Америка може да заузда Куртија

Америчка администрација може да утиче на премијера привремених приштинских институција Албина Куртија да не повлачи радикалне потезе који би могли додатно да дестабилизују регион. Ако су успели да зауставе колону оклопних возила која се кретала ка административним линијама, онда сигурно имају способност да преко Кфора спрече оружане провокације и могуће насиље према локалним Србима. Дипломата Милисав Паић каже да Вашингтон сигурно може да утиче на Приштину. За „Политику” оцењује да су САД једина сила коју косовски Албанци признају и поштују, а у мањој мери су то Немачка и Велика Британија.

„САД имају највећи утицај на Приштину, али је питање да ли се то и у којој мери односи на Куртија. Цео косовски политички естаблишмент је више пута поновио да тзв. Косово нема своју спољну политику, већ је спољна политика Америка и њихова спољна политика. Мислим да док су САД заузете украјинском кризом и евентуалном посетом Пелосијеве Тајпеху, у овом тренутку им не одговара да букне још неко регионално жариште. У том смислу мислим да ће у наредном периоду настојати да стишају мало Куртијев темперамент и да на одређени начин принуде Приштину на неку врсту конструктивнијег дијалога с Београдом”, каже Паић.

Ипак, најбољи начин да би се предупредили могући инциденти јесте разговор две стране у Бриселу. Председник Србије Александар Вучић и премијер привремених институција у Приштини Курти добили су позив од шефа европске дипломатије Ђузепа Бореља да дођу у Брисел и наставе дијалог о свим отвореним питањима, сазнаје „Политика” из дипломатских извора. Европски шеф дипломатије је у ноћи између 31. јула и 1. августа позвао на хитно уклањање барикада на северу и поздравио одлуку Приштине да одгоди примену одлуке. Борељов позив за долазак у Брисел и наставак дијалога је отворен, и то је куцање на отворена врата Београда. Као датум када би се одржао нови састанак помиње се 18. август, а председник Вучић је на питање да ли ће отићи тог дана у Брисел за РТС рекао да ће ићи, али да не очекује ништа, „никакав договор с Албином Куртијем, с Куртијем ко год мисли да је могуће сачувати мир, мислим да много греши”.

Извори у Бриселу упозоравају да су тензије директна последица недостатка воље лидера да седну за сто и наставе бриселски дијалог. Како наш лист сазнаје, још пре годишњих одмора у ЕУ (од 1. августа) било је планирано да у Бриселу разговарају Вучић и Курти, али до тога није дошло јер из Приштине наглашавају како хоће да причају само о узајамном признању, што је за Београд неприхватљиво. Рок за постизање договора о личним картама и регистарским таблицама је 1. септембар. Како је навео министар унутрашњих послова Александар Вулин, одлагањем до овог рока изборено је време у коме морамо покушати да нађемо решење које неће извести Србе са КиМ на улице. Указао је да од Приштине не очекује ништа, али да од ЕУ очекује да већ једном формира ЗСО. Његова порука Србима на КиМ је да Приштини не треба да верују, а треба да верују Србији и Александру Вучићу, који их никад није слагао. Вулин сматра и да је Курти за потез који је повукао негде добио „зелено светло”, а да би касније било упаљено црвено светло.

Милисав Паић каже да је у овој ситуацији тешко очекивати смислен наставак дијалога јер Курти не одустаје од покушаја да кроз своје оптужбе на рачун Србије и причама о реципроцитету у погледу личних карата и регистарских таблица обесмисли разговор. „У ЕУ више не постоји много стрпљења за Куртија и његове максималистичке захтеве јер је све што чини на Космету подизање тензија и покушај да прикаже да Приштина има суверену власт на територији целе покрајине. Зато не постоји одговарајућа атмосфера за сусрет. Састанак ради састанка без најављене веће кооперативности Приштине нема много смисла”, каже Паић.

Да је Курти дошао до црвене линије и из угла Брисела, може да посведочи и то што се пре око два месеца косовски премијер сложио да ЕУ направи компромисно решење када је реч о личним картама и регистарским таблицама, а када је предлог решења добио, глатко га је одбацио. На основу најновијих порука, могло би да се закључи да ни америчка администрација није задовољна Куртијевим начином рада. Њему је сугерисано да је дијалог са Београдом најбољи начин да се реше проблеми и несугласице. То му је амерички државни секретар Ентони Блинкен уосталом рекао у лице када је прошле недеље Курти посетио Вашингтон и када је потписан споразум с „Миленијум челенџ корпорејшен”, вредан 236 милиона долара, што је највећа инвестиција у историји тзв. Косова после једностраног проглашења независности.

Иначе, овај корак који се односи на улагање у енергетику могао би да сугерише да је за протеклих годину и по, колико Самоопредељење управља покрајином, дошло до озбиљног погоршања односа, или бар шумова између Вашингтона и Приштине. Како наводи саговорник „Политике” из дипломатских кругова у Приштини, до средине јула имиџ Косова у америчкој администрацији, али и у Берлину, Бриселу и Лондону био је прилично лош, а Курти је сматран за главну деструктивну страну у овом делу Европе. Исхитрена смена косовске власти, међутим, није долазила у обзир јер када је прошла америчка администрација то урадила, Самоопредељење је добило апсолутну власт на Косову.

„Косовски званичници су оптуживали Вучића да је главни проблем, али нико такву реторику у Стејт департменту није прихватио. Штавише, износили су им конкретне замерке и шта је све Курти досад лоше и на своју руку урадио, чиме је директно подривао наставак дијалога. Курти је више пута нагласио да договор у узајамном признању мора да се догоди за време Бајденове администрације јер ће у супротном Косово ући у вишегодишњи политички и економски ћорсокак и остаће на дуже време блокирано. Чак су изразили забринутост шта би евентуална нова, републиканска администрација могла да донесе уколико оствари победе у новембру на изборима за Конгрес и Сенат, али и за око две године на председничким изборима”, каже наш саговорник, који није хтео да га именујемо.

Нико не подржава једностране потезе

Запад јавно поручује да не прихвата једностране потезе било које стране и на томе би Београд требало да гради своју дипломатску стратегију у Бриселу, не само када је реч о личним картама и регистарским таблицама. Покушај наметања решења је пут који нигде не води и уколико би Курти остао на тим позицијама, не би требало да има никакву подршку САД и ЕУ у наставку дијалога. Курти не жели да разговара с властима у Београду, али својом политиком удаљава од себе и локалне Србе, па никоме није јасно шта се уопште може постићи разговором о техничким питањима. „Нико на Западу није срећан због Куртијевог начина владања и радије би да је на његовом месту неко кооперативнији и спремнији за компромисно решење. Та шанса је сваким даном Куртијеве владавине све мања. Уз то, Куртију је стављено до знања да слање КБС-а на север Косова није и неће бити дозвољено”, наводи наш саговорник из Приштине.