацију. Како се наводи, западна Европа далеко је најјача регија у смислу промета е-трговине са 63 одсто удела, јужна Европа покрива 16 процената, средња и северна Европа су на трећем и четвртом месту са десет и девет процената, док је источна Европа (два одсто) на последњем месту.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.