Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Сад у знаку сећања на жртве „Олује”

Нови Сад (Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији „Олуја”, током које је више од 1.700 Срба убијено, а 250.000 протерано из Хрватске, обележава се у Новом Саду, уз присуство државног врха Србије и бројих грађана. Парастос за жртве тог злочина служи патријарх СПЦ Порфирије.

Обележавању „Олује” присуствују председник Србије Александар Вучић, председник Скупштине Владимир Орлић, премијерка Ана Брнабић, министри, посланици, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница РС Жељка Цвијановић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председник Покрајинске владе Игор Мировић и бројни грађани, уједињени у намери да сачувају сећање на жртве тог злочина.

(Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

Акција „Олуја” је почела 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација. Више од 250.000 Срба из Хрватске, су у колонама аутомобила, камиона, трактора... стигле у Србију, из свог завичаја.

(Фото Танјуг/Ненад Михајловић)
Акција је, званично, трајала четири дана и завршила се падом Српске Крајине и успостављањем контроле Хрватске над том територијом.

Међународну кривични трибунал за бившу Југославију је „Олују” у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простота бивше РКС у Хрватској.

Међутим у другостепеној пресуди су те тврдње одбачене и генерали су ослобођени.

Српско тужилаштво за ратне злочине је недавно подигло прву оптужницу за ратне злочине почињене током Олује, против четири официра хрватске војске због сумње да су наредили акцију у којој су страдали цивили у избегличкој колини.

(Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

За 25 године од „Олује”, хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица.

Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.

Србија је до сада стамбено збринула 25.048 породица средствима из буџета Србије и средствима донатора, од којих је највећи Европска унија кроз Регионални стамбени програм.

Политика Србије је мир готово по сваку цену

Председник Србије Александар Вучић поручио је поводом обележавања годишњице акције „Олуја” да политика Србије јесте и остаће мир, готово по сваку цену.

„Наша политика јесте и остаће мир, мир и мир, готово по сваку цену”, написао је председник Вучић на Инстаграму, преноси Танјуг.

Он је рекао на обележавању годишњице и да су два разлога због којих су се окупили да би обележили погром и тежак злочин, највеће етничко чишћење после Другог светског рата на европском тлу.
 
"Први је туга због убијене деце, жена, стараца због 250.000 прогнаних. Други је да бисмо упркос свима сведочили, да би се та сведочења чула и да би се, онако како је то тражио Визел, од свих који слушају начинили своје сведоке. То је, да поново цитирам великог нобеловца, једини лек за равнодушност, то је такође наша обавеза оптерећена кривицом због свих година ћутања, срамотног и намерног заборављања сопствених жртава", поручио је Вучић.
 
Председник Александар Вучић (Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

Каже да смо и сами бацали камен на најтужнију колону у нашој историји.

"Рећи да је то време завршено и да више нема ћутања и да злочина више неће бити, јесте најсветије обавеза од које нећемо одустати, али то није лако испунити", истакао је Вучић, преноси РТС.
 
"Само смо Срби, разлике између нас нема, ни између Сање из Двора на Уни, нити било ког Србина из Херцег Новог, Србина из Требиња, Бањалуке, Пирота, Суботице, Новог Сада, Београда. То што живимо у различитим државама не значи да припадамо различитим народима", додао је и рекао да Србија никада неће заборавити патњу крајишког човека, Србина, који је протеран, који је изгубио своју земљу, своју кућу своју децу и своје родитеље.
 
Сања Вулић из избегличке колоне: Туга и бол за огњиштем и данас присутни 
 
Сања Вулић, која је са дванаест година била у избегличкој колони, обратила се окупљенима и рекла да су у овом тужном дану њена осећања помешана.

„Туга и бол за огњиштем, родним крајем, родом и дан данас су присутни. Данас овде, међутим, осећам и велику част и пре свега захвалност, према господину Вучићу, свим званичницима и вама народе. Хвала вам свима што сте дошли на ово место вечерас, што не дозвољавате да егзодус и прогон 1995. године падне у заборава”, рекла је Вулићева, преноси РТС.

Истиче да њена најранија сећања досежу до почека 90-их година, када са успоставом нове полицијске станице почиње и малтеретирање српског становништва, тада већинског, у месту Двор на Уни у Хрватској где је и рођена.

„Сви лепи догађаји, радосни звуци из детињства потиснути су. Избрисани су фијуцима метака, оштрим звуком разбијених стакала, језивим куком рушења кућа”, прича Вулићева.

Наводи да их је отац на кратко, 1991. године склонио у шуму, те да их је убрзо извукао из шуме и послао пут Качарева у Србију.

„Борба разума и осећања мојих родитеља тада, трајала је скоро три месеца. Донели су одлуку да се вратимо, да мирно се боримо за опстанак наше лозе, на нашем огњишту. Нисмо никоме ништа нажао учинили. Доласком, дочекује нас исто што смо и оставили: свакодневни звук топова, хаубица, горело је небо...”, каже Вулићева.

Додаје да 4. августа 1995. године отац телефоном обавештава мајку да има сат времена да спакује ствари и оде.

„У страху је све изгледало могуће. Седамо у ауто и крећемо пут Бањалуке. Тог момента када смо стигли у Бањалуку, ништа не знамо ни у оцу, ни о баки, прабаки, деди. Знамо само да су кренули у колони, заједно са свим осталим српским народом”, наводи Вулићева.

Истиче да је да је најтежи тренутак, који је проживела, био када су три дана заредом ишли до раскрснице у Бањалуци, којом пролази непрегледана колона трактора, ауто, мотокултиватора, покушавајући да пронађу њихове очеве.

„То нам полази за руком тек четврти дана, када у Бањалуку стиже и наш отац. Време за поздрављање и грљење немамо. Укрцава нас у стари, градски аутобус крећемо пут Србије. Он остаје и наставља трактором иза нас. Тих 15, 16 сати путовања, пробијајући се кроз колоне возила, трактора, гледамо страхоте у којој старци умиру, најрођенији плачу, сахрањују их поред пута без обележја”, наводи Вулићева.

Истиче да је прошло 27 година и да их је, у међувремену Србија прихватила, као и да иако није рођена у Србији, сматра је својом државом, а Нови Сад својим градом.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@katica
Nije vrijeme za filozofiranja, bar na danasnji dan. I Srbija nije izgubila nijedan rat, da jeste Srba ne bi bilo, jer je uvijek krajnji cilj srpskih neprijatelja bio da Srba ne bude, da nestanu.
Neven
Ne bi bilo loše da se ratovima i prošlošću napokon počnu da bave istoričari, ali oni istoricari koji neće stvari prosudjivati " ni po babu ni po stricevima ".
Dragan Futog
Treba da se okupimo kao narod oko jedne krucijalne stvari, a to je naše stradanje kroz istoriju. To ce nas i ujediniti i učiniti jačim. Samo tako nećemo zaboraviti šta je naš narod proživeo, a kada god smo zaboravili ponovo smo stradali.
nikola andric
Mi u skoli nismo ucili samo Jugo- i srpsku knjizevnost nego i svetsku (uglavnom rusku). Ali zbog specijalne relacije sa Francuskom kod nas nije nepoznat Emile Zola. On je napisao knjigu : J'accuse (ja optuzujem). U nauki se pored ''deduktivne''- pominje i ''induktivna logika''. Ova poslednja je ''zakljucivanje'' od jednog primera na opste pravilo. I, eto, ceo svet kopira Zolu pa se medjusobno optuzuje. ''Svetli primer'' za lako ''kapiranje'' su Srbija i Hrvatska.
milenkovic milan
NE ponovoli se nikad vise!!! NE smemo nikada zaboraviti kako su Ustaski nacisticki zlocinci ubijali nas neduzni narod, vrseci genocid nad Srbima!!! Bezbednost Srba i Srpskog naroda je uvek nas zadatak broj 1, ma gde mi ziveli...SRECNO SRBIJO - samo napred!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.