Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АНДРЕЈ НОСОВ, редитељ

Сат откуцава, људи одлазе

Почеле су пробе и деловало је да смо на добром путу, али нас је болест и онда смрт Бранка Цвејића омела у томе да заједно завршимо представу „Ситнице које живот значе”
Андреј Носов (Фото: Д. Удовичић)

Редитељ Андреј Носов ово лето баш проводи радно. Само што смо на Белефу видели његову представу „Кратка историја пљескавица и друге приче”, у Народном позоришту у Београду почео је рад на комаду „Ситнице које живот значе”, по тексту једног од најпопуларнијих италијанских писаца данашњице Лоренца Маронеа. Представа настаје у копродукцији националног театра са „Беоартом” и Центром за културу Тивта, где ће премијерно бити изведена у петак увече, 12. августа на сцени атријум „Бућа”. Београдска премијера очекује се у октобру на сцени „Раша Плаовић” националног театра.

Драматизацију је урадио Ђорђе Косић, сценограф је Дејан Тодоровић, костимограф Селена Орб, музику компонује Драшко Аџић, а Марија Миленковић потписује сценски покрет. У глумачкој екипи су Младен Андрејевић, Нела Михаиловић, Вања Ејдус, Душан Матејић, Нина Нешковић и Раде Ћосић. Лик главног јунака Чезареа Анунцијате требало је у алтернацији да тумачи Бранко Цвејић који је најављивао да ће ово бити његова животна улога, а који нас је, на велику жалост, заувек напустио.

– То само тако делује да пуно радим, заправо радим мање него пре. Мало и због привилегије да бирам, а мало и зато што је корона омела све планове, и све тада померено сада долази. Лоренцо Мароне је једноставан и посебан писац. Његови романи читају се у даху, и за многе су нека врста лаког штива. Управо то ме је и привукло овом тексту. Продуцент Борис Мишковић ми је по свом старом добром обичају послао роман. Неколико дана касније већ смо седели са Бранком Цвејићем и причали о представи. Било је ту различитих продукционих оквира, али са великом радошћу смо нас тројица ушли у ову представу. Почеле су пробе и деловало је да смо на добром путу, али нас је Цвејићева болест и онда смрт омела у томе да заједно завршимо ову представу. Веровали смо до краја да ће бити могуће да у најгорем случају имамо алтернације, али нас је нажалост Цвеја напустио – са сетом за „Политику” говори Андреј Носов.

И ко ће сад играти главну улогу?

– Како то већ бива у позоришту, придружио нам се Младен Андрејевић пред којим је велики задатак да у врло кратком року освоји главну улогу. Млађа је храбро ускочио и сви се помажемо да ова представа изађе пред публику, и више од тога. Мислим да смо на добром путу да сачувамо ту идеју коју смо на почетку имали: да проговоримо о лепоти живљења са другима.

Овај роман ме је покренуо на преиспитивање неког ранијег оквира: односа са родитељима, питања да ли од других желиш љубав и поштовање. И да ли у четрдесетим имаш права да родитеље кривиш за своје неуспехе, шта ако не буде довољно времена да мами и тати кажеш хвала и да превазиђеш мале кућне ратове… Међутим, ту има и посебна позиција преиспитивања: може ли појединац сам да мења баш све, или колико је до мене, а колико до света? Што сам ја незадовољан својим животом и изборима? Узбудљиво је било радити поново са Ђорђем Косићем на адаптацији, и некако баш ми се чини да је текст дао оквир за сва ова питања.

Усамљени, главни јунак дела „Ситнице које живот значе”, циник Чезаре Анунцијата никада није претерано марио за људе око себе. Али на заласку живота, постаје свестан патњи с којима се суочавају њему блиске особе. Маронеови јунаци су веома слични нама: и губитници и хероји свакодневице. Колико их је деликатно сценски обојити?

Ово је прича о неким баш обичним људима, и зато је деликатна. Њен драмски потенцијал је занимљив, али и посебно инспиративан за живе људе на сцени. Направили смо неке изборе, одлучили се за један позоришни приступ и видећемо како ће проћи. Можда и ми будемо губитници у свему овоме… Овај комад и представа третирају смрт најреалније могуће. То је нека дијагноза, нека константа која нам је свима над главом. Сат откуцава, људи одлазе и увек се некако питате да ли сте довољно учинили за њих, и недостају вам углавном због свега што су они вама били. Поготову родитељи, као неки људи на које рачунаш и који су стално ту, подразумевани су. Стално кажеш: има времена, некад ћу касније рећи неком блиском да га волим, да ми је стало до њега, да ми је важан. И онда се деси изненада и неочекивано да више нема времена. И како са тим? Занимљиво ми је било код Маронеа, што његови јунаци прећуткују да преживе, а афирмишу живот као нешто потпуно вредно и сви знају како би требало да буде. Године и искуство доносе неке спознаје, кажете себи не бих ја то никад тако данас, а шта ако је увек исто, шта год ти желео или радио. Саплићемо се о сопствене илузије и заблуде, убеђени да ако само кажемо лепо и мислимо лепо, да ће такав бити и живот. А шта ако не буде? Доста је напорно живети сам међу људима. Досади човеку да гледа како људи губе време на испразне борбе. А онда, каже Мароне, не можеш никоме помоћи ако он то неће, или ко сам ја да знам шта вреди, а шта не. Самоћа није ствар која се превазилази са великим бројем људи, она је или усуд или тренутак који може бити и најлепши у животу.

Комад „Ситнице које живот значе” проговара о љубави, пријатељству и помоћи. На шта је заправо Лоренцо Мароне хтео да подсети кроз лик „старог џангризала” Чезареа?

Најлепша ствар код Маронеа јесте да су његови ликови као неке слике. Пуни, живи и у јарким бојама. С друге стране, Чезаре је усамљени старац који покушава да се носи са својим погрешним изборима. Веровао је да је цео живот живео за друге, сад би да живи за себе. Међутим, касно се сетио. Људи који њега окружују, његова деца, љубавница, комшиница коју туче муж, комшије: сви они дођу као неко његово огледало. Он се труди да их мења и прилагођава својим спознајама. На себе врло мало утиче, односно успева тек понегде да има однос са људима какав би желео. За Маронеа ово је слика нашег свакодневног постојања: испуњеног ситним радостима, насиљем, лошим односима, тајнама и смрћу. За нас ово је прилика да проговоримо о животу, какав би он могао да буде или још простије шта нас у овоме сада и овде радује.

Које „ситнице” вама живот значе? Да ли је ово, односно које је време за корените промене у животу?

С годинама сам научио да ми највише значе људи. Да ми значе тренуци са најближима, са пријатељима, са драгим особама. Престао сам да верујем у оно за сва времена, јер су неки људи отишли. Осећаји који прате остављеност су можда за мене најтежи. Можда је та спознаја да можеш да живиш живот пуним плућима и без очекивања од других нешто најзначајније. Значи ми позориште, и та могућност да проговорим о свему о чему у животу не смем, или не знам. Нисам још увек решио много тога о чему говори ова представа, па је за мене то и прилика да се борим са сопственим демонима. Јер за мене је промена константа: то није само један тренутак, један процес – трудим се да се сваког дана мењам. Морамо да схватимо да идеја да само завршимо ово и онда ће се догодити оно, јесте једна младалачка илузија. Промена је нешто најбоље што човек има. Страх од ње и бежање у ригидности непроменљивог, то је баш досадан избор. Живот је све то, и чекање и патња и борба и тишина и туга. Све ће то увек бити ту, само је питање како ћемо ми са собом и са другима. И како пронаћи радост живота, а не кривити свет за сопствене илузије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.