Зид ћутње око истраге убиства Мише Огњановића

У адво­ка­та Дра­го­сла­ва Ми­шу Ог­ња­но­ви­ћа, 28. ју­ла 2018. го­ди­не хи­це из ауто­мат­ског оруж­ја, ис­пред згра­де у Но­вом Бе­о­гра­ду у ко­јој је жи­вео са су­пру­гом и ма­ло­лет­ном ћер­ком, ис­па­ли­ла су дво­ји­ца на­па­да­ча ко­ја су по­сле ег­зе­ку­ци­је по­бе­гла у Цр­ну Го­ру, не­зва­нич­но са­зна­је „По­ли­ти­ка”. Пре­ма истим ин­фор­ма­ци­ја­ма, уби­ство адво­ка­та на­ло­жио је бив­ши ви­со­ко­по­зи­ци­о­ни­ра­ни при­пад­ник МУП-а, ор­га­ни­за­тор је био Д. Е. ко­ји слу­жи ка­зну у за­тво­ру у БиХ за дру­га кри­вич­на де­ла, а не­по­сред­ни по­чи­ни­о­ци су дво­ји­ца „сит­ни­јих” кри­ми­на­ла­ца ко­ји­ма је пла­ће­но за ли­кви­да­ци­ју.

Пре­ма ре­чи­ма „По­ли­ти­ки­ног” са­го­вор­ни­ка бли­ског ис­тра­зи, опе­ра­тив­ци МУП-а ко­ји су ра­ди­ли на ра­све­тља­ва­њу овог зло­чи­на убр­зо су до­шли до ин­фор­ма­ци­је да се из­вр­ши­о­ци на­ла­зе у су­сед­ној зе­мљи, али им је та­да ре­че­но да не­ма­ју ин­ге­рен­ци­је да се ба­ве опе­ра­тив­ним ра­дом у ино­стран­ству. С об­зи­ром на то да им је ово упу­ће­но из са­мог вр­ха та­да­шњег МУП-а, ин­спек­то­ри­ма су би­ле „ве­за­не ру­ке”.

Ис­тра­жни ор­га­ни от­кри­ли су и да су уби­це у Но­ви Бе­о­град, на ме­сто зло­чи­на, до­шли укра­де­ним „гол­фом” и њим по­бе­гли. Иако се у јав­но­сти спе­ку­ли­са­ло да је у Ог­ња­но­ви­ће­вој ли­кви­да­ци­ји уче­ство­вао и Стра­хи­ња Сто­ја­но­вић, ко­ји је две го­ди­не ка­сни­је по­ги­нуо ка­да је екс­пло­ди­ра­ла бом­ба ко­ја је би­ла по­ста­вље­на под ње­гов „бе-ем-ве икс 5”, наш са­го­вор­ник то оштро де­ман­ту­је.

– Пи­та­ње је за­што ни по­сле че­ти­ри го­ди­не ни­ко од над­ле­жних не же­ли да се огла­си по­во­дом уби­ства Ог­ња­но­ви­ћа и от­кри­је ин­фор­ма­ци­је из ис­тра­ге до ко­јих се до­шло. Та­ко­ђе, не­ја­сно је и за­што они ко­ји су мо­ра­ли да га за­шти­те, ка­да се због ме­ра на ко­је је ста­вљен зна­ло да је угро­жен, ни­су то учи­ни­ли – ука­зу­је са­го­вор­ник на­шег ли­ста.

Да по­сто­је са­зна­ња о то­ме ко је пу­цао у адво­ка­та Ог­ња­но­ви­ћа по­твр­дио је јав­но и пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић. По­сле ове из­ја­ве и по­твр­де да је адво­кат при­слу­шки­ван и пра­ћен не­по­сред­но пред ли­кви­да­ци­ју – над­ле­жни су за­ћу­та­ли.

Осим шту­рих ин­фор­ма­ци­ја ко­је су пред­ста­вља­не јав­но­сти, да је по­зна­ти адво­кат смрт­но стра­дао, а да је ње­гов син Пе­тар ра­њен у ру­ку и да је на­па­дач по­бе­гао са ме­ста до­га­ђа­ја, о сви­ре­пој ли­кви­да­ци­ји се ни­шта дру­го ни­је зна­ло. Од јав­но­сти је скри­ва­на и ин­фор­ма­ци­ја (ме­се­ци­ма ка­сни­је је зва­нич­но по­твр­ђе­на) да је Ог­ња­но­вић не­по­сред­но пре уби­ства пра­ћен и при­слу­шки­ван на пред­лог Ту­жи­ла­штва за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал.

Уз об­ја­шње­ње да је у то­ку прет­кри­вич­ни по­сту­пак ко­ји је та­јан, ово ту­жи­ла­штво се не огла­ша­ва о овом до­га­ђа­ју, а још ма­ње по­во­дом са­зна­ња до ко­јих се до­шло у ис­тра­зи. Јав­но­сти то оста­вља мно­го про­сто­ра за раз­не спе­ку­ла­ци­је.

А, њих је мно­го. Као мо­тив за Ог­ња­но­ви­ће­во уби­ство, нај­пре се на­во­ди­ло ње­го­во про­фе­си­о­нал­но ан­га­жо­ва­ње, од­но­сно чи­ње­ни­ца да је у ви­ше по­сту­па­ка за­сту­пао Лу­ку Бо­јо­ви­ћа, јед­ног од во­ђа „шка­љар­ског кла­на” ко­ји се у ду­го­го­ди­шњем су­ко­бу са су­пар­нич­ким „ка­вач­ким кла­ном”.

По­том се го­во­ри­ло да је уби­јен јер је то­ком при­слу­шки­ва­них раз­го­во­ра при­чао да се Ди­ја­на Хр­ка­ло­вић, не­ка­да­шња др­жав­на се­кре­тар­ка у МУП-у ви­ђа са јед­ним од нај­ве­ћих бал­кан­ских кри­ми­на­ла­ца Дар­ком Еле­зом. Раз­го­вор то­ком ко­јег је спо­ме­нуо Хр­ка­ло­ви­ће­ву, Ог­ња­но­вић је во­дио са са­да по­кој­ним Дра­го­сла­вом Ми­ло­ра­до­ви­ћем, ина­че ку­мом Лу­ке Бо­јо­ви­ћа. То­ком ових раз­го­во­ра, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, Ог­ња­но­вић је Ми­ло­ра­до­ви­ћу при­чао и о де­та­љи­ма из ње­ног љу­бав­ног жи­во­та, да има „пси­хо­зе”...

По­ми­њао је на­вод­но и из­ве­сног Ве­љу, од­но­сно Вељ­ка Бе­ли­ву­ка, ко­ји је ма­ло пре то­га осло­бо­ђен оп­ту­жби да је уче­ство­вао у уби­ству Вла­сти­ми­ра Ми­ло­ше­ви­ћа, у слу­ча­ју јав­но­сти по­зна­том као „уби­ство на ши­на­ма”.

Овај раз­го­вор по­ми­ње се и у оп­ту­жни­ци ко­ју је Ту­жи­ла­штво за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал по­ди­гло про­тив Ди­ја­не Хр­ка­ло­вић и дво­ји­це ње­них ко­ле­га – Де­ја­на Ми­лен­ко­ви­ћа Баг­зи­ја и Ми­ло­ра­да Шу­шњи­ћа. Ту­жи­ла­штво на­во­ди да је Хр­ка­ло­ви­ће­ва тра­жи­ла да се део из­бри­ше.

Две не­де­ља по­сле раз­го­во­ра ко­ји су Ми­ло­ра­до­вић и Ог­ња­но­вић во­ди­ли у „Пи­ца ба­ру”, не­да­ле­ко од згра­де у ко­јој су се у то вре­ме на­ла­зи­ли го­то­во сви суд­ски ор­га­ни, Ми­ло­ра­до­вић је уби­јен. Око два ме­се­ца ка­сни­је, исту суд­би­ну до­жи­вео је и адво­кат. Ни­јед­но уби­ство до са­да ни­је ре­ше­но.