Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Послодавци траже смањење доприноса на зараде

Повећање минималног дохотка значи да постаје нерентабилно запошљавање радника са нижим квалификацијама, а управо код њих је велика стопа незапослености
(Фото А. Васиљевић)

Око 87 одсто послодаваца у Србији сматра да је нужно умањити порез и допринос на зараду, како би привреда могла да исплати повећану минималну цену рада, показала је анкета коју је спровела Унија послодаваца Србије (УПС). Преговори уније, репрезентативних синдиката и владе о минималној цени рада за 2023. треба да почну ових дана, а унија традиционално пре почетка преговора истражује ставове предузећа о овој теми.

Од укупног броја анкетираних послодаваца 68,3 одсто или пет процената више него 2021. сложило се са оценом да су се стекли услови за повећање минималне цене рада. Како је наведено у саопштењу УПС-а, нешто мање од трећине послодаваца, око 31,7 одсто, сматра да за повећање не постоје услови.

Као меру која би помогла предузећима да исплати повећани минималац, већина анкетираних види умањење пореза и доприноса на плате. Следећа мера која би била важна за привреду је увећање неопорезивог дела зараде, а затим и смањење фискалних и парафискалних намета.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, наглашава да је ова анкета само расположење њихових чланова, али он тек очекује преговоре са синдикатима.

– Постоје послодавци који у овој кризи имају повећање цене енергената, а не могу да увећају своје цене. Ми морамо да водимо рачуна о најслабијим послодавцима, као што синдикати воде бригу о најсиромашнијим запосленима. Синдикалци ће да траже повећање минималца на 50.000 динара, али је председник Србије рекао да минимална цена рада не може да буде већа од 40.000. Треба узети у обзир да је неким послодавцима и то увећање од 15 одсто велико оптерећење. Послодавци очекују смањење оптерећења на плате, а колико ће бити ствар је рачунице – каже Атанацковић.

Подсећа да је 2021. повећан неопорезовани део зараде за хиљаду динара, док је претходних година било смањење доприноса на плате за пола процента.

– Сада доприноси износе 61 одсто. Председник Србије је када је недавно говорио да за повећање од 15 одсто држава треба да издвоји 300 милиона евра поменуо могућност растерећења за послодавце. Повећање неопорезивог дела зараде је једна од могућности, а обећао је да ће покушати да спусте све порезе и доприносе на 60,2 одсто – напомиње Атанацковић.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, наводи да је дефицит велики и све што би допринело његовом даљем повећању не би било добро и није препоручљиво. Наглашава да простора за смањење доприноса увек може да се нађе, али није пожељно, јер то значи да ће се држава још више задуживати, а нико од нас не зна сасвим тачно куда то води.

– Велики сам противник минималног дохотка јер он погађа оне који су највише угрожени. Повећање минималца значи да постаје нерентабилно запошљавање људи са нижим квалификацијама, а управо код њих је велика стопа незапослености. Повећавајући минимални доходак нешто мало се побољшава ситуација оних који су већ запослени, а онима којима нису смањује се шанса – објашњава Маџар.

Упитан како ће да живи око 400.000 грађана који месечно зарађују 35.000 динара, одговара да ће живети боље од оних који немају никакав доходак.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Да се не лажемо сви радници, па чак и у многим државним фирмама, су пријављени на минималац и на то се рачунају порези и доприноси. Остатак зараде се исплаћује на руке и на те паре не иду порези и доприноси. То је јавна тајна и не разумем зашто послодавци и даље кукају. С друге стране порези и доприноси се рачунају од бруто плате и од тог износа један део пореза и доприноса иде од зараде радника, а један део уплаћује послодавац. Да ли ће и онај део који се узима од радника исто бити смањен?
Srbin
Nista mi nije jasno. NISU svi poslodavci isti. Neki mogu da podnesu teret povećanja minimalne zarade a neki ne mogu kao i radnici neki imaju 40000 platu i još toliko u koverti. Vec odavno niko nema platu 35000 pa i na trafici je više. Razmislite malo ko krade drzvu i radnike. Para. ima samo su u sivoj zoni.
MIKI
Ako se to usvoji, trebalo bi da se povećaju izdvajanja, jer će gazda onda sa minimalca da me prijavi na pun iznos, što će se desiti limburga meseca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.