Како би НБС могла да утиче на раст провизија

После незадовољства које је у јавности изазвало подизање банкарских накнада, од 1. августа, огласила се и Народна банка Србије (НБС) која је најавила да припрема сет мера и прописа како би заштитила стандард грађана.

Мере ће бити усвојене на првој редовној седници Извршног одбора НБС која се одржава 11. августа. На који начин би централна банка могла да утиче на ову ситуацију није прецизирано, али ни најјасније, а како су рекли о свим детаљима јавност ће бити убрзо обавештена.

Душан Узелац с портала „Каматица” сматра да би то једино могао да буде сет препорука НБС којe нису обавезујуће, а могуће је и да би могли да ограниче нагле ударе – рецимо да провизије не могу да буду повећане за сто одсто. Ипак, напомиње, сам износ тих накнада је ствар тржишта и пословних политика банака. 

– И њихове пословне политике су различите. Могу да очекујем и да ће неке од њих сада искористити овај талас поскупљења да покажу да су јефтиније – каже Узелац. Упозорава да грађани треба да буду свесни да су банке продавнице услуга. Нису ту да нам решавају животне, новчане проблеме већ да остваре профит. Они више нису само сервис како некада, већ индустрија.

– Ако сами не штитимо своје интересе то неће урадити нико други. Такође и НБС су делом везане руке. Јер, она је и регулатор тржишта и онај који треба да развије то тржиште. Није независни судија, навија и за једне и за друге, и у том смислу мора да балансира – наводи наш саговорник.

Што се тиче увођења нових врста банкарских накнада он сматра да је измишљених трошкова и даље највише у домену кредита, што је вечита игра како би се сакрила стварна цена позајмица.

Упитан да ли је у позадини новог поскупљења провизија, како мисле поједини стручњаци, заправо неизвесност банака због даљих дешавања на тржишту у вези са растом цена камата па тако и тражње, Узелац одговара да је банкарски сектор у Србији дефинитивно на прекретници и да је та транзиција ужурбана. За њих је велики број филијала постао прескуп јер смо се развили као друштво, па се готово све одлуке доносе онлајн на шта је додатно утицала и криза око короне. Резултат тога је да у филијале мало ко улази, а за банке је то постало прескупо.

– И то банке сад компензују тако што наплаћују шта могу, где год могу. Са друге стране, њихов примарни извор прихода је на неки начин постигао максимум. Тржиште је засићено по питању готовинских кредита, још само сегмент стамбених зајмова може увек да расте – наглашава он. У таквој ситуацији следећи корак банака је, како сматра, смањивање трошкова (када не може да расте тржишно) што видимо и кроз процесе укрупњавања, а што неминовно утиче на квалитет услуге и то је оно што се примећује када се уђе у пословнице.

Подсетимо, процењује се да су код једне трећине банака у Србији остали на снази стари износи провизија, док су остале објавиле нове ценовнике од 1. августа. Јасно је да је ово нови ударац на стандард грађана који немају избора да ли ће користити или одустати од коришћења банкарских услуга. Реаговала су и поједина удружења потрошача сматрајући да за ово поскупљење нема економске логике и да је нужно да се НБС огласи.

Истовремено, проширене су и листе накнада које се плаћају. Тако у појединим банкама клијенти који погреше „пин”, при више покушаја да с банкомата подигну новац, ту грешку сада морају да плате. Такође, издавање серије чекова код појединих банака поскупело је са 200 на 300 динара као и одржавање рачуна у неким случајевима и двоструко. Клијенти сада плаћају и одређен износ ако желе да им одобрена позајмица преко текућег рачуна траје две, уместо годину дана... Додатно се код појединих наплаћује и издавање картица по хитном поступку – које је раније било бесплатно, а медији су објавили да има и таквих банака које ће испоруку картица на кућну адресу сада наплаћивати 800 уместо некадашњих 50 динара.

Из Удружењу банака недавно су саопштили да је корекција цена банкарских услуга била неопходна и да су банке показале солидарност и разумевање за грађане у протеклом периоду кризе. Наглашавају да цене инпута стално расту и уколико би остале старе цене то би значило лошији квалитет услуге, мање опција или да неки сервиси буду недоступни. Напоменули су и да су банкама потребна даља улагања у набавку опреме и дигиталне технологије што, у случају када постоји инфлација, повећава плате стручњака који раде у тим областима. Између осталог своди се на то и да банке на тај начин морају да прибаве додатни новац за закуп пословног простора у ситуацији када цене некретнина поскупљују.

У сваком случају, саветовали су грађанима да свако пронађе банку која одговара његовим потребама и пакет услуга који највише користе.