Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Патриоте без премца, али и без решења

Када ће српски политичари на власти, али и многи од оних из опозиције који су вођени бирачком калкулацијом, већ једном да одговоре на питање какав је то део државе Србије на који председник и камарила других званичника не могу ни ногом да кроче

Преостало је само да бројимо дане до 1. септембра не би ли видели да ли Србију поново чекају „пакао” и „катаклизма” или ће се у недоглед продужавати опора косовска сага која грађанима загорчава живот чим то политичарима затреба.

Ово је епилог драматичне кризе изазване провокативним потезима владе у Приштини да од 1. августа сви држављани Србије који улазе на територију Косова добију привремени улазно-излазни документ који ће заменити лична документа из Србије – која 11 година примењује исту праксу на грађане Косова.

Одлучено је такође да се више не толеришу аутомобили с таблицама које су издате у градовима на територији Србије. Такве таблице ће се скидати и замењивати ознакама РКС – републике Косово.

Делује необично да су повод викенд-драме лична документа и неких 10.000 регистарских таблица. Да ли је могуће да смо због питања која су део техничког дијалога у Бриселу „били на корак од катастрофе”, како каже председник Александар Вучић?

Да ли смо се налазили пред вратима „пакла”, како је ненаучен дипломатској реторици, али увек приправан да се жестином речи приближи свом творцу, говорио српски министар иностраних послова?

Да ли смо суочени с опасношћу да косовски премијер Албин Курти уводи Србију „у период најсложеније ситуације која прети да прерасте у кризу с несагледивим последицама и претвори се у катаклизму”, како је упозоравао директор Канцеларије за КиМ, одлучан да случајно не пропусти прилику која отвара врата месту амбасадора?

Оваква хаубичка реторика била би прикладна ситуацији у којој у Београду располажу безбедносним подацима о томе да Албанци с Косова, уз подршку НАТО-а из ваздуха, припремају копнени десант на територије на којима живе Срби, којима прети масовно протеривање.

По Косовској Митровици брујале су сирене за узбуну, Срби су се упутили ка граничним прелазима које су препречили барикадама, а чули су се и спорадични пуцњи. Вучић их је бодрио патриотском поруком: „Ако се ико дрзне да нападне Србе, Србија ће победити.”

Представници Српске листе, косовске филијале Српске напредне странке, која у Приштини подржава Куртија, а ширењем страха и уцена држи сву власт на северу, припремали су мобилизацију. Само се чекало да потпредседник СЛ, Милан Радоичић, искочи из илегале и поведе бунтовне професионалне Србе на устанак против таблица.

Застрашивање српског народа, ширење напетости и колективног стреса. Тензија је била реална и, као и увек у таквим околностима, могла је да измакне контроли – иако су само њен творац/творци знали епилог.

Делује карикатурално да је таква напетост створена због докумената и таблица, али то је део сурове стварности у којој је заиста немогуће искључити експлозију због проблема који делују тривијално у поређењу с кључним: статусом Косова.

Све то наводи на закључак да се лидери Србије и Косова олако поигравају тензијама које Вучићу доносе политички профит спаситеља Срба с Косова и читаве Србије, а Куртију служе да се хвали заокруживањем процеса интеграције севера у границе независног Косова у временима када његов политички рејтинг пада.

Патриоте без премца, али и без решења деценијског проблема, од кога највеће штете имају грађани Србије и Косова. Вучићев „најтежи сценарио с КиМ” избегнут је не тако што је Београд искористио свој огроман углед у свету или што је Курти схватио нерационалност својих одлука, већ интервенцијом америчког амбасадора у Приштини.

Ако је вашингтонски ангажман тако делотворан на Косову, поставља се питање зашто је Србија импрегнирана и не допушта балканску Пакс американу? Знамо, то је зато што САД, а одскора и Немачка сасвим јасно заговарају решење по принципу међусобног признавања – што је Београду неприхватљиво.

Када ће српски политичари на власти, али и многи од оних из опозиције који су вођени бирачком калкулацијом, већ једном да одговоре на питање какав је то део државе Србије на који председник и камарила других званичника не могу ни ногом да кроче. Где су границе тзв. Србије, а где тзв. Косова?

Уместо да инсистира на безбедној аутономији Срба са севера, да ако треба запрети и изласком из преговора уколико се не реализује договор о Заједници српских општина, безидејни Београд хоће да сачува хаотично стање, да спречи косовске власти да унесу мало реда.

Ако је Београд, има томе година, Приштини предао атрибуте државности: војска, полиција, судство, територијална одбрана, чему толика тензија око таблица и личних докумената? Зашто се не допусти да Косово заокружи систем нормалности – од наплате струје до регистарских таблица – а после видети шта ће и како ће се решити проблем статуса? Зар није боље на граници – административном прелазу – имати уређен систем, а не криминализовану земљу по којој царује мафијашко братство и јединство?

Играју се Вучић и Курти улога које су им додељене и, сем понешто ТВ драматургије, не делују посебно забринуто што људи све масовније напуштају и Косово и Србију. Први шири страх од армагедона косовских Срба, други прича да се Русија, у дослуху с „малом Русијом” у Београдом, припрема да озбиљно дестабилизује западни Балкан.

И један и други причају без аргумената, али на основу пажљиво припремљених планова који им омогућавају да се представе као истински лидери својих нација, о чијој се безбедности и миру брину. Позната тактика запаљивог национализма у овом региону и даље успева. Таблице су добродошле да скрену пажњу од економске кризе која се надвија.

Провидни, али опасан маркетинг који највећу штету чини Србима на Косову, које власт у Београду константно потпаљује не допуштајући им слободу избора живота. Нешто мања штета наноси се читавој земљи која се тврдоглаво уљушкује у колосалној заблуди да је „Косово Србија”.

Превише је политичара у Београду и на северу Косова којима одговара хаос као лукративни инструмент контроле токова новца који се немилице сипа у поткупљене „институције” Срба из Косовске Митровице.

Ни Курти није много боље прошао. Његов пренагљене одлуке, донете без претходних консултација, не само да му обарају рејтинг већ је Вучићу омогућио да још једном окачи ловоров венац националног спаситеља од рушитељских сила таме.

Победника ту нема. Постоје само губитници – грађани Косова, и Албанци и Срби.

Показало се, још једном, да када нема дијалога, онда тензија царује. Имајући у виду да је нови дуел заказан за 1. септембар, шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ позвао је Вучића и Куртија да дођу у Брисел и наставе дијалог о свим отвореним питањима.

Токсични игроказ без краја. „Отићи ћу у Брисел, није ми тешко, не очекујем ништа, ко год мисли да је с Куртијем могуће сачувати мир, мислим да много греши, знам с ким имам посла”, оценио је Вучић нову рунду и пре њеног почетка.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Мишковић
"Слом социјалистичког Истока (и последично слабљење западних социјалистичких партија) цементирао је тај сјајни амбијент у којем је капитал тријумфовао и којим је отпочео нови циклус невиђеног богаћења његових власника." Овакав закључак је тачан. Ипак, треба се запитати да ли је "капитал тријунфовао". Чини се да нема више капитализма. Било га је када су вешти и способни радили и градили, често бивали себични и похлепни, али су и мењали свет на боље. Сада су сви само похлепни, не ради се никоме.
Milan
Nista novo od Jaksica...jos jedan anti-srpski text.
Aksentije III Melunović
Videh sliku na kraju teksta i "izneverovah". Alal vera ovaj put za tekst, g - dine Jakšiću!
Владимир
Морам да признам, нисте мој омиљени новинар, али овде сте 101% у праву.
popchulle
Biće rešenja kad se stvore uslovi.
Stefan
Je l' to ono kada se stvori "multipolarni svet", Amerika propadne, a današnji mladi ili relativno mladi skliznu ispod trećeg kruga regrutacije, te ne moraju da brinu da će nositi pušku, ali će i dalje davati moralnu podršku na Internetu? Molim te kaži mi da nisu to ti "uslovi"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.