Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медији у ЕУ: Америка увлачи невољну Европу у сукоб с Кином

Билборд добродошлице за Пелосијеву на Тајвану (Фото Бета/АП)

Док медији у америчкој политици наклоњени државама Европске уније траже да Европа на исти начин као у случају Украјине, поднесе економске жртве и помогне Вашингтону у подршци Тајвану да се одупре политици Пекинга, неки коментатори у ЕУ сматрају да Америка у суштини Европу, противно њеној вољи и интересима, увлачи у сукоб с Кином.

Шведски дневник „Експресен”, слично листовима нарочито у Пољској и балтичким земљама, повлачи паралелу с подршком Запада Кијеву у рату с Русијом, и каже да је „чињеница да се Украјина јуначки бори и да то Русију јако кошта... уз санкције САД и ЕУ”, и зато тражи да се тако помогне и Тајвану.

Многи аналитичари у ЕУ указују на то да САД и Европа у политици и политичким режимима у Русији и Кини, виде и животно пресудан сукоб демократије и ауторитарног виђења друштвеног уређења и поделе света, што пре свега Вашингтон сматра да је позван и моћан да спречи, преноси Бета.

Али, примећују да је и реаговање Кине било жестоко, засад према Америци, па постављају питање како би Европска унија могла, уз енергетску кризу с Русијом, да преболи евентуалне санкције Пекинга, који је главни трговински партнер Немачке, а важно тржиште и за друге чланице Уније.

Хрватски „Вечерњи лист” пише да „немачка привреда не би могла да преживи без кинеског тржишта и сировина, посебно у часу инфлације и енергетске кризе”, а ни европска и немачка економија не би опстале без полупроводника и чипова које увозе с Тајвана.

Европски извештачи из Вашингтона јављају да ни тамо, у политичким елитама и институцијама, земљотресу раван одлазак председнице представничког дома америчког Сената Ненси Пелоси није наишао на подељену подршку, а стижу и вести да је Пелоси „хладњикаво дочекана и у Сеулу и Токију због онога што је изазвала њена посета Тајвану.

То, поред осталих, пише дописник француског листа „Монд” из САД који објашњава да су „Јапан и Јужна Кореја због тога веома забринути, јер никако не желе да жесте свог кинеског суседа”.

Шпански дневник „Вангвардија” сматра да је „путовање председнице Доњег дома америчког сената у Тајпеј било симбол надмености те велике силе”.

Италијански лист „Коријере дела сера” мисли да „независно од здравог разума, човечности и економских интереса, нема сумње да (кинески председник) Си Ђинпинг не искључује употребу силе” према Тајвану, који сматра делом своје територије у склопу политике „Једна Кина”.

Милански дневник додаје да би се „друга светска економска сила Кина тад нашла на удару, ако не баш директне америчке интервенције, а оно истих мера као Владимир Путин због Украјине, а то су изолација и санкције... али то би значило да цео глобализовани свет срља у тешку сиву зону дестабилизације”.

Немачки портал „Јуроинтелиџенс” у оштром коментару наводи да „глупост више америчких политичара који покушавају да се ухвате у коштац истовремено с Кином и Русијом, намеће закључак да Европа никако није иста као она из 19. и 20. века”.

„Није то исто као жвакати жвакаћу гуму и истовремено ходати”, додаје немачки портал и каже да „немачки стратегијски промашај у Другом светском рату није било ратовање на два фронта, већ несхватање да ће се твоји непријатељи ујединити у савез”.

„А то је управо оно чега смо сад сведоци... стратешки савез Кине, Русије, делова Африке, као и делова Блиског истока и Латинске Америке се полако ствара, без обзира на то да ли ће дуго трајати док не поприми реалну моћ”, закључује „Јуроинтелиџенс”.

Италијански лист „Република” је мишљења да „исто као у случају Украјине, где је прави страх Владимира Путина не ширење НАТО, већ опасност демократске заразе, Тајван представља велико зло за Си Ђинпинга, дакле преобраћање Кине у демократски поредак утемељен на владавини права”.

Аустријски „Винер цајтунг” мисли да је „превелико сврставање Европе с посетом Американке Пелоси Тајвану ударац напорима Европске уније да повећа свој међународни уплив... а у ситуацији кад би се ЕУ нашла неминовно заједно с САД на брани од напад Русије или Кине, морала би да може и сама нешто да каже, ако јој стратегијски суверенитет остаје циљ”.

Ирски „Ајриш индепендент” упозорава да је америчка политика према Кини „играње ватром” које прети и „нуклеарном варницом” , док уводничар немачког портала „Дојче веле” поставља питање да ли је путовање Ненси Пелоси на Тајван „важан знак или историјска грешка”.

„Дојче веле” закључује да је чињеница да је „сад претња рата у ваздуху, а у питању су свет и нуклеарне силе, мада је Тајван нерешив замрзнути сукоб, па ако замрзнути сукоб не може да се реши, треба га замрзнутог и одржати”.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba
Amerika moze da radi sta hoce.
Вољна и невољна Европа
Вољна или невољна, Европу нико ништа не пита. Зна се ко је газда и кога морају да слушају.
Зоран Маторац
Американци су невољну Европу увукли и у сукоб са Русима.
Зоран Маторац
Ово ми није баш сасвим јасно: Италијански лист „Република” је мишљења да „исто као у случају Украјине, где је прави страх Владимира Путина не ширење НАТО, већ опасност демократске заразе, Тајван представља велико зло за Си Ђинпинга, дакле преобраћање Кине у демократски поредак утемељен на владавини права”.
dusan1
Ja živim u Italiji i možda mogu da objasnim da su Italijani obrazovani tako da za njih vladavina prava postoji samo u Italiji i nigde više. Nema šanse da im neko objasni da i u jednopartijskoj 'diktaturi' i u SAD i raznim monarhijama postoje dobri i pravedni zakoni i da vlast poštije te zakone na zadovoljstvo građana . Naravno i da u svakoj državi ima onih koji se ne slažu sa vlastma ali pravilo je da svaka država ima vlast kakvu zaslužuje.
Bokili
Radi se o retorici kolektivnog zapada. Ukoliko odredjena zemlja ne deli iste vrednosti i ciljeve kao kolektivni zapad tj. SAD u pitanju je autokratija i ove vrednosti im je nophodno nametnuti ako je neophodno i silom kao sto je to bio slucaj u Iraku, Libiji, Avganistanu...
Богдан Југовић
Бриљантно интелигентан закључак!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.