Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

„Олујни” азиланти у камповима УН

Подаци из Милановог досијеа показују да се у току акције ’Олуја’ склонио у камп УН у Книну, који је био смештен у бившој касарни ЈНА, званој Јужни логор, из којег су га унпрофорци, у групи од 38 Срба, предали хрватским властима како би им дозволили да остaле ’штићенике’, по њиховој жељи, могу превести у Србију

Неколико дана пред овогодишњицу великог егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине у августу 1995, познатог и под кодним називом „Олуја”, београдску канцеларију „Веритаса” посетио је Милан Ненадић (70), избеглица из северодалматинског села Штоково код Дрниша, и поставио нам два једноставна питања: да ли може коначно и безбедно, 27 година од изгнанства, посетити своје село и да ли му припада било каква накнада штете за време које је, по изручењу из кампа УН, провео у хрватском затвору. Одговори су много сложенији од питања. При томе имам на уму и омиљену узречицу сад покојног Бранка Лубовца, потпредседника владе РСК у мандату Ђорђа Бјеговића: „Питај слободно, не пада се на питањима, пада се на одговорима.”

Подаци из Милановог досијеа показују да се у току акције „Олуја” склонио у камп УН у Книну, који је био смештен у бившој касарни ЈНА званој Јужни логор, из којег су га унпрофорци, у групи од 38 Срба, предали хрватским властима како би им дозволили да остaле „штићенике”, по њиховој жељи, могу превести у Србију.

По разним изворима, кроз тај камп прошло је између 1.500 до 2.000 особа, углавном српске националности, међу којима и 115 деце. Неки су, који су били ближе, сами пешке дошли у камп, а неке су припадници УН и других међународних организација целог августа те 1995. године скупљали по опљачканим и попаљеним селима северне Далмације и доводили у камп. У њему је, захваљујући неколицини лекара који су остали с пацијентима у книнској болници, уточиште нашло и више десетина пацијената. Тај камп су свакодневно опседали припадници хрватске војске тражећи „ратне злочинце” међу њиховим азилантима, у који им, захваљујући одлучности припадника УН, није дозвољаван улазак.

Азиланти су се у капу релативно брзо организовали тако што су изабрали своје представнике, који су их престављали и према команди кампа, и према непријатељској страни, али и према медијима и другим домаћим и међународним организацијама за људска права. Азиланти су сами провели анкету ко жели напустити Хрватску, а ко жели остати у Крајини под хрватском влашћу.

Велика већина је била за одлазак у Србију, али проблем су им биле хрватске власти, које су и даље тражиле да уђу у камп и похапсе „ратне злочинце”. На крају је између њих и представника УН постигнут компромис – Хрвати су са списка избеглица, који су добили од команде кампа, одабрали 38 „ратних злочинаца”, који су им 16. септембра 1995. предати на „милост и немилост”. Истог дана остали „штићеници”, у 15 аутобуса, превезени су у Србију, где су добили избеглички статус. С азилантима из кампа УН у Книну у Србију је превезено и око 200 Срба који су били интернирани у задарске логоре за цивиле.

Поред кампа УН у Книну, неколико десетина Срба из северне Далмације и Лике такође се склонило у кампове УН у Раштевићу, Брибирским Мостинама, Бјелопољу, Језерцу, Бабин Потоку и Доњем Лапцу, а још неколико десетина с Баније склонило их се у камп Купленско, у којем су се одраније налазиле муслиманске избеглице из АП Западна Босна, који је такође био под контролом УН. И из ових кампова већина азиланата ће такође бити превезено у Србију. Нажалост, неки су и страдали.

У камп УН у Кореници, у којем је био смештен чешки батаљон, 5. августа склонили су се Здравко Совиљ (1969), Србин, и Небојша Мажар (1960), од оца Хрвата и мајке Српкиње, који је одрастао са Србима у Кореници и са њима остао и кроз рат. Рачунали су да су безбедни у кампу, посебно Небојша, којем је жена радила као куварица у том кампу. Међутим, сутрадан је у камп упало пет наоружаних хрватских војника и тражили од команданта кампа да им поменуту двојицу накратко позајми „ради разговора и тражења неких информација”, уз обећање да ће их брзо вратити назад. Хрватски војници су одвели Здравка и Небојшу, успут их водали кроз Кореници у малтретирали. Небојшу су одвели у госпићки затвор и осудили на четири године затвора због оружане побуне, а Здравка су стрељали, заједно с Миливојем Врчком, још једним Хрватом, који је и до рата и кроз рат живио у Кореници, којег су затекли код његове куће. Треба ли посебно и истицати да нико није ни кривично, ни материјално одговарао за ликвидацију Здравка и Миливоја и за малтретирање Небојше.

Елем, међу оних 38 „ратних злочинаца” из кампа УН у Книну, предатих хрватским властима, нашао се и већ поменути Милан Ненадић, којег су теретили да је, заједно са Ераковић Смиљом и Клисурић Николом, у насељу Маовице, у току рата, појединачно или у групи, насилно улазио у куће власника хрватских житеља, из којих је узимао и односио кућанске апарате, намештај, ламперију и остале вредне ствари, а потом куће палио. Све троје су из кампа у Книну одведени у притвор у Шибенику, где их чувари нису мазили. У налазу лекара специјалисте са ВМА, кабинет Гастро, од 28. маја 2001, издатог на име Милана Ненадића, пише: „Због малтретирања у затвору у току рата има оштећење бубрега, од стране психијатра проглашен као ПТСП.”

Жупанијски суд у Шибенику, решењем од 10. јануара 1996, против Смиље и Николе, а након што је јавни тужилац одустаo од гоњења, обуставља кривични поступак и укида им притвор, док је Војно тужилаштво у Сплиту 11. јануара 1996. против Милана подигло оптужницу и за оружану побуну, а дан касније решењем Војног суда у Сплиту оређен му је и притвор, по којем је из шибенског пребачен у сплитски затвор, који му је решењем истог суда од 21. марта 1996. укинут ради одласка на размену заробљеника, која је и обављена дан раније на пункту УНТАС-а у Липовцу.

Ни Милан, ни „Веритас” не располажу документацијом шта је даље било с поступцима који су покренути против њега. Поступак пред Војним судом у вези с оружаном побуном требало је да буде обустављен по службеној дужности позивом на Закон о опросту (помиловању). Остаје отворено питање шта је с оним поступком у вези с ратним злочином због којег је и био изручен из кампа УН, које дело није ни под „опростом”, нити застарева. Због тога сам му саветовао да не иде у Хрватску док претходно не провери, најбоље преко неког хрватског адвоката, шта му је с тим поступком. Рекох му и да је одговор на друго питање у уској узрочно-последичној вези с првим.

На крају Милан постави и треће питање: „Да ли је паметно чачкати мечку, јер би распитивањем могао оживети можда већ затурени или заборављени предмет?” На његово посљедње питање само сам слегнуо раменима и рекао му: „То мораш сам одлучити.” Уз киселкасти смешак захвалио ми је на разговору и саветима. По изговореним речима и по говору тела добио сам утисак да га Далмација и „родна груда” неће ускоро видети.

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.