Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Хтели су да се врате, али су остали због сина

На почетку је било тешко, неколико пута су хтели да одустану и врате се у Београд, али се њихов син брже уклапало у немачку средину и због тога су били срећни. Онда је мајка морала на операцију…
Фото Пиксабеј

Неколико месеци после доласка у Уфу упознао сам Милана. Испоставило се да смо становали у истом делу Београда. Имали смо и заједничке познанике. Наша фирма га је неколико пута раније ангажовала. Радио је у Омску, Перму, Хабаровску и у Казахстану.

Милан је машински инжењер и углавном је водио радове везане за водовод и канализацију. Планирао је да супругу и сина доведе у Уфу и да се заједно интегришу у руско друштво. Доста добро је говорио руски, дуго је радио у Русији и сматрао је да су му на руском тржишту шансе за успех много веће него на европским тржиштима.

После шест месеци његова супруга напустила посао у Србији и планирала да за два месеца са сином допутује у Уфу. На жалост тог фебруара 2014. године почели су руско-украјински сукоби. Власник наше фирме одлучио је да због пада вредности рубље одустане од дела планираних послова.

(Пиксабеј)

Инвеститор је прихватио да неке послове преузму подизвођачи. Милан, као и још неки инжењери и доста радника остали су без посла.

Морао је да одустане од свих својих планова. Вратио се у Србију. Неколико месеци је био без посла а она је почео да ради нешто изван струке.

Ми смо крајем 2014. године завршили објекат и сви смо се вратили у Србију. Видео сам се са Миланом и упознао сам његову супругу Ксенију. Њихов син Виктор кренуо је у школу. Жалили су се да тешко живе.

На жалост и ја сам био без посла и знао сам са каквим проблемима се суочавају. После тога видели смо се још неколико пута. Разговарали смо и надали се повратку на руско тржиште.

У том периоду и ја и Милан имали по једну понуду за посао у Русији. На жалост понуде су биле, бар по нашем виђењу, прилично потцењујуће. 

(Пиксабеј)

Крајем 2015. године видели смо се са једним колегом из Уфе. Он је нашао посао у Немачкој и предложио Милану да и он пође тим путем.

Ангажман је подразумевао не само рад, већ и учење језика и још бројне кораке прилагођавања немачком друштву. Услов је био да кандидат не буде старији од 42 године.

Ксенија је имала 41 а Милан 46 година али га је колега убеђивао да може успети иако је неколико година старији. Испоставило се да је био у праву.

Милан и Ксенија су отишли и заједно са Виктором започели су један велики пројекат. Пут је био трновит али они су прелазили једну по једну препреку.

Један наш колега назвао ме пре недељу дана и питао како се зове Миланова супруга. Следеће питање је било колико има година. Све се подударало. Погледао сам њен профил на фејсбуку где је било много њихових слика. Углавном слике на којима су њих троје. Изгледали су срећно.

Ипак из коментара на последњу објаву сазнао сам да је Ксенија умрла. Друг који ме је питао за њу, на Бежанијском гробљу је случајно видео њен гроб. Пошто Миланово презиме није често он је посумњао, на жалост испоставило се да је био у праву.

Назвао сам Милана и изјавио му саучешће. Био је баш утучен, било је јасно да је претрпео велики губитак. Причао ми је да су им прве године у Немачкој биле много тешке. Ксенија није радила, много енергије и времена су потрошили на учење језика. Његова плата је једва покривала трошкове.

(Пиксабеј)

Неколико пута су хтели да одустану и врате се у Београд. Ипак, Виктор се много брже уклапао и били су срећни што је он на правом путу. Кад се све нормализовало настали су нови проблеми.

Ксенија је морала на операцију, па онда на серију хемотерапија. Све је указивало да је добро. Мислили су да су добили још једну битку.

На жалост након шест месеци појавиле су се метастазе и брзо је уследио крај. Милан ми је уплакан причао да се на Немачку никад неће навикнути и да му је немачки језик још увек проблем.

Ипак, због Виктора не може назад. Они морају да наставе започето, на жалост без Ксеније.

 

Горан Антонић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
@ Ralf, написали сте једну занимљиву и трагичну реченицу ; " скоро сви су променили презимена," наравно да је реч о Србима, други не мењају презимена. Често се новорођеној деци дају енглеска имена, презимена остају већином кинеска, јапанска, шпанска, etc. После велике сеобе Срба у Русију у 17 веку, су сви "нестали " претопили су се у тамошњу средину и заборавили корене, наравно да је због вере то било лакше али и због великог притиска Руса. То се Немцима није десило, ни у Сев. ни у Јуж. Америци
Иван Грозни
У Русију се одселио мали број Срба, неколико хиљада. У то време руски и српски језик мање су се разликовали него данас.
Katja Katja
Imati luksuz da te stigne nostalgija. To je kao covek koji voli pa pati kad/ako ta ljubav zgasne.. Toliko novih emocija! Hej ljubis travu! Prepoznajes boje, ne gundjas na glasne komsije nego ti prija rodjeni jezik.. Treba zagrliti i pripitomiti te nove osecaje, kao neku zvercicu i ceniti nove delove duse koje se tako probude u nama.
Zoran
Mi zbog deteta ne nameravamo da s evracamo.
ana lalic
Tuzna prica na vise nivoa ali odslikava surovu istinu o Srbiji koja nije u stanju da obezbedi sopstvenim stanovnicima da zive od svog rada. U Srbiji se zivi od nerada, a od postenog rada tesko. Ljudi idu napolje od muke a ne od besa.
Daramara
Ja se u svakoj zemlji osecam kao kod kuce. Ne trudim se da budem neko drugi i sirokih ruku prihvatam kukturu, jezik i obicaje zemlje u kojoj sam. Ne zaboravljam gde su mi koreni i ponosim se svojim poreklom. Stranci to osecaju i cene. Uvek nudim svoje drustvo i moje kulturne specificnisti pa kome se svidja ok kome ne njegov gubitak. Nikada ne zalim sto sam otisao. Granice su izmisljotina ljudske vrste.
Zoran
Stranci ne cene tvoj eporeklo, ma koliko se ti ponosio njim, vec te cene kao coveka i radnika PRVO, posle toga pitaju za poreklo. To mi znamo u Americi....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.