Ратари страхују да неће имати шта да уберу

Панчево – У минулих месец и више дана, киша је само местимично и недовољно оквасила јужнобанатске њиве, па су поједине у панчевачком и ковачичком атару, пре готово три недеље добиле у једном тренутку чак 50 литара воде по квадратом метру, док у алибунарском није пала ни кап кише. На многим њивама је земља попуцала, а најлошије стање је у кукурузу, који је тренутно у фази наливања зрна и суша му никако не погодује. Стабљике су подгореле у нижим зонама, а већ почињу да се суше и виши листови, нарочито на парцелама које нису окопаване и где није бачено вештачко ђубриво. Пољопривредници страхују да неће имати шта да уберу, јер је кукуруз биљна врста која за разлику од соје не може да се припреми за овако дуг тропски талас и када га жега погоди, сада већ као временска непогода, он једноставно завршава са вегетацијом и на њему се ништа не може поправити.

    Из стручне службе Института „Тамиш” у Панчеву, упозоравају да клипови кукуруза који немају довољно влаге неће успети на време да оплоде зрно и род ће бити много мањи од очекиваног, чак и преполовљен. Већина ратара овог краја применила је све агротехничке мере на време, али на сушу не могу да утичу. Оно што је препорука струке у овом тренутку јесте да се прати стање усева. На својим парцелама обавезно треба отворити клипове и контролисати колики је проценат клипа под оплођеним зрном које се налива и у фази је млечног зрења.

     Даље се напомиње да и ове године падавине или изостају, или су неравномерно распоређене, па се дешава да обилна киша падне у веома кратком периоду, због чега је вода лежала на њивама, а од чега биљке имају само штете. Будући да се клима очито мења и да би температуре у наредним годинама могле још више да расту, савет је и примена агротехничких мера које су запостављене. Једна би била да уколико временске прилике дозвољавају, треба померити време сетве и бирати хибриде прилагођеније на стрес и сушу. Сетвом хибрида различите дужине вегетационог периода, нарочито оних раних, пољопривредни произвођачи би заобишли овакав топлотни талас, јер су они већ сада у поодмаклој фази наливања зрна, док су они каснији на почетку наливања зрна и недостатак падавина их озбиљно угрожава.

    Такође, у овако екстремним условима једна од најважнијих мера јесте и наводњавање. Процена је да се у Србији заливни системи користе на свега два до три процента обрадивих површина. Ипак, све је више произвођача који заливају усеве и засаде, а и држава издваја новац за системе за наводњавање и опрему. Тако „Србијаводе” граде и завршавају три заливна система, од којих је један у Панчевачком риту.

     У четири атара јужног Баната, у Алибунару, Опову, Панчеву и Ковачици, кукуруз је посејан на 73.000 хектара, сунцокрет на око 33.000, а соја на скоро 10.000 хектара. Кукуруза је нешто више него прошле године, мада су на уштрб њега повећане површине под пшеницом, сунцкретом и сојом, док шећерна репа стоји на стандардних 3.000 хектара. Због суше, берба кукуруза ће ове сезоне почети већ крајем августа, док сунцокрет за сада добро подноси високе температуре и недостатак влаге, али ће и његово скидање, према прогнозама пољопривредника, почети две недеље раније, средином наредног месеца.

За биљке није било довољно влаге

Зрењанин – Крајње је време да ратари почну да улажу у наводњавање. Уместо да купују земљу и набављају најјаче машине, ако хоће приносе, треба да копају бунаре, каже агроном Снежана Парађеновић, координаторка Прогнозно-извештајног одељења зрењанинске Пољопривредне стручне службе. Она је у неколико речи за „Политику” прокоментарисала тешко стање на пољима средњег Баната, изазвано дуготрајном сушом, у којој је највише страдао кукуруз,

Од почетка априла па до данас овде није пало ни стотинак литара кише по квдратном метру. То је историјски минимум, а стручњаци упозоравају да није реч о некој специфичној годиии већ о дугорочном тренду који је захватио шире подручје, а овде се посебно одражава јер је реч о ратарском крају. Због недостатка влаге, биљке кукуруза у великом делу нису се оплодиле, а нису се ни развили клипови.

– Поред недостатка влаге и рекордних температура, за ову годину карактереистично је да су и ноћи изузетно топле, што такође не погодује биљкама ‒ каже Снежана Парађеновић. Према њеним речима, ратари сада спашавају што се спасити може па улазе у њиве и скидају кукуруз за такозвану силажу. Сирову стабљику и закржљале клипове „пакују” на места где ће задржати нешто влаге и одакле ће моћи да их током године нуде стоци за исхрану. Ових дана су, због тога, у кукурузишта ушли силокомбајни.

– Високе температуре и дуги периоди без кише главна су обележја овдашњих лета и сасвим је извесно да онај ко буде имао воду на њиви може да очекује и принос ‒ поручују из Пољопривредне стручне службе, одакле нуде помоћ за обраду поља на којима се годишње засеје и до стотину хиљада хектара кукуруза.

Ђ.Ђукић