Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све спремно за градњу станице на Прокопу

Инвеститор и финансијер пре два дана добили пријаву радова која је последњи документ на основу којег су и јуче могли да отворе градилиште будуће железничке станичне зграде
Отклоњене све административне препреке и очекује се да посао почне (Фото Н. Марјановић)

Све административне препреке за изградњу станичне зграде у железничкој станици „Београд центар” на Прокопу отклоњене су прекјуче када је, како нам је потврђено у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, потписана пријава радова, документ после којег инвеститор може да отвори градилиште. Она је уследила 24 дана након издавања грађевинске дозволе за објекат од 5.650 квадратних метара са 88 паркинг-места и око 600 квадрата наткривених излаза са перона један и шест. Оно што јуче нико барем званично није могао да прецизира у министарству укључујући и министра Томислава Момировића, али ни инвеститор „Инфраструктура железнице Србије”, ни финансијер, односно партнер државе у овом послу компанија „Рејлвеј сити”, јесте да ли ће почетак градње бити 8. или 9. августа, како је то прошле недеље у два наврата најавио Александар Вучић, председник Србије.

Момировић је јуче за Танјуг казао „да ће радови врло брзо почети и да ће ускоро, у наредних неколико дана, и свечано бити обележен почетак радова”. Прецизнији одговор јуче нисмо добили од финансијера, као што се „Рејлвеј сити” ни прошлог петка није изјашњавао о роковима почетка градње станичне зграде. Али јесте о њеном завршетку – крај 2023, после чега следи опремање.

Детаље о станичној згради „Рејлвеј сити” до сада није износио, иако је изградњу првобитно најављивао за јесен прошле године. Јавност је од тада једино могла да види тродимензионалне приказе будућег комплекса са комерцијалним садржајима које ће финансијер у некој другој фази да зида.

За додатно стрпљење пре него што сазна о појединостима пројекта јуче је јавност замолио и Момировић. Он је, као преноси Танјуг, казао да ће за неколико дана бити представљен пројекат. Нагласио је да ће главна железничка станица на Прокопу бити повезана са будућим метроом и да је та веза од стратешке важности за саобраћај јер једино тако могу да се максимално искористе и станица и метро. Он очекује да врло брзо почне изградња и још два прилазна колосека на Прокопу и наводи да ће те радове финансирати „Инфраструктура железнице Србије” из сопствених средстава.

Момировић је указао да је последњих година доста инвестирано у развој железничке инфраструктуре и возове, подсетивши да је направљена брза пруга између Београда и Новог Сада, да се иста гради до Суботице, као и да ће у октобру почети градња брзе пруге од Београда до Ниша.

– Враћамо железницу на саобраћајну мапу ове земље. Не ради се овде само о главној железничкој станици, већ и о развоју потпуно новог дела Београда и великим инвестицијама које ће пратити главну железничку станицу и развоју потпуно новог урбаног центра. Више ће се инвестирати у развој железнице и у Војводини и централној Србији. Крагујевац ће добити бољу железничку везу, као и западна Србија пошто ће се наставити реконструкција барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором. При крају је израда пројектне документације – казао је Момировић.

Уколико ресорни министар и други надлежни у држави заиста желе да их железнички путници озбиљно схвате, ове и сличне најаве што пре би морале да добију конкретизацију на терену. Јер мозаик српске железнице не чини само брза пруга од Беогрaда од Новог Сада са возом „Соко” који раздаљину између два града савладава за пола сата. Део тe „слагалице” је актуелна агонија путника на барској прузи на којој се возови мало-мало кваре и касне. Железничку причу Србије чини и вишегодишње непостојање директне путничке везе између истока Србије и Београда, али и многе укинуте железничке линије на територији земље, као и бројни километри дотрајалих пруга на којима се возови преспоро крећу.

Да ли су грађани заиста прихватили Прокоп као главну станицу?

Томислав Момировић истакао је да су грађани прихватили Прокоп као главну станицу уместо старе на Савском тргу и да људи све више користе станицу „Београд центар”. То је тачно, али не зато што им Прокоп одговара, него зато што, хтели – не хтели, немају велики избор железничких станица у центру града. Али, тврдња ресорног министра да су путници ову станицу и те како прихватили уместо старе Главне није на месту. Јер, и даље су врло живе и актуелне критике железничких путника надлежнима у граду и држави што су стару Главну у лето 2018. затворили не оставивши на њој ниједан колосек за одвијање путничког саобраћаја по узору на многе европске метрополе које и даље имају железничке станице у самом центру. Прокоп се званично зове „Београд центар”, али са самим центром града, за разлику од старе Главне, нема ни близу добру везу јавним превозом. Улогу централне железничке Прокоп је 2018. преузео инфраструктурно некомплетан, а на све то неизвесно је и када ће метроом бити повезан са центром. Све то је управо можда и разлог што као боље чвориште и главну железничку у Београду путници доживљавају новобеоградску железничку где се путницима и пуне возови који иду ка Новом Саду. Уосталом, и запослени на железници незванично истичу да ће, поготову када буде завршена нова аутобуска у Блоку 42, новобеоградска железничка де факто бити главна, а не Прокоп.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Za kriticare stanice u Prokopu, dve istorijske cinjenice. Sam naziv ne potice stoga sto je tu kopana zeleznicka stanica vec jer se odatle kopao pesak i sljunak za razne radove po Beogradu. Drugo, posto "braca" nikada nisu dozvoljavala da se u Beogradu gradi metro, ideja o stanici Prokop kao cvoristu dve zeleznicke linije (Beovoz) su predstavljene jos 70-te da bi gradnja pocela 77-me. Atina je, do olimpijade, imala samo jednu metro liniju sa samo dve stanice pod zemljom (Sintagma i Omonija) ...
Јован К.
Ако се настави оваквим темпом, станица на Прокопу биће завршена већ 2040, а можда мало касније, 2050.
Milos
Pa sve je bolje od onoga kako je bilo do pre par godina, zapustena ruina, kako ste ga ostavili vi i vama slicni i tako decenijama unazad... A sada svi peroni zavrseni i u punoj funkciji. Moderni i novi vozovi saobracaju kroz Prokop do svih destinacija i to brze nego ikada. I ako cemo oko stanica, sve, ama bas sve do Novog Sada i sire obnovljene i super izgledaju, i to zamisli sada vec u 2022oj. Prema tome nema potrebe za zajedljivoscu.
dr Slobodan Devic
Stanica treba da se zove Prokop a ne "glavna" zeleznicka stanica. Vreme "glavnih" a cesto i jedinih zeleznickih stanica je iza nas. Kako se gradovi razvijaju tako se menja i njihova struktura. Stanica Prokop je na dobroj lokaciji ako se u obzir uzmu polozaj grada i pravci gravitacije ljudi i roba, ali samo za putnicki saobracaj. Problem je sto je nepotrebna stara "Glavna" zatvorena pre metroa, prilaza i stanicne zgrade u Prokopu, a to je stanicu Novi Beograd nacinilo "glavnom" ...
Maja
Pa i ne zove se "glavna" zeleznicka stanica, vec Prokop. Posto se nalazi u centru, usput je Beograd Centar, iz prostog razloga zato sto je centralna stanica, ili glavna, nista sporno . Kao sto imamo i novobeogradsku, koja je isto tako u punoj funkciji i obe sa tendencijom daljeg razvoja. Usput imamo i stanicu Zemun, isto tako renoviranu. Na kraju krajeva nije ni bitno da li je u nazivu samo Prokop ili sta vise. Vazno je da je konacno doslo do gradnje stanicne zgrade.
Budimir
A kako od Prokopa do Beograda ?
Kiki
Ajde vise sa tim glupim pitanjima kako do Prokopa, kako do Beograda? Tako kako i svi. Ima prevoz. Valjda je vaznije od svega da je konacno doslo do izgradnje stanicne zgrade. Pusti te price..
Gustav Floberka
Vozom.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.